Izraelske snage, koje napreduju u Kan Junisu u Gazi, upale su u ponedeljak u jednu bolnicu, dok su drugu opkolile, zbog čega ranjeni nemaju pristup medicinskoj pomoći, saopštili su palestinski zvaničnici.
Izraelski vojnici su prvi put ušli u okrug Al-Mavasi blizu mediteranske obale, zapadno od Kan Junisa, najvećeg grada na jugu Gaze. Tu su upali u bolnicu Al-Kair u u kojoj hapse medicinsko osoblje, saopštio je za Rojters portparol ministarstva zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas.
Izraelska vojska nije komentarisala situaciju u bolnici. Kasnije je saopštila da su tri vojnika poginula na jugu Gaze.
Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je u ponedeljak da Izrael ima pravo da se brani, ali i dodao da Vašington očekuje da to bude urađeno "u skladu sa međunarodnim pravom i da se zaštite nevini ljudi u bolnicama, medicinsko osoblje i pacijenti, što je više moguće".
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da način na koji Izrael vodi rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze "seje generacijsku mržnju".
Borelj je govorio uoči odvojenih razgovora koje ministri EU vode u ponedeljak sa izraelskim ministrom spoljnih poslova Izraelom Kacem i najvišim diplomatom palestinskih vlasti Rijadom al Malikijem.
"Imamo na umu šta je Hamas, šta je Hamas uradio i to svakako odbacujemo i osuđujemo", rekao je Borelj novinarima. "Ali mir i stabilnost se ne mogu graditi samo vojnim sredstvima, a ne ovim konkretnim načinom upotrebe vojnih sredstava".
Borelj je bio među zapadnim zvaničnicima koji su kritikovali broj civilnih žrtava u Gazi. Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje vodi Hamas, saopštilo je da je najmanje 25.105 Palestinaca ubijeno, među kojima su mnogi žene i deca. Ministarstvo ne precizira broj civila i boraca Hamasa među poginulima.
"Humanitarna situacija ne može biti gora", rekao je Borelj. "Nema reči da se objasni kakva je situacija, sa stotinama hiljada (ljudi) bez ičega, bez skloništa, bez hrane, bez lekova i pod bombama. I svaki dan bude veliki broj ubijenih civila".
Al Maliki je novinarima u Briselu rekao da je situacija u Gazi van kontrole i zatražio od EU da pozove na primirje.
"Zdravstveni sistem je u kolapsu. Povređeni Palestinci ne mogu da budu lečeni u Pojasu Gaze i ne mogu da napuste Gazu da bi se lečili", rekao je palestinski diplomata.
Izraelski šef diplomatije je na sastanku sa kolegama iz EU pokušao da zaobiđe razgovor o palestinskoj državi, tako što je prikazao video snimke budućih infrastrukturnih projekata.
Izrael je okrivio Hamas za dovođenje civila u opasnost, rekavši da ekstremistička grupa namerno deluje u stambenim područjima i u mreži tunela.
Borbe u Gazi nastavljene su u ponedeljak izraelskim vazdušnim napadima na pripadnike Hamasa u severnim, centralnim i južnim regionima.
Palestinsko društvo Crvenog polumeseca saopštilo je da njihova kola hitne pomoći nisu uspela da stignu do ranjenika u Kan Junisu zbog toga što su izraelske trupe opsedale centar Hitne pomoći.
Izrael je obećao da će uništiti Hamas, koji upravlja Gazom, nakon što je militantna grupa poslala borce u Izrael 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila. Hamas, koji su SAD, EU i drugi proglasili terorističkom organizacijom, takođe je oteo oko 240 ljudi.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je u nedelju predlog Hamasa da okonča rat.
"U zamenu za oslobađanje naših talaca", rekao je izraelski lider u saopštenju, "Hamas zahteva kraj rata, povlačenje naših snaga iz Gaze, oslobađanje svih ubica i silovatelja. I da se Hamas ostavi netaknutim".
"Odbacujem potpuno uslove predaje čudovištu Hamasu", rekao je Netanjahu.
Hamas je u nedelju branio napad na Izrael, ali je priznao "greške" i pozvao na prekid "izraelske agresije" u Gazi. U prvom javnom izveštaju o napadu koji je započeo rat, Hamas je saopštio da je to bio "neophodan korak" protiv onoga što oni nazivaju "izraelskom okupacijom palestinskih teritorija i način da se osigura oslobađanje palestinskih zatvorenika".
Krajem novembra, u dogovoru koji su posredovali Sjedinjene Države, Katar i Egipat, oslobođeno je više od 100 od oko 240 talaca koji su zarobljeni u Gazi u zamenu za oslobađanje 240 Palestinaca koji su držani u izraelskim zatvorima.
Otkako je taj sporazum okončan, Netanjahu se suočava sa sve većim pritiskom unutar Izraela i nekih svetskih lidera da obezbedi oslobađanje 136 talaca koji su ostali u zatočeništvu, od kojih je možda dve desetine umrlo ili su ubijeni.
Neki svetski lideri, ali ne i predsednik SAD Džo Bajden, pozvali su na hitan prekid vatre u borbama.
Netanjahu je poslednjih dana takođe zauzeo čvrst stav protiv palestinske državnosti kao načina da stabilizuje Bliski istok i spreči širenje rata Izrael-Hamas u celom regionu. Bajden i drugi američki zvaničnici pozvali su na palestinsku državnost.
"Neću praviti kompromise u pogledu pune izraelske bezbednosne kontrole nad čitavom teritorijom zapadno od reke Jordan", rekao je on.
Bajden je u petak rekao da je razgovarao sa Netanjahuom o mogućim rešenjima za stvaranje nezavisne palestinske države koja bi mogla da uključuje nemilitarizovanu vladu.
Netanjahu je rekao da se suočio sa "međunarodnim i unutrašnjim pritiscima" da promeni svoj stav o palestinskoj državnosti.
"Moje insistiranje je ono što je godinama sprečavalo uspostavljanje palestinske države koja bi predstavljala egzistencijalnu opasnost za Izrael", rekao je Netanjahu.
Britanski ministar odbrane Grant Šaps rekao je za Skaj njuz da je "razočaravajuće" čuti za Netanjahuovo protivljenje palestinskoj državi na kraju rata između Izraela i Hamasa.
"Osim ako ne težite rešenju sa dve države, zaista ne vidim da postoji drugo rešenje", rekao je Šaps.
Govoreći o poziciji svoje administracije u petak, Bajden je rekao: "Postoji više vrsta rešenja sa dve države". Upitan da li je rešenje dve države nemoguće sa Netanjahuom na vlasti, Bajden je odgovorio: "Ne, nije".
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
