SAD su saopštile da najviši sud UN ne bi trebalo da izda savetodavno mišljenje u kojem se kaže da Izrael treba odmah i bezuslovno da se povuče sa teritorija na kojima bi trebalo da bude palestinska država - bez dobijanja bezbednosnih garancija zauzvrat.
Vršilac dužnosti pravnog savetnika Stejt departmenta Ričard Visek rekao je veću od 15 sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu da "sud ne bi trebalo da pokušava da reši višedecenijski izraelsko-palestinski sukob izdavanjem savetodavnog mišljenja koje se fokusira samo na ono što radi jedna strana - Izrael".
"Svaki korak ka povlačenju Izraela sa Zapadne obale i Gaze zahteva razmatranje realnih bezbednosnih potreba Izraela“, tvrdi on.
U Hagu se treći dan saslušavaju argumenti u slučaju u kojem je Generalna skupština UN zatražila da sud izda savetodavno mišljenje o tome koliko je legalna politika Izraela na okupiranim teritorijama, anektiranim posle rata 1967.
Pedeset i dve zemlje izneće svoje stavove o izraelskoj okupaciji, a većina zahteva da Izrael prepusti kontrolu nad tom teritorijom.
Savetodavna mišljenja MSP u Hagu nisu pravno obavezujuća.
Visek je rekao da sud „može da rešava pitanja koja se nalaze u okviru utvrđenog okvira principa "zemlja za mir" i parametara principa okupacionog prava, ali da će svako mišljenje koje sud iznese imati posledice po strane u sukobu i pokušaje da se uspostavi trajni mir".
Palestinski ministar spoljnih poslova Riad Malki pozvao je ranije sud da podrži palestinsko pravo na samoopredeljenje i proglasi „da je izraelska okupacija nezakonita i da se mora odmah, potpuno i bezuslovno okončati“.
Izraelski rat protiv ekstremističkog pokreta Hamas u Gazi traje već pet meseci, a SAD nastavljaju da podržavaju ideju palestinske države - iako se izraelski lideri i dalje protive.
Princip "zemlja za mir", o kojem je govorio pravni zastupnik SAD, bio je srž američke diplomatije decenijama i bazirao se na dogovoru Izraela i Egipta iz 1979. postignutom u bazi Kemp Dejvid, prema kojem se Izrael povukao sa Sinajskog poluostrva u zamenu za mir i diplomatsko priznanje Egipta.
Ali, pokušaji da se uspostavi mir dugo su osujećivani napadima palestinskih ekstremista, izraelskim širenjem na okupiranoj teritoriji i zbog nemogućnosti dve strane da se dogovore o teškim pitanjima granica, statusa Jerusalima i palestinskih izbeglica.
Rat Izraela i Hamasa počeo je napadom ekstremista na Izrael 7. oktobra u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a 240 su zarobljeni kao taoci. Izraelska kontraofanziva na Hamas u Gazi ubila je više od 29.000 ljudi, više od 70 odsto žena i dece, ali i 5.000 do 9.000 boraca Hamasa.
Argumenti SAD pred sudom u Hagu usledili su dan nakon što je Vašington stavio veto na rezoluciju UN kojom se traži hitan humanitarni prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa. SAD su saopštile da će rezolucija ometati pregovore o oslobađanju oko 100 preostalih talaca.
