Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava poslaće u petak pismo Ujedinjenim nacijama u ime mladih iz Srbije koji misle drugačije i na drugačiji način vide celokupnu ovu stuaciju, kao znak podrške donošenju jedne ovakve rezolucije - najavljeno je na skupu koji održan u vezi sa aktuelnom temom donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
"Rezolucija o Srebrenici jeste bila šansa da mi o ovoj temi razgovaramo na drugačiji način i da izaberemo da vodimo dijalog, pa makar imali i neslaganje, vođeni drugačijim principima i ciljevima. Nažalost, to nije bio izbor predstavnika Srbije i meni je zbog toga zaista jako žao, jer ja verujem da je u interesu Srbije da na drugačiji način razgovaramo", izjavila je programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović.
Ona je istakla da je zbog interesa i reputacije Srbije važno da jedna ovakva poruka stigne iz Beograda u Ujedinjene nacije.
Uz poruku da ni rezolucija, ni bilo šta drugo neće vratiti žrtve, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović je istakao da nikakva rezolucija ne može doneti ni pravdu.
"Rezolucija će doneti neku vrstu moralne satisfakcije porodicama žrtava, ali neće doneti pravdu. Pravdu moraju da donesu sudovi. I ono što je takođe jedno od njenih ograničenja jeste što ona neće doneti mir. Mir moraju da donesu političke elite“, ocenio je Grbović.
On smatra da se poslednjih godina i decenija problem Srebrenice sveo na dva pitanja - na pravne kvalifikacije i brojke.
Istovremeno, kako smatra Grbović, kada je reč o pravnoj kvalifikaciji činjenica je da 98,5 odsto građana regiona ne zna šta jeste, a šta nije genocid u pravnom smislu. Sa druge strane, smatra on, sto odsto građana je ubeđeno da je isključivo njihovo gledište o tome relevantno i ispravno.
"Stalno postoji ta neka bizarna licitacija brojem žrtava, pa sad imamo jedan zvaničan broj koji je čini mi je 8.372. A onda imamo one koji su negatori tog broja, koji kažu - nije, to je oko pet hiljada. Pa se mi sad pogađamo da li jeste ili nije, pa da li ćemo da se nađemo negde na sredini, kao da pričamo o jabukama, a ne o ljudskim životima. Ili kao kada bi ta druga struja bila u pravu onda bi stepen užasnosti svega toga bio manji. Jer, kao bože moj, to je onda samo pet hiljada, nije osam, nego je samo pet", izjavio je Grbović na tribini.
Prema njegovoj oceni poslednjih 12 godina politička elita u Srbiji koristi poluge moći kako bi pravdala svoju prošlost, koja je, kako je rekao, bila inspirator brojnih zločina na teritoriji Jugoslavije.
"I to je jedan od razloga zašto se stalno, kad se poteže ovo pitanje, pokušava sa njihove strane jedna perfidna zloupotreba kolektivizacije krivice i nametanja krivice srpskom narodu, srpskoj državi i svim Srbima koji žive u regionu, kako bi se zamaskiralo da jedan deo te odgovornosti, osim krivične poseduje i politički aspekt i odnosi se naravno na one koji su politički inspiratori takvih zločina", izjavio je Grbović.
A posle najave da će 2. maja, na dan kada se u Njujorku bude odlučivalo o rezoluciji o Srebrenici, Srbija biti okićena zastavama, Grbović je rekao i da vlast time pokušava da celu zemlju i čitav narod stavi na branik svoje političke neodgovornosti.
"Čini mi se da će se isticanje srpskih zastava kao simbola prkosa, ponosa i odgovora celom svetu brzo pretvoriti u unutrašnju istragu o tome ko nije istakao zastavu i zašto, pod čijim nagovorom i uticajem se svrstao na stranu unutrašnjih državnih neprijatelja i stranih plaćenika", rekao je Grbović.
To bi se, kako tvrdi, moglo pretvoriti u vid unutrašnje istrage ko je postavio zastavu, a ko ne, i zašto to nije učinio.
"Pod čijim nagovorom ili pod čijim uticajem se neko svrstao na stranu unutrašnjih državnih neprijatelja i stranih plaćenika. Tako da ćemo imati još jedan krug unutrašnjih borbi do političkog istrebljenja", smatra Grbović.
Almasa Salihović iz Memorijalnog centra Srebrenica je istakla da je usvajanje rezolucije o Srebrenici važno zbog budućih generacija, kako bi se jednom zauvek prekinule veze sa tim prošlim dešavanjima i sa onim što je proisteklo iz ratnih dešavanja 1990-tih.
"Važno je da ne idemo tom istom ideologijom koja je nažalost dovela do mnogih ratnih zločina, pa evo time i do genocida u Srebrenici. To je nekako za mene najvažnija tačka. Svakako na globalnom nivou je važno da jedna ovakva rezolucija zaživi, ali za mene je više važno da ona zaživi upravo na ovim prostorima", rekla je Salihović.
Kako je rekao advokat Relja Radović Međunarodni sud pravde u Hagu odlučio je "da je u Srebrenici u julu 1995. godine izvršen genocid i da je Srbija odgovorna, jer ga nije sprečila".
"Srbija je bila stranka u postupku i vezana je tom presudom. Nije tačno da je otvoreno pitanje pravne kvalifikacije, niti da iko traži od Srbije da prizna da je u Srebrenici počinjen genocid", izjavio je Radović.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
