Sjedinjene Države sa ponosom sponzorišu predlog Rezolucije o genocidu, koji su predstavile Ruanda, Nemačka i Bosna i Hercegovina, obeležavajući na taj način genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine, saopšteno je iz Stejt departmenta.
“Prigodna komemoracija tog zločina, kao i sećanje na hiljade onih koji su tada izgubili živote, u skladu su sa ranijim nastojanjima Ujedinjenih nacija da priznaju i obeleže i druge slučajeve genocida”, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit servisa Glasa Amerike na bosanskom jeziku.
Ukazano je i da su Međunarodni krivični sud, kao i Međunarodni sud pravde u Hagu, potvrdili činjenicu da je u Srebrenici počinjen genocid.
Takođe, navedeno je i da su Sjedinjene Države podržavale i ranije rezolucije kojima se potvrđuje genocid u drugim situacijama u svetu - koje su potvrdili međunarodni sudovi.
"Komemoracija istorijskih istina i prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja. Imajući u vidu nova negiranja genocida koja su se čula u zemljama Zapadnog Balkana, Sjedinjene Države veruju da je važno na ovaj način obeležiti sećanje na genocid u Srebrenici”, precizirano je u odgovoru Stejt departmenta.
Ukazano je i da rezolucija nije usmerena ni protiv jedne države, niti se njome nameće kolektivna odgovornost nekoj konkretnoj etničkoj grupi.
Konsultacije u UN
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održavaju se neformalne konsultacije o nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenice.
Kako je objavljeno na zvaničnoj stranici UN, konsultacije o nacrtu nazvanom "Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995" sazvale su stalne misije Nemačke i Ruande, zajedno sa misijama Albanije, Bosne i Hercegovine, Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Holandije Lihtenštajna, Malezije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske i Sjedinjenih Država.
Predlog rezolucije bi na dnevnom redu trebalo da se nađe početkom maja.
Nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
Rezolucija, između ostalog, osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici i ističe važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji trenutno boravi u Njujorku, pozvao je članice Ujedinjenih nacija da glasaju protiv rezolucije o Srebrenici.
"Nacrt je usmeren da dodeli odgovornost samo jednoj strani, dok su počinioci zločina bili pripadnici sve tri nacije. Rezolucija će dovesti do otvaranja starih rana i nestabilnosti u regionu, ali i produbljivanja jaza među državama u Ujedinjenim nacijama", rekao je Vučić na prijemu za stalne predstavnike članica Ujedinjenih nacija održanom u ponedeljak.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom su masovna ubistva bošnjačkog stanovništva u BiH definisana kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Haški tribunal, Sud Bosne i Hercegovine, kao i pravosuđa u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili više od pedeset osoba na ukupno više od 700 godina zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine.
Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
