Navodi Izraela da je 12 zaposlenih u agenciji Ujedinjenih nacija učestvovalo u Hamasov napad 7. oktobra naveli su više zapadnih zemalja da prekinu finansiranje i ponovo pokrenule debatu o najvećem pružaocu humanitarne pomoći u Gazi.
Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, poznata kao UNRVA (UNRWA), upošljava hiljade zaposlenih i pruža vitalnu pomoć i usluge milionima ljudi širom Bliskog istoka. U Gazi su glavni snabdevač hranom, vodom i skloništem za civile tokom rata između Izraela i Hamasa.
Izrael je dugo kritikovao tu agenciju, optužujući je da toleriše ili čak sarađuje sa Hamasom i da nastavlja 75-godišnju palestinsku izbegličku krizu. Izraelska vlada optužila je Hamas i druge ekstremističke grupe da crpe pomoć i koriste objekte UN u vojne svrhe.
Agencija poriče te navode i saopštava da je preduzela brze mere protiv zaposlenih optuženih za učešće u napadu. Sjedinjene Države i osam drugih zapadnih zemalja koje su zajedno obezbedile više od polovine budžeta UNRVA 2022. ipak su suspendovale svoje finansiranje agencije.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kaže da se dva miliona Palestinaca u Gazi, ili 87 odsto stanovništva, oslanja na usluge agencije koje će biti smanjene ukoliko se finansiranje ne obnovi u februaru.
Šta je UNRVA i zašto je nastala?
Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku osnovana je da pruži pomoć za oko 700.000 Palestinaca koji su pobegli ili su proterani iz današnjeg Izraela tokom rata 1948, u vreme stvaranja zemlje.
Palestinci kažu da izbeglice i njihovi potomci, kojih sada ima skoro šest miliona širom Bliskog istoka, imaju pravo da se vrate svojim domovima.
Izrael to odbija, jer ako bi se pravo na povratak u potpunosti primenilo to bi rezultiralo palestinskom većinom unutar njegovih granica. Sudbina izbeglica i njihovih potomaka bila je među najtežim pitanjima u mirovnom procesu, koji je zaustavljen 2009. godine.
Agencija upravlja školama, zdravstvenim klinikama, infrastrukturnim projektima i programima pomoći u izbegličkim kampovima koji sada podsećaju na guste urbane četvrti, u Gazi, Zapadnoj obali koja je po izraelskom okupacijom, Libanu, Siriji i Jordanu. Samo u Gazi ima 13.000 zaposlenih, većinom Palestinaca.
U Gazi, gde je oko 85 odsto od 2,3 miliona ljudi na toj teritoriji napustilo svoje domove, preko milion se nalazi u školama agencije i drugim objektima.
Šta Izrael i drugi kritičari?
Izrael optužuje UNRVA da "žmuri" jer Hamas, koji vlada Gazom od 2007. godine, uzima pomoć namenjenu civilima i zato što se bori iz i oko objekata UN, od kojih je nekoliko pogođeno tokom rata. Takođe je razotkrio tunele Hamasa koji prolaze pored ili ispod objekata UNRVA i optužuje agenciju da u svojim školama podučava decu mržnji prema Izraelu.
UNRVA poriče te navode. Kaže da nema veze sa Hamasom ili bilo kojom drugom ekstremističkom grupom, i da temeljno istražuje sve optužbe o nepravednim postupcima i poziva osoblje na odgovornost. Kaže da deli spiskove svog osoblja sa Izraelom i drugim zemljama domaćinima.
Rečeno je da je 12 zaposlenih učestvovalo u iznenadnom napadu 7. oktobra u kojem su borci Hamasa iz Gaze zauzeli široku odbranu Izraela na granici. Drugi ekstremisti pridružili su se kasnijem smrtonosnom pohodu kroz obližnje zajednice, u kojem je poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila. Oko 250 drugih, uključujući decu, zarobljeno je i odvedeno u Gazu.
Šef UN-a Gutereš je rekao da je devetoro optuženih radnika agencije odmah otpušteno, da je jedan potvrđen mrtav, a druga dvojica tek treba da budu identifikovana. Rekao je da će svi odgovarati, uključujući i krivično gonjenje.
Ni detalji navoda, ni dokazi koji ih potkrepljuju, nisu objavljeni.
Agencija je osudila napad 7. oktobra i pozvala da se oslobode svi taoci. Ranije ovog meseca, pre najnovijih navoda, generalni komesar Filip Lazarini najavio je eksternu reviziju agencije kako bi se utvrdilo koje su optužbe "tačne ili netačne" i "šta je politički motivisano".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da bi agencija trebalo da bude zatvorena. Ali njegova vlada je nastavila da dozvoljava agenciji da deluje na Zapadnoj obali i u Gazi, gde pruža osnovne usluge koje bi inače mogle biti odgovornost Izraela kao okupacione sile. Nijedan drugi entitet ne bi mogao brzo da popuni prazninu ako agencija prestane sa radom.
Šta smanjenje finansiranja znače za Gazu?
Sjedinjene Države, prva zemlja koja je obustavila finansiranje, najveći su donator UNRVA, obezbeđujući Agenciji 2022. godine 340 miliona dolara. Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija, Nemačka, Italija, Holandija, Švajcarska i Finska takođe su obustavile pomoć.
Devet zemalja je zajedno obezbeđivalo skoro 60 odsto budžeta agencije 2022. Za sada nije jasno kada i kako će obustava pomoći uticati na svakodnevne operacije. Norveška i Irska saopštile su da će nastaviti da finansiraju UNRVA, dok drugi donatori još nisu odlučili.
Rat je gurnuo Gazu u tešku humanitarnu krizu. Svaki četvrti Palestinac na toj teritoriji suočava se sa glađu, prema zvaničnicima UN-a, koji kažu da su operacije pomoći otežane borbama i izraelskim ograničenjima.
"Naša humanitarna operacija, od koje dva miliona ljudi životno zavisi u Gazi, propada", objavio je Lazzarini na Eksu, ranije poznatom kao Tviter.
On je rekao da je šokiran time što zemlje obustavljaju pomoć "na osnovu navodnog ponašanja nekoliko pojedinaca, a kako se rat nastavlja, potrebe se produbljuju i glad se nazire".
U ratu je poginulo više od 26.000 Palestinaca, većina žena i dece, a ranjeno je više od 64.400 drugih, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje vodi Hamas i ne pravi razliku između civila i boraca u broju žrtava, ali tvrdi da su većina ubijenih bili žene i deca.
Broj poginulih uključuje više od 150 zaposlenih u agencija, najviše humanitarnih radnika koje su UN izgubile u jednom sukobu.
