Za Čarlija Mekormika, studenta završne godine na Harvardu, kao i za mnoge Amerikance, Superboul je poput nacionalnog praznika. Sudar dve najbolje ekipe NFL lige u američkom fudbalu, na stadionu u Las Vegasu, biće prilika da se širom Sjedinjenih Država okupe i uživaju u sportu, ali i nastupima poznatih muzičara na poluvremenu, kao i svemu što donosi atmosfera koja okružuje „spektakl nad spektaklima“.
“Volim američki fudbal i mislim da je to sjajan sport. Trudim se da ga gledam što više mogu tokom sezone. Ali za mene je suština Superboula zajednica. Napraviću žurku sa cimerima i prijateljima. Biće tu mnogo hrane i napravićemo veliku zabavu”, opisuje Mekkormik za Glas Amerike.
U nedelju, 11. februara u Las Vegasu za trofej Superboula boriće se branioci titule Kanzas Siti Čifsi i San Francisko Fortinajnersi.
“Mislim da se više radi o tome da nađemo vremena da se sastanemo. Znam da zvuči kao fraza, ali je to zaista lep izgovor da se odmorimo i opustimo. To je u suštini praznik za nas i želim da ga provedem sa prijateljima”, navodi Mekkormik.
Prvi Superboul održan je 1967. i od tada je popularnost ovog događaja samo rasla, toliko da je u velikoj meri izašla van granica sporta, pa i Sjedinjenih Američkih Država i verovatno predstavlja jedan od najjačih izvoznih “proizvoda” Amerike.
U čemu je tajna?
“Tajna uspeha Superboula direktno je povezana sa činjenicom da je NFL neuporediva sa drugim sportom ili ligom u ovoj zemlji u smislu sposobnosti da ‘uhvati’ američku opsesiju sportom. Bejzbol nazivamo američkom razonodom. A fudbal je ono što nazivam američkom opsesijom”, objašnjava za Glas Amerike Martin Konvej, vanredni profesor sportskog menadžmenta na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu.
Dodaje da postoji više ključnih faktora za popularnost Suberboula - uloga kvoterbeka u NFL ligi, mogućnost klađenja na utakmice i fantazi sporta, u kojem navijači sami sastavljaju timove.
“Kvoterbek je u suštini postao slavna ličnost. Ne samo u sportu, već je postao lice tima i mnogim slučajevima NFL-a”. Drugo element su klađenje i fantazi sport. Ljudi se klade, prate omiljene igrače”, navodi Konvej, ali dodaje da na globalnom nivou Superboul i dalje zaostaje za finalom Svetskog prvenstva u fudbalu i Lige šampiona ili Olimpijskim igrama.
Džeremi Duru, profesor sportskog prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, kaže da razloge opsesije Superboulom i američkim fudbalom treba tražiti u profitablnosti, „televizičnosti“ i i jednostavnosti sporta.
„Postoje ogromni televizijski ugovori koji svima donose mnogo novca, a NFL je počeo da se emituje na televiziji, pre 50 godina. Pritom, taj sport kao da je napraveljen za TV. Znate, čak i ako pogledate pravougaoni televizijski ekran ima oblik fudbalskog terena. Lako ga je pratiti, ima dosta pauzi koje omogućavaju reklame. To je nešto što nemate u evropskom fudbalu“.
Razlika između NFL-a i sportova je u tome što se, objašnjava Duru, tokom regularnog dela sezona, u američkom fudbalu igra samo 17 utakmica i svaka je važna.
„U bejzbolu i košarci igrači preskaču neke utakmice. Ali u fudbalu, svi vaši najbolji igrači igraju osim ako su povređeni. A čak i ako su ponekad povređeni, u izvesnoj meri, ipak igraju. I tako postoji osećaj u fudbalu da je svaki trenutak bitan. Morate da gledate svaku utakmicu. A Superboul - pa igra se samo jedana utakmica na neutralnom mestu i pobednik nosi sve“, dodaje on.
Amerikanci baš vole spektakle, a tokom Superboula mogu da vide svašta u televizijskim prenosima, kratko za Glas Amerike objašnjava Timoti DeŠriver, profesor sportskog menadžmenta na Univerzitetu Delaver.
„To je događaj koji služi čak i onima koji nisu ljubitelji sporta da vide raskoš i čuju mnogo toga – počevši od himne, preko nastupa u poluvremenu, do emisija posle utakmice. Amerikanci vole američki fudbal i vole velike spektakle, a Superboul spaja obe stvari“.
Globalni fenomen i raj za marketinške stručnjake
Kao jedan od najgledanijih događaja na svetu svake godine, Superboul je postao “raj” za oglašivače, a za kompanije koje plasiraju proizvode mesto gde moraju da budu. Često se to naziva “Superboulom u oglašavanju” i zbog toga što privlači veliku publiku, “mreže mogle da prodaju reklame po astronomskim cenama”, navodi En Ozborn, profesorka Univerziteta Sirakjuz.
Prema podacima NFL-a, prošle godine je bar jedan minut prenosa Superboula gledalo više od 183 miliona ljudi u Americi.
“Kad već prodaju reklame za astronomske cene, oglašivači su počeli da ih prave specijalno za Super Boul. I one su često bile zasnovane na temama oko fudbala, bile su zaista spektakularne u smislu većeg budžeta, zanimljivije, pametnije, zabavnije. I sve više je to počelo da se primećuje”, kaže ona.
Konkretno, prema rečima profesora DeŠivera, kompanije “više od sedam miliona dolara za 30 pojedinačnih reklama tokom televizijskog prenosa“.
A En Ozborn objašnjava da je to jedinstvena pojava komercijalnog medijskog sistema koji je uzdigao oglašavanje u umetničku formu.
“Druga stvar koju je NFL radila veoma strateški je da privuče i potpiše umetnike za šou na poluvremenu koji su zaista spektakularni, kao što su Bijons, Prins i drugi. Žele da se tako dopadnu ljudima. Razmišljali su da kroz te nastupe na poluvremenu privuku publiku koja možda nije toliko zainteresovana za utakmicu”, ističe Ozborn.
Ove godine glavna zvezda na poluvremenu biće Ašer, a himnu će pevati Riba Mekintajer, poznata i kao "Kraljica kantri muzike".
Profesor Duru ističe da je NFL počeo da postaje globalni fenomen pre 10 do 20 godina, počevši da se širi van granica Amerike čak i pre nego što je na drugim kontinentima krenula da raste interesovanje za ovaj sport.
„NFL je prepoznao tu ekstravagantnost Super Boula, što je bilo dovoljna da se ljudi u inostranstvu zainteresuju, i to je iskorišćeno za igranje serije utakmica u inostranstvu. Zato svake godine imamo utakmice u Engleskoj, Nemačkoj. Imaćemo ove jeseni i u Sao Paolu u Brazilu, tu su utakmice u u Meksiku“, objašnjava.
Dodaje da je još jedan segment popularnosti Superboula to što svi učestvuju u gledanju spektakla i nema nikakvih barijera.
„Gledaju događaj, bez obzira da li im je stalo do fudbala i sve je pretvoreno u zabavu. Čak i ako vas ne zanima fudbal, tu je hrana, mnogo ljudi. A ako želite da gledate utakmicu, to je dodatna vrednost. Ali svi znaju da ćemo u Superboul nedelju svi uzeti slobodan dan i praviti žurke“.
Profesor Martin Konvej, uz osmeh, podseća da je bilo čak i rasprava u Sjedinjenim Državama da se dan posle Superboula proglasi za praznik.
„Zato što postoji toliko interesovanje i umora posle Superboul žurki i svih kulturoloških aspekata tog događaja. Bukvalno se ništa drugo ne dešava interesantno u ovoj zemlji tokom dana kada je Superboul. Sve ostale sportske liga se sklanjaju sa puta, ne takmiče se sa tim. Nema drugih velikih događaja. Superboul je postao više od igre“.
Superboul kao oružje društvenih promena
NFL liga i njena „kruna“ Superboul odavno prevazišao sportske okvire, a sve češće su i liga i igrači počeli da skreću pažnju na važna društvena pitanja i probleme koji tište Ameriku, poput rasne nejednakosti.
„Ima ljudi koji brinu da nema dovoljno antirasističkih poruka na Superboulu, da je potrebno više. A NFL radi više, ali uvek može da se uradi više na suzbijanje rasnih neslaganja u ovoj zemlji, jer ih ima mnogo. Ali definitivno se u NFL vidi više tenzija u vezi sa pitanjima rase, pogotovo poslednjih godina, nakon ubistva Džordža Flojda.
A opet, treba se setiti da, kada je Kolin Kepernik klekao 2016, postojao je otpor korporativne Amerike, pa čak i NFL-a, da se prepozna zabrinutost koju je on artikulisao o disparitetima u sistemu krivičnog pravosuđa. Ali od 2020, više pažnje se se poklanja tim pitanjima“, navodi Duru.
Dugo i neopravdano, američki fudbal je bio gledan kao sport u koji zanima uglavnom muškarce, ali stvari su prema rečima profesorke Ozborn, počele ozbiljno da se menjaju i u poslednju deceniju i po.
„NFL je otprilike 2009. počeo da ulaže veći napor privuče žene. Prepoznali su žensko tržište, da su i žene ljubiteljke ovog sporta i pokušali su da povećaju bazu. Jedan od ključnih elemenata je razvoj robe, posebno dizajnirane za navijačice koje zanima sport. Ranije je postojao trend koji su nazivali pink it na shrink it. Uzeli bi bilo šta, smanjili ga i obojili ružičasto. A onda su shvatili da navijačice ne žele da nose roze, već boje svog tima kao i svi drugi”, objašnjava Ozborn.
U ovom trenutku, žene čine između 40 i 45 odsto osoba koje se identifikuju kao navijači nekog od NFL timova, kaže Timoti DeŠriver, profesor sportskog menadžmenta na Univerzitetu Delaver.
“NFL je naporno radio da na tržište izbaci robu koja je privlačna za žene, kroz programe za razvoj zvaničnica i slično. Liga je takođe krenula agresivno da se plasira na globalno tržište sa utakmicama regularne sezone koje se igraju van SAD. Super Boul je sada globalni događaj“, navodi on.
Romansa koja je zasenila i Superboul
Koliko se u Americi priča o predstojećoj utakmici u Las Vegasu, toliko javnost posvećuje pažnju i vezi igrača Čifsa Trevisa Kelsija i muzičke superzvezde Tejlor Svift. Za sagovornike Glasa Amerike, ova sportsko-muzička romansa takođe će doprineti još većoj popularnosti američkog fudbala i doneti novu dimenziju Superboulu.
„Pogledate samo kakva je prodaju Kelsijevih dresova pošto su obelodnili vezu. Eksplodirala je, a Kelsi je postao još poznatiji. Imate ljude koji možda nisu veliki navijači NFL-a, ali gledaju Čifse i Kelsija i nadaju se da će na trenutak videti i Tejlor Svift. Možda usput nauče nešto o NFL-u i zainteresuju se i postanu navijači, nezavisno od „hajpa“ oko Kelsija i Svift. Ali zaista je zapanjujuće koliko je ta veza očarala svet“, priznaje Duru.
Profesorka Ozborn smatra da je za navijačice posebno važno kada na tribinama stadiona vide Svift, koju smatraju muzičkom ikonom novog doba i ima uticaj na mlađu populaciju.
“Mislim da će biti mnogo fanova Tejlor Svift koji će uključiti da pogledaju utakmicu, da isprate tu priču. Da li će zaista i postati navijači, to tek treba da se vidi. Ali samo to što će da vide Tejlor Svift, koja je takva ikona, posebno mlade devojke, kako uživa u fudbalu, čini im se još prihvatljivijom. I da, mislim da verovatno nije malo onih koji će na kraju otkriti koji će na kraju otkriti i reći - Hej, da, i ja volim fudbal!”
Za Martina Konveja “slučaj Tejlor Svift” je samo još jedan dokaz preplitanja sporta i popularne kulture koji dokazuje koliko je Superboul postao događaj koji okuplja slavne.
“To što Tejlor Svift izlazi sa jednim od igrača Kanzas Siti Čifsa, pa će biti u Aziji na turneji, na tri ili četiri koncerta, a izgleda da će stići da se vrati da bi bila ovde... Sve to samo pretvara Superboul u kulturološki fenomen, barem ovde u SAD, a počinje da dobija težinu i van zemlje. Jedino još vremenska razlika u odnosu na ostatak sveta čini da je ljudima teže da ga gledaju, jer moraju da ustaju rano ili ostaju budni do kasno”.
Organizacija Superboula - nije sve do novca, ima nešto i u prestižu
Superboul tradicionalno donosi zaradu gradu domaćinu, lokalnim poslovima i aministracijama kroz poreze na prodaju, ugostiteljstvo i gorivo. A čelnici NFL-a već su četiri godine unapred odredili ko će organizovati meč koji donosi ukupno komercijalnu zaradu od minimum 300 miliona dolara, prema tvrdnjama stručnjaka.
„Pošto se godinama unapred zna domaćinstvo, gradovi mogu da počnu da planiraju i da grade, organizuju događaje tokom nedelje Superboula. Jer nije Super Boul samo jedan dan, već cela nedelja. Cele zajednice se okupljaju. Mnogo novca ulazi u lokalnu privredu, to daje gradu priliku da stavi se u najboljem svetlu predstavi televizijskoj publici na nacionalnom nivou, navijačima, novinarima, poslovnim ljudima koji dolaze“, kaže Duru.
En Ozborn kaže da bi fama koja prati organizaciju utakmice kao što je Superboul mogla da se uporedi, donekle, sa domaćinstvom Olimpijskih igara.
„Veliki je ekonomski značaj. Ove godine će biti u Las Vegasu, gradu koji zna kako se organizuju velike stvari. Broj posetilaca može da zavisi od toga koji tim igra na Superboulu, jer navijači nekih timova putuju više od drugih. Od toga koristi imaju restorani i maloprodaja i hoteli. Zbog toga se gradovi, baš kao i za Olimpijske igre, nadmeću za priliku da budu domaćini, mada ne u istoj meri. Ali postoji i neka vrsta kulturnog prestiža koju donosi domaćinstvo Super Boula, a pokreće i turizam dalje od samog događaja”.
Ipak, profesor DeŠriver tvrdi da je ova tema u određenoj meri kontroverzna za sportske ekonomiste, jer procene o ekonomskoj značaju često umeju da variraju.
„NFL tvrdi da Superboul može da ima ekonomski uticaj do 400-500 miliona dolara za grad domaćina. Većina sportskih ekonomista se slaže da su ove procene u velikoj meri preuveličane. Stvarni uticaj je verovatno ispod 100 miliona dolara, što je još uvek značajan iznos za grad“.
A šta će biti u nedelju?
Studenta Harvarda Čarli Mekormik kaže da se nada dobroj utakmici, kao i porazu Čifsa jer su “divizijski rivali Denver Bronkosima, ekipi za koju navija”, iako kaže da veoma ceni kvoterbeka Kanzas Sitija Patrika Mahomsa.
Profesor Timoti DeŠriver se nada trijumfu Čifsa, između ostalog, i zato što je svojevremeno predavao Bretu Viču, sadašnjem generalnom menadžeru Kanzas Sitija.
“On je igrao ovde za Univerzitet Delaver i predavao sam mu na nekoliko kurseva. On je sjajan momak”.
Džeremi Duru teška srca priznaje da očekuje pobedu Čifsa koji su u konferencijskom finalu izbacili Baltimor Rejvense, tim za koji navija.
„Bio sam na toj utakmici i gledao kako šta se dešava. Prilično je bolno. I video sam Čifse i Patrika Mahomsa da pobeđuju mnogo i u različitim okolnostima da mi je teško da ih zamislim kako gube“
En Ozborn otkriva da je navijačica Pitsburg Stilersa kojima “baš i ne ide u poslednje vreme”, a da njen muž podržava Najnerse
“Osećam kao da treba da navijam za njih, ali pošto pratim priču o Trevisu Kelsiju i Tejlor Svift, nekako želim da vidim da pobede”, zaključuje ona.
