Amerika mora da bude u potpunosti posvećena pobedi Ukrajine nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike demokratski kongresmen Džejmi Raskin, koji predstavlja Merilend u Predstavničkom domu. Raskin, koji je aktivan zagovornik pružanja pordrške i finansijske i političke pomoći Ukrajini, govori o najnovijim sankcijama Rusiji, mogućnostima za usvajanje pomoći Ukrajini, Tajvanu i Izraelu u Predstavničkom domu, kao i izgledima za članstvo Ukrajine u NATO-u.
Glas Amerike: Mislite li da će najnovije sankcije Rusiji biti efikasne s obzirom na to da prethodnih nekoliko rundi sankcija nisu dale željeni efekat?
Raskin: Nadam se da će biti efikasne i pokazati posvećenost Amerike da pomogne narodu Ukrajine. Nadam se da će okupiti Ameriku protiv Putinovog prljavog rata. Mislim da neće naterati Putina da povuče svoje trupe iz Ukrajine ili prestati da žrtvuje ruske vojnike – čini se da je potpuno neosetljiv na to da li ih šalje u smrt. On je pronašao način da neutrališe šok američkih sankcija i očigledno sarađuje sa autokratijama i tiranskim režimima širom sveta, uključujući Iran, Kinu i Severnu Koreju. Niko ne očekuje da će (uvođenje sankcija) biti odlučujući faktor koji će uticati na šanse Ukrajine u ovom ratu. Ali nadam se da će to podstaći Amerikance i kolege u Kongresu da shvate fundamentalni značaj izazova sa kojima se suočavamo.
Glas Amerike: Ako govorimo o jedinstvu i koheziji, posebno u Kongresu, imate li plan B ako republikanci u donjem domu odluče da blokiraju nacrt zakona o međunarodnoj pomoći usvojen u Senatu?
Raskin: Ne postoji plan B, samo plan A. Prosto je neshvatljivo da bismo okrenuli leđa narodu Ukrajine, koji se suočava sa oslabljenom Putinovom agresijom, i pokazuje neverovatno herojstvo i hrabrost u borbi za demokratiju ne samo u svojoj zemlji, već i u Evropi, u odbrani demokratskih institucija i ljudskih prava od autokratskih režima. Verujem da nemamo pravo da razmatramo alternativne scenarije. Znam da evropske zemlje značajno povećavaju podršku i da značajno ulažu, da zemlje NATO-a pokazuju podršku pobedi nad Putinom. Ali ne treba razmišljati samo o evropskim zemljama koje se same protive fašističkoj sili, poput one Vladimira Putina. Želim da razmišljam o Americi, koja će biti tamo u isto toj bici. Kao što znate, mi nemamo trupe u Ukrajini. Sve što donosimo su naši resursi, govorimo o 5 do 10 odsto godišnjeg budžeta za odbranu. Međutim, to je za zaštitu ljudskih prava, našeg naroda i saveznika SAD. Ukrajina je demokratski saveznik kome je potrebna naša pomoć, i ne mogu da razumem logiku uskraćivanja podrške usred bitke.
Glas Amerike: Vaš stranački kolega, kongresmen Bil Paskrel, rekao je da je spreman da podnese peticiju za razmatranje međunarodne pomoći bez odobrenja nadležnog odbora Predstavničkog doma. Koliko je verovatan takav scenario?
Raskin: Mislim da kongresmen Paskrel govori u ime velikog broja članova Predstavničkog doma i verujem da većina demokrata i republikanaca neće ostaviti na cedilu naše saveznike u Ukrajini – sve one koji su prošli pakao, milione Ukrajinaca koji su napustili svoje domove zbog rata i preselili se na nova mesta unutar zemlje ili su je napustili. Više od 14 miliona Ukrajinaca sada živi u drugim zemljama i o njima brinu njihovi susedi. U ovom trenutku ne možemo da okrenemo leđa Ukrajini. To bi bilo protiv svih naših principa. Peticija van odbora je mehanizam da se zaobiđe telo koje odlaže razmatranje zakona i zahteva potpise većine članova Kongresa koji podržavaju tu ideju. Uvereni smo da postoji jaka dvostranačka većina u oba doma za slanje pomoći Ukrajini što je pre moguće. Zaista se nadam da ćemo to uraditi u naredne dve nedelje.
Glas Amerike: Kokus progresivnih demokrata u Predstavničkom domu ima više od stotinu ljudi, od kojih mnogi sumnjaju da bi pomoć Izraelu trebalo da bude pružena bez obaveza i ograničenja prema Netanjahuovoj vladi. S obzirom da je ovo opšti paket pomoći, da li ste sigurni u potrebnu podršku?
Raskin: Smatram da paket pomoći treba da uključi pomoć Izraelu, humanitarnu pomoć narodu Gaze koji pati tokom aktuelnog rata, 60 milijardi dolara za naše saveznike u Ukrajini i pomoć našim saveznicima u regionu Pacifika, kao što je Tajvan, koji je ugrožen od strane Kine. Kina računa na neku vrstu ruske pobede u Ukrajini, što bi joj dalo zeleno svetlo za pokretanje vojne akcije protiv Tajvana. Mislim da će kompletan paket imati podršku. Izrael je u dominantnoj vojnoj poziciji i to se neće promeniti. Ono što nam je potrebno je da pošaljemo pomoć narodu Gaze i mislim da bi uz prvobitni zahtev (za međunarodnu pomoć) predsednik Bajden trebalo da predloži američku mirovnu strategiju za suočavanje sa noćnom morom terorizma, rata, nasilja i patnje na Bliskom istoku. Mislim da će većina demokrata i značajan deo republikanaca podržati takav zakonski predlog.
Glas Amerike: Govoreći o strategiji SAD prema Ukrajini, bilo je izjava da će „SAD podržavati Ukrajinu do kraja“ i „dok god budemo mogli“. Sada je strategija SAD prema Ukrajini opstati ili pobediti u ratu? Da li uopšte postoji strategija?
Raskin: Znam da je u početku naša podrška Ukrajini bila u smislu političke retorike i nadam se da je politička volja bila da pomognemo Ukrajini da dobije rat. Sećam se tačno trenutka kada je počelo i ljudi su govorili da Ukrajina neće preživeti ni 48 sati, a (ukrajinski) predsednik Zelenski će se ukrcati u avion i napustiti zemlju. Ali, naravno, Zelenski nije otišao, Ukrajinci su bili ujedinjeni u borbi, a moje kolege su bile gotovo potpuno jednoglasne u uverenju da moramo podržati Ukrajinu da pobedi u ratu i odbrani njen nacionalni suverenitet. Sjedinjene Države ne interesuje podela Ukrajine, nas ne interesuje kompromis koji bi proizašao iz pregovora s Rusijom. Želimo da Ukrajina pobedi u ovom ratu, a zatim da pregovara o mirovnom sporazumu i uslovima nacionalne bezbednosti Ukrajinaca i da podrži njihovu demokratiju.
Amerika mora da bude u potpunosti posvećena pobedi Ukrajine nad Putinom. U suprotnom, dobićemo Putinovu tiraniju okrenutu ka Evropi, a rezultat će biti slanje ne milijardi dolara našim saveznicima, već hiljade milijardi dolara da ga se spreči da proguta ne samo Ukrajinu, već i da izvrši invaziju na Poljsku, Estoniju i druge zemlje koje, kako on možda misli, „pripadaju ruskoj imperiji“. Ne zaboravite: Vladimir Putin, nekadašnji agent KGB-a, rekao je da je raspad Sovjetskog Saveza najveća tragedija i katastrofa 20. veka. Vidimo da on planira oživljavanje ruske imperije sa svojim diktatorskim režimom na čelu.
Mislim da Kongres SAD treba da shvati da moramo u potpunosti da podržimo pobedu Ukrajine u ovom ratu. To znači slanje snažnog signala svetu da nikuda ne idemo. Bićemo uz narod Ukrajine. Mislim da u Rusiji raste nezadovoljstvo uprkos Putinovim pokušajima da potisne vesti o tome šta se dešava. Mislim čak i na Avdejevku, gde su izgubili desetine hiljada vojnika. Dokle će to ruski narod tolerisati? Znamo da se u Rusiji širi antiratno raspoloženje i da Putin namerava da pokuša da kontroliše pristup ljudi istini. Ali jedan od razloga što verujemo da je demokratija daleko superiornija od njegovih autokratskih aranžmana, a takođe i neizbežna, jeste taj što ljudi žele da znaju istinu, a ona se ne može sakriti. On bez oklevanja šalje nečije sinove, očeve i braću u smrt u Ukrajini da bi pogazili tuđu demokratiju. Verujem da će pobeda Ukrajine biti početak kada možemo da kažemo da Putin mora da zaustavi svoju imperijalnu agresiju. Mi, drugi narodi i demokratije u Evropi, moramo da podržimo NATO u ovom procesu – to je veoma uspešan savez i vojno partnerstvo protiv onih koji pokušavaju da unište suverenitet drugih naroda.
Glas Amerike: Ambasadorka SAD pri NATO-u Džulijan Smit je pre nekoliko nedelja rekla da ne vidi scenario u kome bi Ukrajina dobila poziv za ulazak u NATO tokom julskog samita u Vašingtonu. Šta mislite, kakvu poruku ovo šalje američkim partnerima i rivalima?
Raskin: Većina članova Demokratske stranke veruje da je odbrana Ukrajine ključna za očuvanje demokratije i slobode u Evropi i širom sveta. Mnoge autokratije pomno posmatraju da li Putin može da se izvuče svojim lukavstvom i žrtvovanjem očeva i sinova. Znamo da Kina i Iran i čitava liga autokratija i teokratija širom sveta nastoje da vide da li demokratski narodi mogu da pokažu otpornost i spremnost da se bore za naše demokratske vrednosti. Verujem da je Putin iskoristio moguće članstvo Ukrajine u alijansi kao opravdanje za svoju invaziju i ubijanje ogromnog broja civila, otmice dece i mnoga druga zverstva nad civilima.
Hoće li Ukrajina biti deo NATO-a ili ne? Ona je već deo demokratskog civilizovanog sveta, koji moramo zaštititi. To je pitanje za narod Ukrajine, oni moraju da nađu odgovor, ali to je pitanje i za zemlje članice Alijanse. Za mene je najvažnije da se pobrinem da Kongres pruži pomoć Ukrajini i izdvoji 60 milijardi dolara, od kojih je najveći deo planiran da se potroši na američku vojnu proizvodnju i američke poslove, za američku ekonomiju koja proizvodi ovo oružje za Ukrajinu. Ali, i za buduće bezbednosne mere kako bi se osiguralo da se to nikada više ne ponovi.
Mislim da će biti otvorene diskusije u vezi sa Ukrajinom i NATO-om. Vladimir Putin je jasno dokazao da je spreman da započne rat protiv drugih zemalja, pa su mere bezbednosti nešto na čemu treba raditi. Ali pre toga treba da dobijemo ovaj rat. Mislim da predsednik Zelenski i ukrajinska vojska rade neverovatan posao u veoma teškim okolnostima i ono što se od nas traži je da pomognemo u finansiranju, kao i da obezbedimo artiljerijsku i drugu municiju kako bi mogli da se bore. Sada su njihove rezerve znatno manje, otvaraju vatru mnogo ređe i imaju manju vojnu manevarsku sposobnost. Sve to, kako je rekao predsednik Bajden, ima veze sa neuspehom Kongresa da reaguje i dogovori paket pomoći od 60 milijardi dolara za naše prijatelje u Ukrajini.
Verujem da je smrt Alekseja Navalnog svima jasno pokazala šta je u pitanju. Vladimir Putin je čovek koji je potpuno spreman da svoje političke protivnike otruje i ubije, da ih izgladnjuje u zatvoru u kome su zatvoreni po izmišljenim optužbama, da oduzme pravo na slobodu govora, da pogazi prava slobodnih medija kako bi destabilizovao izbore širom sveta, pribegao sajber špijunaži i sajber sabotaži širom sveta.
Suočeni smo sa veoma ozbiljnom pretnjom, ne samo slobodi naroda Evrope, već i našoj slobodi i demokratiji. Videli smo već kako je Vladimir Putin delovao 2016-12017, naše obaveštajne službe su potvrdile da je pokrenuta čitava kampanja pomoću njegove tzv. Agencije za internet istraživanja za destabilizaciju naših predsedničkih izbora. Videli smo istu stvar 2022. Čak je i sekretarijat za finansije Trampove administracije uveo sankcije obaveštajnim zvaničnicima koji su delovali po naređenju Vladimira Putina. Prošle nedelje smo videli kako je ruska obaveštajna služba bila uključena u širenje novih laži o Džou Bajdenu kako bi pokušala da utiče na naše izbore. Govorimo o stvarnoj pretnji. Već je na pragu, u Americi, i to upravo sada.
Ne želimo da bilo ko na svetu mora da se nađe na nišanu kao narod Ukrajine. Ne razumem kako moji birači mogu da veruju Trampu, koji jasno obožava Vladimira Putina. I to nakon što su od samog početka pruženi suštinski dokazi da Rusija ima destabilizujući i opasan uticaj na svetska dešavanja i da gazi prava ljudi u Ukrajini! Šta još treba da vidimo nakon otmice hiljada dece, silovanja žena, uništavanja civilne infrastrukture i pokušaja da se uništi nezavisna demokratija koja pokušava da stvori sopstvene institucije? Ne možemo dozvoliti da se to dogodi, i nadam se da će svaki Amerikanac razumeti važnost svog doprinosa ovoj borbi za zaštitu Ukrajine.
Glas Amerike: Kakav signal te nesuglasice koje vidimo između stranaka i domova Kongresa šalju američkim prijateljima i protivnicima?
Raskin: Neslaganje je deo demokratije. Deo demokratije je sloboda govora i izražavanja, a čak je i pristrasnost deo demokratije, najlakši način da se rešite toga je napuštanje političkih partija. To je upravo ono što Vladimir Putin radi u Rusiji: postoji jedno mišljenje – Putin, guši glasove svih koji se s njim ne slažu. To smo videli na primeru Alekseja Navalnog, iako još uvek ima ljudi koji brane ljudska prava, tu je Julija Navalna, koja je herojski izjavila da preuzima zastavu opozicije. Ali ovde u Americi ljudi imaju slobodu govora i nemamo izgovor da se ne organizujemo u znak podrške Ukrajini. Zbog otvorenosti našeg političkog sistema u njemu može biti neko poput Donalda Trampa. On se dodvorava Vladimiru Putinu i severnokorejskom diktatoru, kojem šalje čestitke na dan Sv. Valentina, kao i laskava pisma koja šalje predsedniku Kine Šiju, kojeg je javno branio više od 20 puta. To su ljudi koje Donald Tramp voli.
Vladimir Putin je bio dovoljno vešt da svojom propagandom i dezinformacijama napumpa Ameriku kako bi Donald Tramp imao koristi. Svi moramo da znamo za ovo i moramo da budemo u stanju da izolujemo Trampov uticaj – posebno u Kongresu. On još nije postao zvanični kandidat Republikanske partije, ali oni već primaju naređenja od Trampa. Imali smo predlog zakonskog predloga Senata koji bi obezbedio 60 milijardi Ukrajini, 14 milijardi Izraelu i 10 milijardi za humanitarnu pomoć u Gazi i drugim mestima gde civili stradaju, kao i sredstva za pomoć u regionu Pacifika. Takođe je našim prijateljima u Republikanskoj stranci obezbedio sve što su želeli u pogledu bezbednosti granica i promena u sistemu imigracije. Sve je to bilo realno – sve dok Donald Tramp, koji deluje kao neka vrsta četvrte grane vlasti, nije stavio veto na nacrt zakona. Rekao je ne, da ne želi rešenje granične i imigracione krize. On želi da se imigraciona kriza nastavi. I naravno, u pozadini iza Donalda Trampa je „peta grana vlasti” – Vladimir Putin koji ne želi da pošalje 60 milijardi dolara Ukrajincima. Tako je nacrt zakona potopljen.
Ali ove nedelje se vraćamo u Kongres i imamo priliku da pokažemo svetu tačno za koje vrednosti se zalažemo. Ako nam predsedavajkući (Predstavniičkog doma Majk) Džonson ne da priliku da glasamo za ili protiv ovog zakonsko predloga tokom normalnog procesa kroz odbor Predst6avničkog doma, onda ćemo iskoristiti peticiju za razmatranje van odbora da bismo predlog zakona stavili na glasanje i poslali pomoć našim saveznicima. Autokrate, diktatori i agresori su u ofanzivi širom sveta, i nadam se da Amerika još uvek ima istorijsko pamćenje i građansko samopoštovanje za sve vrednosti i institucije koje podržavamo - da pružimo podršku svim našim saveznicima koji su trenutno na udaru.
