"Crna Gora bi trebalo da se vodi sopstvenim i interesima svojih građana i evropskog puta, a ne neke druge države i ne bi trebalo da koristi određene rezolucije da bi relativizovala druge", poručio je u intervjuu za Glas Amerike crnogorski ministar pravde Andrej Milović, komentarišući plan parlamentarne većine da usvoji rezoluciju o Jasenovcu.
Milović je istakao da podržava rezoluciju o Srebrenici o kojoj bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo da se izjasni u četvrtak, ali da se crnogorska vlada odlučila da ne bude jedan od njenih sponzora i zbog odnosa sa Srbijom.
Milović boravi u posjeti Sjedinjenim Državama gdje se, između ostalih, sastao sa zvaničnicima Sekretarijata za pravosuđe i FBI-aja.
Glas Amerike: U Americi boravite u nedelji u kojoj bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo da razmotri prijedlog rezolucije o Srebrenici. Crnogorska vlada, koja je predložila dva amandmana, najavila je da će rezoluciju podržati, što je izazvalo oštre reakcije iz Srbije, između ostalog i ocjenu predsjednika Aleksandra Vučića da je riječ o prljavoj igri. Da li vi podržavate rezoluciju o Srebrenici i kako komentarišete reakcije iz Beograda?
Milović: Kada je crnogorska strana u pitanju, mi nikada nismo imali dilemu po pitanju Srebrenice. Međunarodni sud i međunarodne organizacije su se jasno odredili prema tom pitanju i Crna Gora kao ozbiljna država koja teži ulasku u Evropsku uniju mora da prihvati sve ono što je moderni svijet. S obzirom na to da su presude međunarodnog suda jasne, Crna Gora nema dilemu i crnogorska skupština se više puta izjasnila po pitanju Srebrenice. Jasno je da se radi o genocidu i to za nas nije ništa novo i nešto oko čega možemo imati dilemu. Jednostvano, Crna Gora kao država koja je preuzela međunarodne obaveze, mora da se ponaša u skladu sa tim obavezama.
Glas Amerike: A kako komentarišete reakcije iz Srbije na poteze Crne Gore?
Milović: To je sve politika. Živjeće se i posle te sjednice u Ujedinjenim nacijama. Sve je to u svrhu svakodnevne politike i obraćanje biračima za prošle, predstojeće i sve druge izbore. Ne doživljavam to nešto specijalno. Regionu treba malo više državnika, a malo manje političara.
Glas Amerike: Bilo je i poziva da Crna Gora bude jedan od sponzora rezolucije o Srebrenici, što se nije dogodilo. Da li vi smatrate da je to trebalo da urađeno?
Milović: Crnogorska vlada je odlučila da mi treba da podržimo, i ja kako ministar pravde, da podržimo rezoluciju o Srebrenici na način da to ne bude kosponzorstvo, nego samo podrška. To je na neki način i odnos prema Srbiji, vi znate da Crna Gora i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose i da su oni viševjekovni. Zbog toga se negdje Crna Gora odlučila da samo podrži rezoluciju, a da ne bude kosponzor.
Glas Amerike: Da li je bilo pritisaka iz Srbije da Crna Gora ne bude kosponzor rezolucije?
Milović: Ja kao ministar pravde nisam uočio te pritiske zato što je to ipak pitanje koje se odnosi na Ministarstvo vanjskih poslova i premijera lično. Ja ne mogu govoriti da li je bilo ili nije jer to nije uopšte u mom resoru.
Glas Amerike: Parlamentarna većina u Crnoj Gori je istovremeno u skupštinsku proceduru stavila prijedlog rezolucije o Jasenovcu. Pojedini eksperti ocjenjuju da je riječ o političkom potezu i da se time, pod pritiskom Beograda, pokušava relativizovati rezolucija o genocidu Srebrenici. Da li vi podržavate usvajanje rezolucije o Jasenovcu?
Milović: To je prije svega pitanje za Skupštinu. Mi smo odvojene grane vlasti. Ono što mislim da treba jeste da se Crna Gora vodi sopstvenim interesima i da ne treba da se vodimo tuđim interesima. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je juče rekao da on uopšte ne želi da izgovori da li je u Jasenovcu bio genocid ili ne jer bi to narušilo odnose sa Hrvatskom narednih sto godina. Vidjeli smo da srpski političari i državnici ne žele da čak to kvalifikuju kao genocid, i mislim da mi kao bilo poslanici u crnogorskom parlamentu ili ministri u vladi treba da se vodimo interesima države Crne Gore i da gledamo šta je najveći interes za nas. A najveći interes za nas je da imamo odlične odnose i sa Hrvatskom koja je naš partner na putu za Evropsku uniju i država od koje nam zavisi ulazak u EU.
Glas Amerike: Hrvatska je već na najavu te rezolucije uputila protestnu notu i ocijenila da će se to negativno odraziti na evropski put Crne Gore i bilateralne odnose sa Hrvatskom. Da li postoji opasnost da to utiče na to da li će Crna Gora dobiti pozitivan IBAR u junu?
Milović: Ja vjerujem da postoji, zbog toga kažem da Crna Gora treba da se vodi sopstvenim interesima i interesima svojih građana i svoje države i evropskog puta. A ne da se vodimo interesima neke druge države ili da prihvatamo spoljni uticaj na našu dnevnu politiku i da koristimo određene rezolucije da bi smo pravili balans nekim drugim rezolucijama ili relativizovali druge rezolucije. Ono što vjerujem jeste da će se i poslanici i ministri i vlada i parlament ponašati odgovorno prema svojoj državi i da će shodno tome vući naredne poteze. Ne bi bilo dobro za Crnu Goru da posle svega što smo uradili po pitanju IBAR-a, pogotovo Ministarstvo pravde, Vlada Crne Gore, Ministarstvo evropskih poslova, da na kraju sve to da kažem prospemo nekim brzopletim potezom i nedržavatvornim potezom kakav može biti glasanje o rezoluciji o Jasenovcu.
Glas Amerike: Znači, Vi smatrate da poslanici ne treba da usvoje rezoluciju?
Milović: To će poslanici odrediti, to ne mogu ja uopšte kao ministar pravde ne mogu da odredim, niti sugerišem, ja samo mogu da kažem da treba da se vode državnim interesom.
Glas Amerike: Kada ste pomenuli da Crna Gora treba da se vodi svojim interesima i ne podleže tuđim pritiscima, na koje ste pritiske mislili, iz kojih zemalja?
Milović: Ne, nego da ne podleže tuđim interesima bilo da dolaze od određenih političkih subjekata ili od drugih država, mi jednostavno imamo naše interese. Crna Gora je nezavisna država koja vodi svoju politiku i shodno tome treba da se tako i ponaša.
Sa zvaničnicima u SAD i o sporazumu o ekstradiciji
Glas Amerike: Upravo ste završili razgovor za zvaničnikom američkog Sekretarijata za pravosuđe. Da li je bilo reči o konkretnim vidovima saradnje između dva ministarstva?
Milović: Jeste naravno, Crna Gora i SAD su dvije prijateljske, partnerske države čije partnerstvo traje duže od jednog vijeka, tako da američka podrška Crnoj Gori uvijek je bila značajna i ona je ključna ne samo za međunarodne stvari koje se tiču Crne Gore već i evropske integracije. SAD su voljne još snažnije da podrže Crnu Goru na tom putu, razgovarali smo o sporazumima koje SAD i Crna Gora imaju, o kojima pregovaraju i budućim sporazumima koji treba da potpišemo.
Glas Amerike: Možete li mi malo više detalja dati o sporazumima o kojima se pregovara i koji treba da se potpišu?
Milović: Razgovarali smo o sporazumu o ekstradiciji o kojem treba da pregovaramo, takođe smo razgovarali o krovnom sporazumu o saradnji koji treba da omogući da SAD pomognu crnogorskim institucijama u oblasti vladavine prava. Takođe smo razgovarali o podršci specijalnom državnom tužilaštvu i specijalnom policijskom odjeljenju. Zamolio sam američku stranu da najveću podršku koju mogu da pruže – jeste da podrže specijalno tužilaštvo jer stvarno je ipak ključno u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Znamo da kada je poglavlje 23 u pitanju ono što nam je glavni zadatak i glavna obaveza na evropskom putu i generalno da bismo razvili crnogorski pravosudni sistem jeste upravo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao targetiranog najvećeg problema našeg društva u prethodnim decenijama.
Glas Amerike: Da li je tokom sastanka bilo riječi o slučaju Do Kvona, kojeg potražuju SAD i da li ste donijeli odluku kojoj će zemlji biti izručen?
Milović: Ja još ne mogu donijeti odluku iz prostog razloga što čekamo drugostepenu odluku nadležnog suda, to je Apelacioni sud Crne Gore. Očekujemo da ovih dana Apelacioni sud donese odluku po pitanju žalbe koja je uložena, tako da moramo sačekati da vidimo koja je konačna odluka.
Glas Amerike: Prema poslednjem izvještaju Stejt departmenta, korupcija je i dalje veliki problem u Crnoj Gori, pravosuđe i dalje nije nezavisno, ispolitizovan je proces imenovanja sudija i tužilaca. Šta su prepreke bržem rešavanju tog problema koji postoji dugo u Crnoj Gori?
Milović: Ministarstvo pravde se bori sa tim problemima koje je adresirao Stejt department, predložili nove izmjene i dopune zakona o sudskom savjetu i sudijama, zakon o državnom tužilaštvu i zakon o specijalnom državnom tužilaštvu, i sve te izmjene koje smo radili u saradnji sa Evropskom komisijom, Savjetom Evrope, Venecijanskom komisijom i međunarodnim ekspertima doprinijeće upravo borbi za povećanje nezavisnosti i nepristrasnosti kod izbora i sudija i tužilaca i omogućiti nezavistan i samostalan rad crnogorskih pravosudnih institucija.
Glas Amerike: Prema istom izvještaju, Specijalno državno tužilaštvo je preduzelo niz akcija prema visokim zvaničnicima. Uhapšen je i bivši specijalni tužilac Milivoje Katnić koji se i dalje nalazi u pritvoru. Predstavnici opozicije tvrde da je riječ o političkom revanšizmu i da bi Katniću trebalo da bude dozvoljeno da se brani sa slobode, posebno imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje. Sam Katnić tvrdi da su mu ugrožena ljudska prava. Kako Vi to komentarišete , da li u ovom slučaju vidite primjese političkog revanšizma i da li je opravdana odluka da Katnić i dalje bude u pritvoru, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje?
Milović: O pritvoru gospodina Katnića odlučuje sud, ne odlučuje ni tužilaštvo, ni Ministarstvo pravde, niti ja kao ministar pravde, niti specijalni tužilac gospodin Novović, niti predmetni tužilac gospodin Šoškić. Oni su tražili pritvor za gospodina Katnića, sud je cijenio dokaze i sve što je priloženo i sud je taj koji je odredio da Milivoje Katnić bude u pritvoru. Dokle će on biti, ne znam, ali ono što znam jeste da apsolutno ne vjerujem da se radi o bilo kakvom političkom revanšizmu. Ne želim uopšte da sudim ko je u pravu, a ko nije, jer mi ne pripada ta uloga, ali ono što želim i jednoj i drugoj strani jeste da daju što više dokaza, da uspiju da dokažu na sudu tvrdnje koje iznose. Tužilačkoj strani želim sreću u dokazivanju da li je on kriv, dok Katniću želim svu sreću da dokaže da su te optužbe neosnovane i da je nevin. Ministarstvo pravde, kao dio izvršne vlasti, i ministar pravde moraju da se drže nepristrasno.
Ja se svakodnevno interesujem za zdravstveno stanje Milivoja Katnića, svakodnevno imam komunikaciju sa direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Milivoju Katniću je data najbolja moguća zdravstvena njega, ponuđen je i boravak u Kliničnkom centru, on je sve to odbio, čak i napismeno potvrdio da on to odbija. Vidimo da, nažalost, se taj slučaj malo politizuje u dnevno političke svrhe, možemo da pročitamo da mu se ne dozvoljava zdravstvena zaštita, odlazak u Klinički centar, to naprosto nije tačno. On je vođen u Klinički centar, odbio je da ostane tamo, odbija ljekarske preglede, vrlo teško se uopšte sprovode ljekarski pregledi i kontrola njegovog stanja, ali te stvari on radi svjesno i mi ne možemo ništa drugo da uradimo. Sud je odredio da on bude u pritvoru i mi ne možemo da mijenjamo sudsku odluku. Mi možemo samo da mu pružimo najbolje uslove i da brinemo o njemu svakodnevno, a po pitanju njegovog štrajka to je isključivo njegova odluka koju je on svjesno donio.
Glas Amerike: Napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala između ostalog je uslov da Crna Gora od Evropske komisije dobije pozitivan IBAR, koji kao što znamo predstavlja ocjene koliko je ispunjeno privremenih mjerila u ključnim poglavljima koja se tiču vladavine prava. Da li je Crna Gora uradila dovoljno da u junu dobije pozitivan IBAR?
Milović: Crna Gora je za vrijeme 43. vlade potpuno skrenula sa evropske agende i to je potvrdio Brisel. To nisu naša dnevno politička trvenja između partija i nove i stare vlade, već je to konstatacija Brisela. 43. vlada je, možemo slobodno reći, naj anti-evropska vlada do sada. Mi smo imali vrlo težak zadatak da za vrlo kratak period vratimo fokus na evropsku agendu i da vratimo Crnu Goru na evropski put. Ja vjerujem da smo to uspjeli pogotovo što se tiče IBAR-a. Negdje oko 70 odsto stvari svakako zavisi od Ministarstva pravde koje odlično radi svoj posao. Već smo donijeli dva ključna dokumenta, radimo na izmjeni sedam do osam najbitnijih zakona u oblasti pravosuđa. To je oko 10 dokumenata na kojima trenutno radimo i koji će biti nadam se spremni u prvoj nedelji juna da budu usvojeni u crnogorskom parlamentu. I to će biti upravo ono što od nas traži Evropska komisija, odnosno Evropska unija da dobijemo IBAR.
Glas Amerike: Da li će to biti dovoljno brzo da dobijete IBAR?
Milović: Ja vjerujem da hoće. Dinamika je jako zahtjevna i jako je brz proces, ali mislim da ćemo mi uspjeti do kraja maja da završimo sve kada je u pitanju usvajanje tih akata na vladi, a onda ćemo ih usvojiti i u parlamentu.
Glas Amerike: Kako bi na to moglo da utiče to što prošle nedelje ponovo nije izabran predsjednik Vrhovnog suda?
Milović: Izbor predsjednika Vrhovnog suda nije uslov za IBAR. I to su istakli u Briselu. Mi mijenjamo zakon o sudskom savjetu i sudijama i novo rešenje će omogućiti da se lakše izabere i predsjednik Vrhovnog suda. I usvajanje tog zakona u junu mjesecu omogućiće da već do kraja juna, početkom jula možda imamo i novi izbor za predsjednika Vrhovnog suda i nadamo se uskoro da ćemo imati predsjednika.
Glas Amerike: Pomenuli ste da je prethodna vlada bila anti-evropska, a ova evropska. Šta je sve to uradila ova vlada da bi pokazala da je pro-evropska?
Milović: Uradila je sve ono što od nas traži Brisel i svaki zadatak i uslov koji su oni targetirali u evropskoj agendi, mi smo pristupili tom uslovu i problemu i rešavamo ga aktivno, i biće riješeno u najkraćem roku. I to je nešto što ističe i Evropska unija i glavne zemlje članice.
Glas Amerike: U februaru ste isključeni iz pokreta Evropa sad, ostali ste ministar pravde u Vladi Crne Gore, da li ćete ostati u Vladi i nakon najavljene rekonstrukcije?
Ministar: To pitanje prije svega zavisi od premijera. Vjerujem da, dok god imam povjerenje premijera Spajića da ću biti u Vladi, zato sam i ostao, dok god sam tu imam njegovo povjerenje i kad to ne budem imao, vjerujem da više neću biti dio Vlade. Mislim da Ministarstvo pravde radi dobro svoj posao, da smo isporučili sve ono što je potrebno za IBAR i da nastavljamo da radimo u punom kapacitetu shodno državnim intersima i crnogorskom evropskom integracionom procesu. Tako da je to pitanje za premijera i Vladu, ja svoj posao radim profesionalno i stručno, ne bavim se više politikom.
Glas Amerike: Da li će Vaš ostanak u Vladi zavisiti od IBAR-a?
Ministar: Pa vjerujem da će zavisiti od IBAR-a jer to je jako bitno za nas, jednostavno to je i uslov za naš nastavak integracionog puta, a on je najviše u rukama Ministarstva pravde.
