Govor o stanju nacije je jedan od važnijih elemenata u obavljanju funkcije predsednika Sjedinjenih Država, svojevrni forum koji skoro uvek favorizuje govornika u obraćanju milionima Amerikanaca.
Većina govora se trenutno secira i skoro isto tako brzo zaboravlja. Ali ovo je najneobičnija godina, sa predsednikom Džoom Bajdenom koji mora da se izjasni ne samo da njegova politika garantuje drugi mandat, već da ima lični kapacitet sa 81 godinom da obavlja taj posao.
On je izložio jasne konture predstojeće kampanje, kritikujući bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog pobune 6. januara 2021. i pominjući Vrhovni sud, sa prisutnim sudijama, zbog njegove presude kojom je poništena presuda Ro protiv Vejda.
Takođe, pamtiće se i šala o smanjivanju veličine Snikers čokoladice.
Evo nekoliko ključnih tačaka iz govora.
Onaj kojeg nije imenovao
Bajden je govor otvorio žestokim osudama izgrednika koji su upali na Kapitol 6. januara 2021. godine, a zatim je izdvojio republikance u sali i republikanskog neprijatelja Trampa. Ali on je odbio da izgovori Trampovo ime, rekavši da „moj prethodnik i neki od vas ovde nastoje da zakopaju istinu o 6. januaru“.
On je to umotao u širu temu da je demokratija ugrožena kao nikad od građanskog rata, označavajući jasnu liniju napada koju će upotrebiti protiv čoveka koga ne bi imenovao.
On je takođe kritikovao „prethodnika” zbog Trampove tvrdnje da ruski predsednik Vladimir Putin može „da radi šta god hoće” u odnosu na saveznike u NATO-u, i molio je Kongres da odobri dodatnu pomoć Ukrajini.
Govoreći sa žestinom za koju su njegove pristalice rekle da mu nedostaje, on je označio kontrast između svog internacionalističkog pogleda na svet i više izolacionističkih sklonosti njegovog „prethodnika”.
Bajden je iskoristio skoro ceo govor da pronađe načine da pokuša da ubedi Amerikance u suprotnosti.
Pitanje starosti
Na pitanje o njegovim godinama i kako to utiče na sposobnost da bude predsednik, Bajdenov odgovor je: “Gledajte me”.
U četvrtak uveče je isporučio ono što su mnogi njegovi pristalice želele. Bio je to energičan, snažan govor, a povremeno je izrugivao republikance šalama. Kada su zamerili njegovoj podršci dvopartijskom zakonu o bezbednosti granica, Bajden je rekao: „Pogledajte činjenice, znam da znate da čitate”.
Bajden se zbunio kod nekoliko reči, a u odgovoru republikanaca, senatorka Kejti Brit iz Alabame ga je nazvala „slabim i umanjenih sposobnosti“, ali to je bio energičniji nastup od drugih govora u kojima su se njegove izjave ponekad teško čule. To je takođe bio odgovor na kritike da je Bajden prestar da bi nastavio da bude predsednik. Na kraju drugog mandata imao bi 86 godina, a republikanci - iako je Tramp samo četiri godine mlađi - uživali su u “seckanju” video snimaka predsednika kako bi on izgledao što slabije na društvenim mrežama.
Bajden se oslanjao na svoje godine, pominjući da je rođen tokom Drugog svetskog rata, ali je branio svoju viziju zemlje kao svežu. „Ne možete voditi Ameriku drevnim idejama koje nas samo vraćaju nazad”.
Abortus na glasačkom listiću
Predsednik je rekao da su napori za ograničavanje abortusa "napad na slobodu", i ismejao je presudu Vrhovnog suda kojom je poništena presuda Ro protiv Vejda, a članovi Vrhovnog suda koji sedeli su samo nekoliko koraka dalje.
Takođe je poželeo dobrodošlicu Kejt Koks, majci iz Dalasa čiji je fetus bio u fatalnom stanju koje je dovelo u opasnost njeno zdravlje. Morala je da napusti državu da bi abortirala. „Bože moj“, rekao je Bajden, „koje ćete slobode sledeće oduzeti?“
Tokom većeg dela svoje karijere, Bajden nije isticao prava na abortus. On je u svom govoru pokazao koliko veruje da bi to pitanje moglo da bude ključno za drugi mandat.
Zdravstvo
Vraćamo se na " prethodnika". Bajden je rekao da je zakon o zdravstvenoj zaštiti iz vremena Baraka Obame i dalje „velika stvar“, odajući počast trenutku kada je kao potpredsednik upotrebio “živopisniji” jezik da bi opisao značajnu pobedu predsednika Obame u politici. I obećao je da će raditi na tome da poreski kredit vezan za zakon postane trajan.
„Za više od 100 miliona, zdravstveno osiguranje ne može sada da bude ukinuto iako ste imali neko prethodno stanje“, rekao je Bajden. „Pa, moj prethodnik, kao i mnogi u ovom domu, žele da oduzmu pravo na lekove koji se izdaju na recept ukidanjem Zakona o pristupačnoj nezi. Neću dozvoliti da se to desi.“
Činilo se da je Bajden upao u prepirku o farmaceutskim kompanijama koje prodaju svoje lekove po nižim cenama širom sveta, govoreći publici da bi voleo da ih odvede predsedničkim avionom Air Force One u nekoliko velikih svetskih gradova, uključujući Moskvu, da vidi koliko će uštedeti na istim lekovima.
Bajden je potom brzo dodao daje to „verovatno“ slučaj čak i u Rusiji, i krenuo je dalje sa govorom. "Ponesite svoj recept sa sobom. I obećavam vam da ću vam ga nabaviti za 40 odsto cene koju plaćate sada."
Rat u Gazi
Krvavi sukob između Izraela i Hamasa bio je neizbežna pozadina Bajdenovog govora. Povorka sa njegovim vozilom krenula je drugim putem do američkog Kapitola nakon što su demonstranti blokirali deo Avenije Pensilvanija. U zdanju Predstavničkog doma, neki članovi su nosili kefije, crno-bele karirane šalove koji su simbolizovali solidarnost sa Palestincima.
Bajden je najavio planove da američka vojska pomogne u uspostavljanju privremenog pristaništa na obali Gaze, napor za koji administracija kaže da bi trebalo značajno da podstakne priliv pomoći u opkoljenu teritoriju.
Razotkrivanje plana bio je možda najsadržajniji element njegovog obraćanja koji se dotakao rata. To je omogućilo Bajdenu da pokaže da preduzima poteze suočen sa gnevom i prkosom nekih demokrata zbog njegove snažne podrške Izraelu čak i kada se broj poginulih Palestinaca povećava. Takođe dolazi nakon što je Bajden prošle nedelje odobrio američkoj vojsci da vazdušnim putem dostavlja pomoć Gazi.
Privremeno pristanište, rekao je Bajden, „omogućiće značajno povećanje humanitarne pomoći koja ulazi u Gazu“.
Ali istovremeno je pozvao Izraelce da učine više da ublaže patnje čak i dok pokušavaju da eliminišu Hamas. „Izraelu kažem da ova humanitarna pomoć ne može biti sekundarno stvar ili ulog u pregovorima “, rekao je Bajden.
Džo iz srednje klase
Bajden je izneo ekonomsku viziju koja je bila i velika i mala. On je istakao ekonomski oporavak nakon pandemije koji nije “žrtvovao” otvaranje novih radnih mesta kako bi ukrotio inflaciju. Pošto su cene stanova i dalje visoke, predložio je poreski kredit koji bi smanjio troškove hipoteke.
Takođe je žestoko kritikovao republikance zbog poreske politike koja favorizuje bogate. "Proverite brojeve. Ljudi koji gledate kod kuće, da li neko zaista misli da je poreski zakon pravedan?"
Bajden je rekao da bi trebalo da postoji minimalna poreska stopa od 25 odsto za milijardere, rekavši da "nijedan milijarder ne bi trebalo da plaća nižu federalnu poresku stopu od učitelja, sanitarnog radnika ili medicinske sestre".
Predsednik je govorio o suzbijanju naknada za smeće koje mogu uništiti budžete Amerikanaca i kritikovao je prehrambene kompanije zbog „smanjenja“, što znači dobijanje manje proizvoda za istu cenu.
„Naplaćuje vam se isti iznos i imate oko 10 odsto manje Snikersa”.
Obavezno gledanje, ali ne samo na televiziji
Kada je Bajden izabran u Senat 1972. godine, govor o stanju nacije bilo je televizijsko obraćanje koje su Amerikanci gledali na tri glavne televizijske mreže.
Sada je to mnogo više od televizijskog događaja. Tradicionalni načini merenja gledanosti pokazuju stalni pad. Bajdenovo obraćanje prošle godine imalo je drugu najmanju gledanost za ovaj godišnji događaj u najmanje 30 godina, prema kompaniji Nilsen.
Publika je toliko “rascepkana” da je Bajdenova kampanja pripremljena sa segmentima za ciljanje određene publike na društvenim mrežama. Gosti čije su priče istaknute u govoru obići će lokalne televizijske stanice kako bi pričali o uticaju Bajdenove politike na stvarni život. I potražiće Bajdena i njegove zamene da pronađu kreativne načine da prenesu delove njegove poruke Amerikancima koji se nisu gledali u četvrtak uveče.
Nekoliko sati pre obraćanja, Bajden je na svom nalogu na Eksu postavio video snimak na kome dobija savete o održavanju velikog govora od glumaca, poput Morgana Frimena, Majkla Daglasa i Đine Dejvis, koji su igrali predsednike i predsednice u filmovima i na televiziji.
