Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) održaće u utorak vanrednu sednicu o Bosni i Hercegovini, potvrdili su za Glas Amerike diplomatski izvori u svetskoj organizaciji.
Zasedanje se saziva na zahtev Rusije – koja je kao razloge navela narušavanje bezbednosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Iako se kao razlog zahteva za održavanje sednice Saveta bezbednosti ne navodi nacrt rezolucije o genocidu o Srebrenici, diplomatski izvori u Njujorku preneli su Glasu Amerike da je razlog zasedanja povezan sa tim, pošto Srbija i Rusija aktivno lobiraju protiv te rezolucije.
Kako je rečeno Glasu Amerike - Rusija nastoji da se članicama Saveta bezbednosti obrati Željka Cvijanović, članica predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske.
Na sednici će govoriti i visoki predstavnik Evropske unije Kristijan Šmit.
Redovno zasedanje Saveta bezbednosti posvećeno Bosni i Hercegovini trebalo bi da se održi 15. maja.
Nacrt rezolucije pred Generalnom skupštinom u maju
Inače, prvobitno je bilo najavljeno da bi nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici trebalo da bude predmet debate i glasanja članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u četvrtak 2. maja.
Međutim, rok za to je produžen - kako je obrazložio ambasador Bosne i Hercegovine pri UN-u Zlatko Lagumdžija, kako bi države članice Generalne skupštine dostavile dodatne predloge za njen tekst.
U drugoj nedelji maja moglo bi da bude poznato kada će se finalna verzija nacrta rezolucije naći pred članicama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Tokom prethodnih nekoliko nedelja u Ujedinjenim nacijama održavane su neformalne konsultacije u vezi sa tim dokumentom.
Nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
Rezolucija, između ostalog, osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici i ističe važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici služi za traženje ratne odštete od Srbije i revizuju postupka protiv već donete presude Međunarodnog suda u Hagu.
"Borićemo se kao David protiv Golijata, pri tome nemamo ni praćku, borićemo se rečima i hrabrim čvrstim stavovima, jer veću svetinju od Srbije nemamo", izjavio je Vučić.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom su masovna ubistva bošnjačkog stanovništva u BiH definisana kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Haški tribunal, Sud Bosne i Hercegovine, kao i pravosuđa u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine.
Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
