Zamrznuti vojni sukob između Ukrajine i Rusije počinje da se odmrzava i verovatno će se okrenuti u korist Moskve ako Sjedinjene Države ne uspeju brzo da pruže dodatnu vojnu pomoć, navode najviši američki obaveštajni zvaničnici, u proceni dostavljenoj zakonodavcima SAD.
Na Balkanu rizik od međuetničkog nasilja
U izveštaju obaveštajnih službi SAD o procenama za 2024. godinu pominje se i povećan rizik od "međuetničkog nasilja na Zapadnom Balkanu".
"Zapadni Balkan će se verovatno suočiti sa povećanim rizikom od lokalnog međuetničkog nasilja tokom 2024. Nacionalistički lideri će verovatno iskoristiti tenzije u svoju političku korist, a spoljni akteri će eksploatisati etničke razlike kako bi ojačali ili zaštitili svoj uticaj u regionu, ili osujetili integraciju Balkana u EU ili evro-atlantske institucije", piše u izveštaju.
Obaveštajne službe SAD u izveštaju pominju napad u Banjskoj u septembru 2023, odnosno navode da su "sukobi srpskih nacionalnista i kosovskih vlasti doveli do smrti i ranjavanja, uključujući i članove NATO mirovne misije". Osim pominjanja napada u Banjskoj, nema drugih navoda o tom događaju.
U delu koji se odnosi na Balkan navodi se i da "lider bosanskih Srba Milorad Dodik preduzima provokativne korake kako bi neutralizovao međunarodni nadzor u Bosni i omogućio defakto secesiju Republike Srpske".
"Njegovi potezi mogu da podstaknu lidere Bošnjaka da ojačaju svoj kapacitet i zaštite svoje interese, što potencijalno može dovesti do nasilnih konflikata koji bi mogli da ugroze pokušaje da se održi mir", piše u proceni obaveštajnih službi SAD.
Upozorenje dolazi skoro mesec dana pošto je američki Senat sam izglasao zakon o stranoj pomoći kojim bi se Ukrajini poslala pomoć od 60 milijardi dolara, jer pokušava da zadrži teritorijalne dobiti više od dve godine posle početka invazije ruskih snaga.
Međutim, zakonodavci u Predstavničkom domu odbili su da iznesu nacrt zakona na glasanje, ostavljajući druge zapadne zemlje da se bore da obezbede Ukrajini dovoljno oružja i municije kako bi naveli Rusiju da odustane od svoje nove ofanzive.
Predviđenih 60 milijardi dolara "u ovom trenutku je apsolutno kritično za odbranu Ukrajine", rekla je direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns članovima senatovog Odbora za obaveštajne poslove.
"Povlačenje Ukrajine iz Avdejevke i njihova borba da spreče dalje teritorijalne gubitke u proteklih nekoliko nedelja razotkrili su eroziju ukrajinskih vojnih sposobnosti sa sve manjom dostupnošću spoljne vojne pomoći", rekla je ona. "Bez te pomoći, teško je zamisliti Kako će Ukrajina biti u stanju da održi izuzetno težak napredak koji je postigla protiv Rusa".
Direktor Centralne obaveštajne agencije rekao je zakonodavcima da je rat na raskrsnici i da ono što će se dalje događati verovatno zavisi od obezbeđivanja američke pomoći.
"Ukrajincima ne ponestaje hrabrosti i upornosti. Ponestaje im municije", rekao je Vilijam Berns iz CIA. "A nama ponestaje vremena da im pomognemo".
I Hejns, i Berns su ponovili prethodne procene - da je do sada ukrajinska vojska nanela ozbiljnu štetu ruskim snagama.
Zvaničnici SAD veruju da je najmanje 315.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno, a da je dve trećine ruskog predratnog arsenala tenkova uništeno. Ruska vojska, koja je prolazila kroz program modernizacije, vraćena je godinama unazad.
Ruska invazija je takođe poslužila da podstakne reakcije Zapada, pri čemu su se Švedska i Finska pridružile vojnom savezu NATO.
Ali Hejns i Berns su rekli zakonodavcima da nijedan od tih strateških poraza nije uspeo da poremeti računicu ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Putin nastavlja da procenjuje da je vreme na njegovoj strani", rekla je Hejns, upozoravajući da je ruski lider ukorenjen kao i uvek.
"On nastavlja da vidi proširenje NATO i zapadnu podršku Ukrajini kao jačanje njegovog dugogodišnjeg uverenja da Sjedinjene Države i Evropa nastoje da ograniče rusku moć i potkopaju ga", rekla je ona, poručivši zakonodavcima da je Putinov odgovor bio da nastavi sa naporima da se poveća ruska vojska, ulažući više novca u proizvodnju municije i kupovinu vojnih zaliha iz Irana i Severne Koreje.
Obaveštajni zvaničnici SAD takođe vide znake da Putin nastavlja da napreduje sa planovima za modernizaciju i jačanje ruskog arsenala nuklearnog oružja, za koji se već smatra da je najveći i najraznovrsniji na svetu.
Postoje i znaci da je Rusija spremna da rizikuje da bi stekla prednost.
"I dalje smo zabrinuti da će Moskva ugroziti dugogodišnje globalne norme protiv upotrebe asimetričnog ili strateški destabilizirajućeg oružja, uključujući svemir i sajber domen", rekla je Hejns.
Neki zakonodavci su ponovili zabrinutost, pozivajući kolege da usvoje zakon kako bi Ukrajina dobila vojne zalihe koje su joj potrebne.
"Bojim se da je dosadašnja odluka Predstavničkog doma da čak i ne donese zakon koji bi podržao Ukrajinu u borbi protiv Putinove agresije bila jedna od najkratkovidijih odluka o pitanju nacionalne bezbednosti koju mogu da zamislim", rekao je predsedavajući Odbora za obaveštajne poslove Senata, demokrata Mark Vorner.
"Uticaj i dugoročne posledice našeg napuštanja Ukrajine... to je 50-godišnja greška koja bi proganjala ovu zemlju", dodao je nezavisni senator Angus King.
I obaveštajni zvaničnici SAD upozorili su na kaskadni globalni uticaj ako dodatna pomoć Ukrajini ne bude materijalizovana.
"Posledica toga neće biti samo za Ukrajinu ili evropsku bezbednost, već i širom Indo-Pacifika", rekao je Berns iz CIA. "Ako budemo svedočili našem odlasku iz Ukrajine, ne samo da će to podstaći sumnje među naši saveznicima i partnerima u Indo-Pacifiku, to će podstaći ambicije kineskog rukovodstva u nepredviđenim situacijama u rasponu od Tajvana do Južnog kineskog mora".
Obaveštajni zvaničnici su rekli da, iako je Kina i dalje oprezna, za sada ostaje ohrabrena Rusijom.
Konkretno, obaveštajni zvaničnici su rekli da je Rusija bila primorana da Kini odobri neke dugo tražene ustupke u zamenu za podršku ratu Moskve protiv Ukrajine.
Iran i Severna Koreja su takođe imali koristi, rekli su, upozoravajući da uticaj ostaje da se vidi.
Dinamika koja se menja ima "potencijal da potkopa, između ostalog, dugotrajne norme neširenja (nuklearnog oružja)", rekla je Hejns.
Ali ona je dodala da dok se Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja približavaju, izgledi za formiranje pravg saveza ostaju za sada su mali.
"Parohijalni interesi, želja da se izbegnu zaplitanja, umor od štete i nestabilnost jednih od drugih će verovatno ograničiti njihovu saradnju... uz nepostojanje direktnog sukoba između jedne od ovih zemalja i Sjedinjenih Država", rekla je Hejns.
Izrael - Gaza
Obaveštajni zvaničnici SAD takođe su izrazili zabrinutost zbog sukoba u Gazi, gde izraelske snage nastavljaju da gone borce terorističke grupe Hamas uprkos upozorenjima Ujedinjenih nacija i grupa za pomoć o razornom uticaju na civile.
"Nastavićemo da naporno radimo na ovome — mislim da niko ne može da garantuje uspeh", rekao je Berns iz CIA zakonodavcima na pitanje o tekućim naporima da se dobije privremeni prekid vatre.
Bern je nedavno putovao na Bliski istok kao bi se sastao sa zvaničnicima Izraela, Egipta i Katara.
On je rekao da bi sporazum koji se trenutno razmatra omogućio povratak oko 40 izraelskih talaca koje još drži Hamas, od kojih su većina ranjene ili bolesne žene ili stariji muškarci, u zamenu za šestnedeljni prekid vatre koji bi omogućio Sjedinjenim Državama i saveznicima da priteknu u očajnički potrebnu pomoć.
"Razumem potrebu Izraela - i predsednik [Džo Bajden] je to naglasio - da odgovori na brutalni napad (Hamasa) koji su Izraelci pretrpeli 7. oktobra", rekao je Berns republikanskom senatoru Tomu Kotonu.
"Ali mislim da svi takođe moramo imati na umu, znate, ogroman danak koji je ovo uzelo među nedužnim civilima u Gazi", dodao je on.
Hejns je dalje upozorila zakonodavce da je kriza u Gazi "podstaknula nasilje niza aktera" i da je "verovatno da će sukob u Gazi imati generacijski uticaj na terorizam".
Ali, rekla je da se za sada Iran i njemu bliski libanski Hezbolah izgleda nerado trude da previše manipulišu borbom u svoju korist.
"Nastavljamo da ocenjujemo da Hezbolah i Iran ne žele da izazovu eskalaciju sukoba koja nas ili njih uvlači u potpuni rat", rekla je ona.
Ipak, Hejns je priznala da su druge grupe povezane sa Iranom, kao što su Huti u Jemenu, postale "agresivni akteri", pokrećući desetine napada na međunarodne brodove.
