Nekoliko humanitarnih zvaničnika Ujedinjenih nacija upozorilo je u utorak da postoji veliki rizik od gladi izazvane sukobom u Pojasu Gaze, ukoliko rat uskoro ne prestane.
"Ako se ništa ne preduzme, bojimo se da je glad u Gazi skoro neizbežna, a sukob, koji je od oktobra odneo živote skoro 30.000 ljudi i u kom je povređeno više od 70.000, prema ministarstvu zdravlja u Gazi, imaće mnogo više žrtava", rekao je Rameš Radžasingam, direktor odeljenja za koordinaciju u kancelariji UN za humanitarne poslove.
On se obratio na sastanku Saveta bezbednosti UN koji su zatražile članice Alžir, Gvajana, Slovenija i Švajcarska, usred sve veće zabrinutosti da se glad koristi kao oružje u ratu.
Radžasingam je rekao da je najmanje 576 hiljada ljudi u Gazi - 25 odsto stanovništva - na korak od gladi i da se praktično celokupno stanovništvo oslanja na nedovoljnu humanitarnu pomoć u hrani da bi preživelo.
"Nažalost, koliko god bila sumorna slika koju vidimo danas, postoji mogućnost za dalje pogoršanje", rekao je on.
"Gaza doživljava najgori nivo pothranjenosti dece bilo gde u svetu", rekao je Karl Skau, zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu.
"Svako šesto dete mlađe od dve godine je akutno neuhranjeno", dodao je on.
Propadanje poljoprivredne proizvodnje
Mauricio Martina, pomoćnik generalnog direktora Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, objasnio je kako je rat uticao na ceo lanac snabdevanja hranom. Izrael je primorao poljoprivrednike da se evakuišu sa svoje zemlje ili pobegnu od granatiranja koje je uništilo useve; stoka i živina umiru od gladi ili stradaju u bombardovanju; zabranjen je ribolov, a podzemne vode su kontaminirane.
"U najverovatnijem scenariju, poljoprivredna proizvodnja će na severu biti u kolapsu do maja 2024. godine", rekao je Martina. "Već vidimo ovaj kolaps".
U memorandumu poznatom kao bela nota, upućenom savetu uoči sednice, šef humanitarne organizacije UN Martin Grifits izvestio je o riziku od gladi izazvanoj sukobom u skladu sa petogodišnjom rezolucijom saveta o ovoj temi.
"Potrebna je hitna akcija kako bi se sprečila glad izazvana sukobom i široko rasprostranjena nesigurnost hrane u Gazi", napisao je on.
Pozvao je na prekid vatre i pozvao to telo da iskoristi svoj uticaj i preduzme mere kako bi se olakšalo slanje pomoći u Gazu i unutar Gaze, nastavio ulazak komercijalne robe na teritoriju i kako bi se zaštitila i obnovila kritična infrastruktura, između ostalih preporuka.
Protok pomoći "nepredvidiv", "nedovoljan"
Grifits je rekao da se humanitarci i dalje suočavaju sa "značajnim preprekama" u pružanju odgovora koji je potreban da bi se sprečila glad.
"To uključuje zatvaranje graničnih prelaza, ozbiljna ograničenja kretanja, uskraćivanje pristupa, opterećene procedure provere, bezbednosne rizike, incidente od strane očajnih civila, narušavanje reda i zakona i ograničenja komunikacije i zaštitne opreme", napisao je Grifits. "Logistička infrastruktura, kako unutar tako i izvan Gaze, nije adekvatna, a protok pomoći ostaje nepredvidiv i nedovoljan".
Izrael poriče da ometa ili ograničava isporuku pomoći Gazi.
"Izrael čini sve što je u njegovoj moći da se brine o civilima, prevazilazeći ono što se očekuje, a kamoli ono što je potrebno", rekao je Savetu bezbednosti UN zamenik izaslanika Izraela u UN Džonatan Miler. "Izrael je posvećen poboljšanju humanitarne situacije u Gazi, neprestano radeći na obezbeđivanju ulaska humanitarne pomoći iz brojnih zemalja i agencija UN".
Miler je rekao da je Izrael omogućio isporuku 254 hiljade tona humanitarne pomoći u Gazi od početka rata, uključujući 165 hiljada tona hrane. On je okrivio Hamas za preusmeravanje pomoći UN zbog neuspeha da se njom efikasno upravlja i distribuira.
"Ograničenja količine i tempa pomoći zavise od kapaciteta Ujedinjenih nacija i drugih agencija da efikasno prime, skladište i distribuiraju pomoć", rekao je Miler.
Glad "neminovna" u severnoj Gazi
Situacija je najteža u severnoj Gazi, koju izraelska vojska i dalje drži odsečenom.
Veruje se da je oko 300 hiljada ljudi uprkos ranijim izraelskim naredbama za evakuaciju ostalo tu tokom višemesečnih teških borbi između Izraelskih odbrambenih snaga i Hamasa.
"Ako se ništa ne promeni, glad je neizbežna u severnoj Gazi", rekao je Skau iz WFP-a. "Svi moramo da ispunimo svoje obaveze kako bismo osigurali da nam se to ne dogodi".
Agencija UN za pomoć Palestincima (UNRWA), koja isporučuje najveći deo humanitarne pomoći, saopštila je da je poslednji put uspela da dobije pomoć u hrani za severnu Gazu 23. januara. Svetski program za hranu je 20. februara obustavio svoje isporuke severu zbog nedostatka sigurnosti i za humanitarne radnike, i za primaoce pomoći. Svetska zdravstvena organizacija je sa medicinskim zalihama poslednji put stigla do najveće bolnice u gradu Gazi - Al Šife - još 22. januara.
Pre nedelju dana, Savet bezbednosti od 15 zemalja nije uspeo da usvoji rezoluciju kojom se poziva na hitan humanitarni prekid vatre zbog veta Sjedinjenih Država. Nekoliko članova saveta ponovo je pozvalo na prekid vatre na sastanku u utorak.
"Samo prekid vatre, koji moraju poštovati sve strane u sukobu, može garantovati isporuku humanitarne pomoći bez prekida, obezbeđujući adekvatnu, blagovremenu pomoć", rekao je slovenački ambasador Samuel Žbogar.
Gvajana, koja je ovog meseca predsedavala savetom, rekla je o sukobu i rastućoj nesigurnosti hrane da "ćutanje nije prihvatljiv odgovor".
"Savet bezbednosti mora da interveniše kako bi zaustavio eklatantna kršenja međunarodnog prava koje čini država članica Ujedinjenih nacija", rekla je ambasadorka Kerolin Rodrigez-Birket.
Čak su i SAD - najbliži saveznik Izraela - ukazale na svoju rastuću frustraciju sporim tempom isporuke pomoći, ohrabrujući Izrael da zadrži otvorene granične prelaze i da otvori nove.
"Jednostavno rečeno, Izrael mora učiniti više", rekao je ambasador Robert Vud.
Rusija, koja retko podržava sankcije, predložila je savetu da razmotri njihovo uvođenje zbog opstrukcije humanitarne pomoći.
Izrael je započeo svoju vojnu kampanju za eliminaciju Hamasa pošto su borci te grupe prešli u južni Izrael 7. oktobra i ubili 1.200 ljudi, prema izraelskim zvaničnicima. Još oko 250 su odveli kao taoce.
Hamas, koga su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija proglasile terorističkom grupom, još drži oko 130 talaca u Gazi, uključujući 30 za koje se veruje da su mrtvi.
