Endrju Veber je bio profesionalni vojnik koji se borio u Avganistanu i Iraku. U penziju je otišao 2016, kao kapetan.
Diplomirao je pravo na univerzitetu Nortvestern u Čikagu i počeo da radi kao međunarodni korporativni advokat. Ali kada je Rusija napala Ukrajinu, odlučio je da ode u tu zemlju i bori se za ukrajinske snage. Poginuo je u julu 2023. u regionu Donjeck. Imao je 40 godina.
“Endrju je prezirao Putina i njegov režim i verovao je da je ta invazija najveća pretnja demokratiji ovde i u inostranstvu. I osećao je potrebu da ode", kaže Endrjuova majka Karla Veber.
Lens Lorens je takođe ubijen u u Donjecku. Bio je 28-godišnji mitraljezac. Tri godine je služio je u marincima i dobio je medalju za borbu protiv terorizma i druga odlikovanja.
“Voleo je Ukrajinu, želeo je da bude njen državljanin po završetku rata, nije želeo da se vrati kući", kaže Lensova majka Teri Lorens.
Stotine Amerikanaca prijavilo se za borbu u Ukrajini, a najmanje 30 je ubijeno, navodi organizacija “Bezbedni prolaz do Ukrajine”. Ostali su ranjeni i vratili su se kući da se leče, ali planiraju da se vrate u borbu. Među njima je i vojnik koji nije želio da otkrije svoj identitet.
“U Avganistanu smo imali vazdušnu podršku. Bilo je mnogo logističkih timova koji su bili spremni da nam daju sve što nam treba. A u Ukrajini, mnogo ljudi radi mnogo više nego mi u Avganistanu, sa mnogo manje. I bilo je veoma impresivno", ističe američki dobrovoljac.
Porodice svih tih boraca došle su u američki Kongres da pozovu njegove članove da nastave pomoć Ukrajini. Kuper, sin Vilou Endrjuz, bivši marinac, poginuo je boreći se u Ukrajini u aprilu 2023.
“Ako je 24-godišnjak mogao da vidi šta se dešava u Ukrajini i odlučio da se žrtvuje, šta se dešava sa ostatkom rukovodstva u ovoj zemlji?”, upitala je majka Kupera Endrjuza.
Posetu delegacije Vašingtonu organizovala je Fondacija Veterman.
“Hteli smo da okupimo sve te ljude. Prvo, da se oslonimo jedni na druge i stvorimo osećaj zajedništva za ove ljude. Samo da se ne bi osećali tako izolovano. Drugo, niko do sada nije doveo delegaciju u Vašington u kojoj su Amerikanci koji su služili u Ukrajini", kaže Dejvid Bramet, zamenik direktora Fondacije Veterman i vojni veteran.
On objašnjava da je fondacija uključena u evakuaciju ranjenih dobrovoljaca iz Ukrajine, kao i u repatrijaciju mrtvih.
“Proveo sam 2022. godinu boreći se u Legiji stranaca u Ukrajini u Harkovu. U septembru te godine, jedan od mojih saboraca je ranjen. Fondacija je uspela da ga odvede na lečenje u Poljsku. Večno ću biti zahvalan za to", ističe Veterman.
Fondacija i porodice veterana su bili srećni kada su saznali da je zakonski predlog o pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vredan 95 milijardi dolara usvojen u Senatu. Međutim, poručuju da će nastaviti da se bore da predlog bude usvojen i u Predstavničkom domu.
