Aktuelni predsednik Džo Bajden i njegov rival Donald Tramp u kampanji često govore o svojim stavovima o abortusu. Šta o pitanju reproduktivnih prava misle građani, kao i predstavnici u Kongresu, pred izbore u novembru ove godine?
Na predizbornom mitingu nedavno održanom u Pensilvaniji, potpredsednica SAD Kamala Haris, osudila je restrikcije na abortus posle šeste nedelje trudnoće u nekoliko država, uključujući i Floridu.
“Treba stvari da nazovemo pravim imenom. Da li ženama ne verujete da znaju šta je u njihovom najboljem interesu? Neki poslanici u skupštinama saveznih država, od kojih većina nisu žene, su u boljoj poziciji da kažu ženama šta treba da rade? E, pa to ćemo još da vidimo, izaći ćemo na glasanje”.
Bajden obećava da će, ako bude reizabran, vratiti presudu Ro protiv Vejda, odluku Vrhovnog suda koja je decenijama ženama garantovala pravo na abortus. Republikanski kandidat za predsednika Donald Tramp je na svojoj društvenom mreži Truth Social početkom maja izneo svoj stav o ovom pitanju.
Napisao je da je abortus stvar za savezne države, da on to nikada ne bi dao na odlučivanje federalnoj vladi, i da će zemlja uskoro da se ujedini po ovom polariziujućem pitanju. Troje od petoro sudija koji su glasali za ukidanje presude Ro protiv Vejda, postavio je Tramp.
Trenutno 41 država zabranjuje abortus u određenom periodu, od 6. do 24. nedelje trudnoće, uz određene izuzetke, pokazuju podaci Gutmaher instituta.
Restrikcije su motivisale mnoge glasače, rekla je Džo Beker iz Hjuman Rajts Voča.
“Videli smo da su izbori u nekim državama posebno motivisali žene, da pokušaju da zaštite pravo na abortus”.
I Trampova i Bajdenova kampanja računaju na to da će abortus u nekim državama biti pitanje od kojeg zavisi pobeda na izborima u novembru, kaže profesorka Univerziteta Džordž Mejson, Helen Alvare, koja sebe opisuje kao demokratu orijentisanu ka zabrani abortusa.
“Stepen na koji je Bajdenova administracija podigla ovo pitanje, Njujork tajms i ostali ga nazivaju prioritetnim, je strateška odluka koju su doneli i koja im može doneti nekoliko poena prednosti. Ali, pitanje abortusa se takmiči sa pitanjima ekonomije, inflacije i imigracije”.
U intervjuu za španski servis Glasa Amerike, studentkinja Amaja Klejton sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, kaže da ona i njene kolege abortus smatraju važnim pitanjem.
“Otkako je ukinuta preusda Ro protiv Vejda, stalno se priča o tome. I mislim da studenti imaju vrlo strastven stav o tome i da im je stalo do prava na abortus”.
U Nju Hempširu, republikanski predstavnik Džim Kofalt, kaže da birače brinu različite stvari.
“Na nivou države postoji zabrinutost da ćemo mi uvesti restrikcije abortusa. Ali, to nije bio slučaj u ovom ciklusu. Mislim da kao društvo treba da obavimo jedan razgovor o tome kako se osećamo i šta mislimo – gde je primereno uvesti granice”.
Debata se, međutim, na nekim mestima vodi i u bitkama oko zakona, uglavnom po partijskim linijama – poput Arizone gde je nedavno ukinuta potpuna zabrana abortusa.
Analitičari očekuju da će se bitke oko donošenja zakona nastaviti na nivou saveznih država, ali kažu da je rano reći da li će abortus biti pitanje koje će biračima biti na prvom mestu kada budu izašli na glasanje u novembru.
