Zapaljivim govorom o pritiscima na Srbiju praćenim euforičnim nastupom predsednika Aleksandra Vučića na prvom predizbornom skupu Srpske napredne stranke, svega nekoliko sati pošto je u nedelju zvanično potvrđeno da će biti novih izbora za odbornike Skupštine glavnog grada Srbije, počela je nova „bitka za Beograd“.
Na stranačkom skupu u sportskom centru „Šumice“, Vučić je još jednom optužio opoziciju da ne zna da prihvati poraz i rekao da u Beogradu nije bilo izborne krađe, posle čega je pozvao rukovodstvo stranke da se na izbore izađe „u što širem frontu“, te da ostavljanjem ličnih nesuglasica po strani zbiju redove redove i krenu u novo osvajanje skupštinske većine.
„Borba počinje! Neka bude borba neprestana, do konačne pobede“, rekao je Vučić.
Nastavak saradnje sa SNS-om istog dana najavila je Socijalistička partija Srbije (SPS), ovoga puta kroz predlog zajedničke koalicione liste.
"To je zajednička ideja SNS i liste SPS i stranaka koje su na izbornoj listi", rekao je u ponedeljak lider te partije Ivica Dačić - što je obrise velikog „pokreta za narod i državu“, čije je formiranje još prošle godine najavio Vučić - učinilo još vidljivijim.
Na „pucanj iz pištolja“ kojim je označen početak izborne trke, opozicija predvođena koalicijom Srbija protiv nasilja (SPN) reagovala je znatno tromije, bez fanfara i pompe, ali uz uveravanje da je za „borbu“ spremna.
„Mi nismo ni navikli na nešto drugo osim borbe, ona za nas nije ni prestajala već nekoliko godina“, kaže u razgovoru za Glas Amerike Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta, koji je deo najveće opozicione koalicije.
On međutim ističe da prvi korak u novom izbornom procesu mora da bude ispravljanje svih neregularnosti koje su posmatrajući prethodne izbore održane 17. decembra zabeležile domaće i međunarodne posmatračke misije, ali je i skeptičan da će se to u potpunosti ili uopšte dogoditi i uprkos Vučićevom „pozivu“ vladi da ispuni preporuke iz izveštaja ODIHR-a.
„Iskustvo nam govori da SNS-u i SPS-u ne možemo ništa da verujemo, ne samo spram demokratije već i spram ljudskih prava, dostojanstva u javnom životu, a i mislim da je u osnovi te dve organizacije jedna „mržnja“ prema demokratiji. Ja sam siguran da će SNS ponovo pokušati različite vrste marifetluka i prevara, poput ovih stvari koje smo do sada videli“, kaže on dodajući da će ovog puta opozicija biti spremna da reaguje kao i da se trenutno radi na kreiranju scenarija za svaku situaciju koja može da se dogodi.
Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta podseća da je u izveštaju ODIHR-a kao jedan od ključnih problema označeno brisanje granice između države i partije na vlasti i da je to objašnjeno sistemskim prednostima koje je prisvojila vladajuća stranka, a koje je povezano sa dominantnom ulogom koju je u predizbornoj kampanji imao upravo predsednik države Aleksandar Vučić.
On ističe da se ključne preporuke za poboljšanje i demokratizaciju izbornog procesa u Srbiji, "nalaze na stolu" već nekoliko godina, ali da je za njihovo sprovođenje pre svega neophodna politička volja vlasti, kao i da najveću odgovornost za njihovo nesprovođenje imaju institucije u Srbiji.
„Ključne preporuke su nezavisna revizija biračkog spiska, rad institucija u cilju sužavanja prostora za pritiske na birače i kažnjavanje odgovornih kao i medijska neravnopravnost - odnosno rad na unapređenju rada medija u cilju ravnopravnijeg i ravnomernijeg izveštavanja, rad Regulatornog tela za elektronske medije kao i sužavanje prostora za zloupotrebu javnih resursa i javnih funkcija“, rekao je Pavle Dimitrijević za Glas Amerike.
Komentarišući preporuke ODIHR-a, profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić kaže da su one napisane tako da zvuče prilično dobro ljudima koji su ih izdali, ali da očekuje da će se one i u budućnosti u interpretaciji političara iz vlasti tumačiti na način da „sve treba da rade kako su radili i do sada“.
„Ja verujem da će naredni izbori biti održani sa svim prevarama na koje smo navikli, ali da će one biti možda malo manje vidljive u odnosu na one koje smo videli na prethodnim izborima“, rekla je.
Govoreći o celokupnom minulom izbornom procesu, ona je istakla da se radi verovatno i o kulminaciji „dugogodišnjih i dugotrajnih manipulacija vlasti“ i njenim lošim namerama.
„Sve ovo što se događalo povodom konstituisanja Beogradske skupštine i cele izborne prevare koja je bila velikih razmera je u skorašnjoj istoriji i u poslednjih 30 godina jedna najpodlija i najpromišljenija izborna prevara koja se dogodila“, ocenila je.
Kao jedan od mogućih načina na koji bi doskorašnja vlast u Beogradu ponovo mogla da pokuša da utiče na izborni rezultat jeste odabir datuma za održavanje novih izbora tokom prvomajskih praznika, kada se očekuje da veliki broj građana ode iz Beograda, stav je koji se prethodnih dana čuo u javnosti.
Na njega je u ponedeljak skrenuo fokus i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas koji je za N1 rekao da, ukoliko izbori budu u nedelju 28. aprila, opozicija možda donese odluku da na njih ne izađe.
„Ne možemo da idemo na izbore tako što će Vučić da izmisli datum kada deo glasača nije tu“, rekao je on dodajući da će o toj temi tek uslediti razgovori sa koalicionim partnerima i drugim listama.
Dobrica Veselinović kaže da je odabir datuma „deo jednog paketa i sistema izbornih spojenih sudova.“
„Moj je stav da datum održavanja novih izbora mora da bude dogovor svih strana koje na tim izborima učestvuju. Izbori treba da predstavljaju praznik demokratije i da što veći broj ljudi može da izađe da glasa, jer to onda čini buduću vlast reprezentom volje građana. Ako se namerno ide na to da se zakazivanjem izbora na državne i verske praznike namerno smanji izlaznost, rezultat će ponovo biti problematičan“, dodaje.
Kao eventualno rešenje, Đilas je predložio donošenje lex specialis-a, odnosno posebnog zakona kojim bi se izbori odložiti dok se ne primene sve preporuke ODIHR-a, o čemu bi konačan sud trebalo da da opozicija.
„U ovoj zemlji se lex specialis donosi na svaka tri meseca, zašto se ne donese sada i izbori ne pomere dok se ne završi primena preporuka ODIHR-a“, upitao je.
Komentarišući taj predlog, profesorka Rakić Vodinelić je rekla da takav zakon jedino može da se donese na način da se u Narodnoj Skupštini izglasa predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o lokalnim izborima kog bi trebalo da predloži Vlada Srbije, što je trenutno neizvodljivo.
„Budući da skupština i tehnička vlada mogu da obavljaju samo tekuće poslove, a to nije tekući posao, ja ne vidim kako bi se takav zakon ili nekekav lex specialis mogli doneti, a i nemamo predsednika skupštine koji je jedini ovlašćen za to.“, rekla je ona.
Kaže i da je jedina mogućnost koja ostaje da se relativno brzo izabere predsednik Skupštine Srbije koji bi onda mogao da raspiše izbore do 3. aprila, kada se završava zakonski rok od 30 dana za raspisivanje novih izbora.
„Kada se izbori za gradsku skupštinu raspišu, teku rokovi koji ne mogu biti kraći od 45, niti duži od 60 dana od dana kada je odluka predsednika Narodne skupštine Srbije objavljena u Službenom listu“, dodala je.
Ocenjujući mogući ishod novih izbora iz kojih obe strane tvrde da će izaći kao pobednici, Rakić Vodinelić je rekla da je to sada krajnje neizvesno.
„Pitanje je koliko će koalicija SNS-a i SPS-a biti dovoljna za osvajanje vlasti, a verujem da će im se pridružiti i Zavetnici. S druge strane imamo opoziciju koja se sastoji iz dve gupacije - SPN i Nada. Ako se Nada bude malo konsolidovala i privukla sebi pristalice Narodne stranke i eventualne glasače Dveri onda se bojim da ćemo opet imati pata karte ili da će razlika biti jako mala, a ne mogu da kažem na čiju stranu će prevagnuti“, zaključila je ona.
