Odluka Izraela da zatvori Al Džaziru u toj zemlji dovodi publiku u opasnost da nema pristup vestima i možda predstavlja najavu zabrinjavajućeg preokreta za budućnost slobodnog izražavanja, kažu analitičari.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u nedelju da je njegova vlada jednoglasno odlučila da zatvori novinsku kuću u vlasništvu Katara zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Kanal je obustavio emitovanje u Izraelu ubrzo nakon objave, a veb stranice izdanja su takođe blokirane.
Glavna kancelarija Al Džazire u zapadnom Jerusalimu i njena kancelarija u istočnom Jerusalimu su zatvorene, a oprema zaplenjena. Kako prenosi Rojters, izraelska satelitska služba Jes emituje poruku koja je glasila: "U skladu sa odlukom vlade, emitovanje stanice Al Džazira je obustavljeno u Izraelu".
Glavni urednik Al Džazire Muhamed Moavad opisao je akciju kao "ugnjetavajuću".
"Ovo je način delegitimizacije našeg izveštavanja", rekao je Moavad za Glas Amerike iz Dohe. "To je ugnjetavajuće. Zaista je poražavajuće, jer to znači da se Izrael, koji sebe naziva demokratijom, sada pridružuje klubu vrlo autoritarnih režima".
Napetost eskalirala nakon oktobarskog napada
Dugogodišnje tenzije između Netanjahuove administracije i Al Džazire prošarane su sporadičnim pretnjama zatvaranjem tokom godina. Međutim, spor je eskalirao nakon terorističkog napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi.
Izraelska ofanziva kao odgovor dovela je do humanitarne krize i smrti više od 34.000 ljudi u Gazi, saopštava ministarstvo zdravlja te teritorije.
Početkom aprila, izraelski parlament usvojio je zakon kojim se vladi dozvoljava da privremeno zatvori strane novinske kuće za koje se smatra da ugrožavaju državnu bezbednost. Izrael je u novembru upotrebio hitne mere da zatvori libanski medij Al Majadin zbog tvrdnji o ugrožavanju nacionalne bezbednosti.
UN osuđuju gašenje
Izraelski ministar komunikacija Šlomo Karhi ranije je Al Džaziru nazvao "propagandnim glasnikom" Hamasa i optužio je da izlaže izraelske vojnike potencijalnim napadima.
Novi zakon dozvoljava vladi da zatvori Al Džaziru na 45 dana, ali se taj period može obnoviti.
"Cela pravna situacija je zaista dvosmislena", rekao je Moavad.
Akciju protiv međunarodnog emitera osudile su Ujedinjene nacije i zagovornici prava medija. Glavna zabrinutost među njima je da bi taj potez mogao da postavi temelje za izraelsku vladu da zatvori druge novinske kuće.
"Ovo je mračan dan za medije. Ovo je mračan dan za demokratiju", navodi se u saopštenju Udruženja stranih novinara izdato u Jerusalimu u nedelju.
Udruženje je pozvalo Izrael da poništi "ovaj štetan korak i održi svoju posvećenost slobodi štampe - uključujući medije čije izveštavanje mu se možda ne sviđa".
Al Jazeera "poznato ime" na Bliskom istoku
U nekim delovima sveta, publika ne prati u velikoj meri Al Džaziru, ali na Bliskom istoku, "ona je poznata", rekao je Nur Odeh, palestinski politički analitičar i bivši reporter Al Džazire. "Jednostavno su bez premca u obimu i snazi svog delovanja."
Ljudi u Izraelu će izgubiti izvještavanje Al Džazire, kaže Odeh, koji boravi u Ramali, dok publika širom regiona više neće primati izveštavanje o Izraelu na terenu od Al Džazire jer novinari te kuće više ne mogu izveštavati iz Izraela, uključujući i okupirani istočni Jerusalim.
"Kada jednom, u bilo kom društvu, normalizujete ideju da možete da birate koja vrsta medija je prihvatljiva, onda nema šanse da to zaustavite", rekao je Odeh, koji je nakratko bio portparol Palestinske uprave 2012.
Gideon Levi, kolumnista izraelskog lista Harec, takođe je rekao da će gašenje otežati ljudima u Izraelu da shvate šta se dešava u Gazi.
"Izraelska TV ne prikazuje ništa iz Gaze - baš ništa. Dakle, svakome ko zaista želi da vidi šta se dešava u Gazi treba CNN, treba BBC, treba Skaj njuz i treba Al Džazira na engleskom", rekao je Levi za Glas Amerike. "I ne žele da vidimo te slike", dodao je on, misleći na izraelsku vladu.
Gašenje znači da će reporteri Al Džazire sada morati da pronađu način da izveštavaju o Izraelu izvan zemlje.
Kanal ostaje dostupan preko Fejsbuka i JuTjuba u Izraelu, navode mediji i analitičari. Za Levija iz Hareca, to znači da je uticaj možda više simboličan nego praktičan. On je rekao da veruje da bi zatvaranje trebalo da pridobije podršku izraelske desničarske baze.
"Činjenica da se ovo zatvara govori mnogo više o Izraelu nego o Al Džaziri", rekao je Levi. "Vlada nije TV kritičar".
"Dozvoliti da propaganda zaista buja"
Gašenje Al Džazire je takođe primer još jednog pitanja slobode štampe koje prožima rat Izrael-Hamas od početka: Nemogućnost medija da pristupe Gazi.
Od početka rata, novinari su mogli da uđu u Pojas Gaze samo u pratnji Izraelskih odbrambenih snaga. Novinari i grupe za slobodu štampe kritikovali su ta putovanja kao previše restriktivna, pri čemu su novinari mogli da vide samo ono što vojska želi da vide.
"Činjenica da ne dozvoljavaju međunarodnim novinarima da uđu u Gazu je, sama po sebi, uspešan pokušaj da se sakrije šta se dešava u Gazi", rekao je Moavad, koji je ranije radio u sestrinskoj televiziji Glasa Amerike, Alhura TV.
Praznina nastala nemogućnošću pristupa za nezavisne medije na obe strane omogućava procvat propagande, kaže Klejton Vajmers iz Reportera bez granica.
"Sloboda štampe je uvek bila nezgodna na palestinskim teritorijama i postojala je tendencija da se distribuira propagandni sadržaj", rekao je Vajmers. "Jedan problem koji vidimo je, međutim, da nepostojanje (prisustva) nezavisnih medija koji bi izvještavali o ovom ratu omogućava da propaganda zaista buja na svim stranama".
Jednostavan lek je, rekao je on, da "ako dozvolite međunarodnim medijima da provere neke od ovih tvrdnji, onda nećete dozvoliti da potencijalna propaganda buja".
Gašenje Al Džazire događa se u kontekstu rata koji je uzeo neviđeni danak u životima novinarima. Od početka rata do 8. maja, najmanje 97 novinara je ubijeno, uključujući 92 Palestinca, dva Izraelca i tri Libanca, podaci su Komiteta za zaštitu novinara.
