Generalna skupština Ujedinjenih nacija razmatraće predlog rezolucije o Srebrenici i izjasniti se o nacrtu tog dokumenta u četvrtak 23. maja, rečeno je Glasu Amerike u svetskoj organizaciji.
Zasedanje će biti održano u 10 časova po američkom, odnosno 16 sati po srednjeevropskom vremenu.
Nemačka i Ruanda: Svaki predlog Srbije za izmenu nacrta rezolucije bio bi shvaćen veoma ozbiljno
Glas Amerike imao je uvid u reagovanje Nemačke i Ruande, inicijatora nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici, na pismo kojim se Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama obratila svetskoj organizaciji povodom tog dokumenta.
U tom pismu je zatraženo da nacrt rezolucije bude povučen uz napomenu da Srbija nije konsultovana u vezi sadržajem, kao i da predloženi dokument izaziva napetosti u regionu i podele među članicama UN-a.
U reagovanju, čiji su potpisnici stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri Ujedinjenim nacijama, u koje je Glas Amerike imao uvid, navedeno je da podrška nacrtu rezolucije omogućava potvrdu zajedničke posvećenosti međunarodnom pravu i pravnom poretku.
“Srbija je više puta pozivana da se angažuje. Svaki predlog Srbije za izmenu teksta nacrta rezolucije bio bi shvaćen veoma ozbiljno”, navedeno je u pismu, kako je navedeno u zaglavlju dokumenta, poslatom 3. maja.
Precizirno je i da tekst nacrta rezolucije ima čvrste osnove i usaglašenu terminologiju.
“U nacrtu rezolucije termin ‘genocid’ koristi se striktno u pravnom kontekstu, u skladu sa presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Ne cilja Srbiju, poštovanu državu članicu ove organizacije, niti implicira bilo kakvu kolektivnu krivicu prema državama, entitetima ili grupama”, ukazali su stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri Ujedinjenim nacijama u pismu u koje je Glas Amerike imao uvid.
Takođe, precizirano je da nacrt rezolucije ima snažnu regionalnu podršku koju pružili brojni kosponzori iz regiona.
“Cilj rezolucije je da ujedini, a ne da deli. U tom kontekstu, pozivamo sve države članice Ujedinjenih nacija da podrže ovu važnu rezoluciju - šaljući time snažnu poruku za sećanje i protiv poricanja genocida”, navedeno je u tekstu.
Desetine svetskih država opredelile su se da podrže ili kosponzorišu nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici - među kojima su i Sjedinjene Države.
Od zapadnobalkanskih država među kosponzorima nacrta rezolucije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija, ali ne i Crna Gora.
Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima.
Izvori Glasa Amerike nisu mogli da potvrde da je, usled diplomatske inicijative Sjedinjenih Država, odlagano zasedanje Generalne skupštine - koja u intervalu od 2. maja nije bila ni zakazivana.
U vezi sa crnogorskim amandmanima na nacrt dokumenta, Glasu Amerike je rečeno da je predlog stigao malo kasnije u procesu, ali da su u toku pokušaji da se Crnoj Gori izađe u susret.
“U vezi su sa jasnijim/eksplicitnijim određenjem da su sudske presude u vezi sa genocidom donate protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država”, rečeno je Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je predlagačima uputilo amandmane na prijedlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Kada je reč o nacrtu teksta dokumenta u koji je Glas Amerike imao uvid – izmene, koje su predložile države tokom konsuktacija, trebalo bi da budu unete u pasuse preambule, dok bi glavni pasusi trebalo da ostanu nepromenjeni.
Takođe, za Glas Amerike je precizirano da bi u konačnoj verziji nacrta rezolucije trebalo da se nađe odrednica da se 2025. obeležava trideseta godišnjica genocida u Srebrenici.
“U kojoj je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade su raseljenje, a porodice i zajednice uništene”, navedeno je u predlogu teksta u koji je Glas Amerike imao uvid.
Rezolucijom o Srebrenici 11. jul bio bi proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
Stano: Ne sme biti negiranja genocida
U vezi sa tom temom u Briselu se oglasio Peter Stano, predstavnik za medije Evropske unije, ukazavši na, kako je rekao, jasan stav.
"Koji o tom užasnom događaju ponavljamo svakog jula. Neupitno je da je u Srebrenici počinjen genocid. Ne sme biti negiranja ili relativizacije genocida u Srebrenici. To nije stvar mišljenja - već se radi o odluci međunarodnih pravosudnih institucija - Međunarodnog suda za ratne zločine i Međunarodnog suda pravde. Veoma je jasno, 2007. ukazano da je u Srebrenici počinjen genocid. To svi moraju da prihvate i poštuju. Za strane koje to dovode u sumnju - nema mesta u Evropi", poručio je Stano u Briselu.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Predsednik Aleksandar Vučić poslednji put je o poziciji Srbije govorio u ponedeljak nakon sastanka sa komesarom za proširenje Evropske unije Oliverom Varheljijem.
„Pružiću im odgovor kakav zaslužuju, mnogo će boleti glava one koji to rade u Njujorku, a nas bole srce i duša“, izjavio je Vučić u ponedeljak.
Do debate i glasanja države članice Generalne skupštine imaju priliku da ulažu amandmane na predloženi tekst - koji su inicirale Nemačka i Ruanda.
Period uoči njihovog izjašnjavaja obeležile su konsultacije u sedištu UN, aktivno lobiranje njenih zagovarača i protivnika, kao i oštri istupi kritičara u kojima su prednjačili ruski, srpski i predstavnici bosansko-hercegovačkog entiteta - Republike Srpske.
U nedavnom intervjuu za Glas Amerike Dejvid Sajmon, direktor Programa za studije genocida na Univerzitetu Jejl, nastojanje da se o nacrtu rezolucije raspravlja i glasa označio je kao simboličan potez - zasnovan na odavno potvrđenim činjenicama vezanim za događaje iz jula 1995.
“Na akterima je da je smeste u okvir koji odgovara njihovim interesima. Vidim je kao korak ka pomirenju - jer bi značila simbolično prihvatanje da su događaji u Srebrenici predstavljali genocid - što je bio predmet više presuda međunarodnih sudova. Jasno je da pojedini političari ovaj trenutak pokušavaju da iskoriste kao sredstvo za zaoštravanje tenzija. Da li je, međutim - to odgovornost rezolucije ili političara…. Ne bih se saglasio da rezolucija sama po sebi podstiče napetosti”, izjavio je Dejvid Sajmon.
Predloženi tekst, u koji je Glas Amerike imao uvid, ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici. Takođe, osuđuje postupke koji veličaju osuđenike za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali se tumači da imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene.
