Iako je osvojio vlast svuda i gotovo na svim nivoima - od republike i pokrajine do opština i mesnih zajednica, Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka kako stvari stoje ne odustaju od borbe i za osvajanje Niša, Novog Beograda ili Vračara, oaza u kojima, barem za sada, i dalje postoji šansa da opozicija formira vlast.
Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Srbija ima 145 opština, 28 gradova i grad Beograd - ukupno 174 jedinice lokalne samouprave i danas nije nelogično pitanje zbog čega je Vučiću i SNS-u stalo do sveukupne vlasti i šta bi značilo da u pojedinim opštinama ili gradovima naprednjaci nisu na vlasti.
„Razmislite hoćete li tamo (u Nišu, prim. aut) sami da vladate, jer nije rezultat kao u Novom Sadu i Beogradu", rekao je Vučić funkcionerima SNS-a u izbornom štabu po saopštavanju izbornih rezultata, dodajući da ne treba da pokazuju bahatost i da „seire" zbog trijumfa.
Kako smatra psihološkinja Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije, taj oreol apsolutne moći postoji kod nekih ljudi i da oni nisu spremni da ga se odreknu.
„Mislim da kada bi se desio prvi pad onda bi informacija da je pad moguć, da je promena moguća, da je gubitak vlasti moguć, da bi to uznemirilo čitavu tu piramidu koja na ovaj način funkcioniše 12 godina. Znamo da je tako funkcionisala i 90-tih godina. I mislim da je to nešto što je nedopustivo režimima koji pretenduju da budu diktatorski ili to jesu“, kaže Mirković u razgovoru za Glas Amerike.
Lamberto Zanijer, šef Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), rekao je da su izbori bili dobro sprovedeni i biračima su ponuđene različite političke alternative, ali je izrazio zabrinutost zbog „široko rasprostranjenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i pristrasnosti medija u korist vladajuće koalicije".
Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi bukvalno da kontroliše svaku instituciju - od partijskih do državnih, kao i da je prethodnih godina smanjio tu relaciju između sebe i izvršilaca političke ili državne vlasti. Vučić se suštinski pita za sve stvari, ističe Dimitrijević i tu nalazi poređenje sa načinom na koji je vladao prvi savremeni srpski vladar - knez Miloš Obrenović.
„U tom kontekstu možemo razumeti da je prepuštanje vlasti na jednom mestu, a pogotovo na ovako 'dramatičnim', velikim mestima kao što je Niš, nešto što on ne želi, jer bi to, između ostalog, bio signal za sve ove ljude koji su u toj reklo bi se političko-interesnoj sferi da i oni mogu biti pušteni iz vlasti ili iz interesnih poslova vrlo lako. Tako da je to imperativ njemu da zadrži vlast, pogotovo u ovako velikim mestima.“
Posmatrano iz istorijskog ugla, Dimitrijević podseća da su za proteklih 220 godina savremene istorije Srbije ostali zapamćeni samo jaki i autoritarni lideri, i da su u ovom trenutku najsvežiji primeri Slobodana Miloševića i sada Aleksandra Vučića:
„Ljudi koji su bili skloni demokratiji su uglavnom neslavno prolazili, nestajali su u istoriji i predavani su nekako zaboravu zato što čini mi se da Srbi ipak vole i imaju taj neki kao plemenski recidiv da vole jake lidere i gazde koje naređuju, a da se ljudi koji su skloni demokratiji i demokratskim vrednostima smatraju slabićima“, kaže Dimitrijević i ističe da u prilog tom mišljenju ide i slučaj Tomislava Nikolića.
„To pokazuje i istorija - pa Vučićev politički otac Tomislav Nikolić je prepušten zaboravu iako je iz iste stranke, jer je postupio demokratski i napustio stranku i vlast i nestao prosto“.
Politikolog iz Centra za savremene politike Aleksandar Ivković ukazuje na to da vlast Aleksandra Vučića ne počiva na snažnim ideološkim argumentima kojima on zadržava svoje glasače, već da je njegov najjači argument to da je on vlast.
„I da on kao vlast može da im pruži benefite, ukoliko ostanu lojalni glasači. Tako da mu je bitno da svuda pokaže da će ostati na vlasti, da je SNS ta stranka koja pobeđuje na svim izborima i da zato treba glasati za tu stranku. Ja mislim da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji glasa za vlast zato što su vlast i iz nekog svog ličnog interesa i konformizma očekuju nešto od vlasti ukoliko glasaju za nju. I da je zato i Vučiću i celoj SNS bitno da pobeđuju gde god mogu da bi poslali poruku ljudima - mi smo vlast, mi smo jedina vlast u Srbiji i zato treba da nas podržavate“.
Međutim, takav koncept vladanja, prema mišljenju Ivkovića pokazuje i osnovnu slabost takve vlasti:
„I to u neku ruku pokazuje šupljinu SNS, zato što oni ne mogu da mobilišu svoje pristalice velikim programskim i ideološkim pričama, nego moraju na ovaj način zapravo da im šalju poruku zašto treba glasati za njih. I taj strah od gubitka makar i neke male opštine ili gradske opštine čak, pokazuje da oni nisu potpuno sigurni u temelje svoje vlasti i da veruju da se to može brzo urušiti ukoliko krenu da se pojavljuju neke pukotine“.
Ne ulazeći u psihološki profil Aleksandra Vučića, Ana Mirković tvrdi da način na koji Vučić vlada stvara kod mnogih ljudi u Srbiji ogromnu dozu nemira, nedostatak nade ili gubitak bilo kakve perspektive.
Ona podseća na pad režima Slobodana Miloševića i promenu vlasti 2000. godine, kada je nova vlast pokrenula kampanju „Nije teško biti fin“:
„Danas, 20 godina kasnije shvatam koliko je to bilo neophodno za taj društveni trenutak. Mnogo je važno raditi na kulturi komunikacije, na kulturi ponašanja, jako je važno pokazati ljudima modelom kakvo društvo treba da budemo. 20 i kusur godina kasnije, bez takvog sistematičnog pristupa, prepušteni sami sebi, sa gomilom problema koje nam sistem pravi, mi smo tu gde jesmo - anksiozni, depresivni, ljudi pod stresom, ljudi bez nade i ljudi koji bukvalno traže najčešći izlaz u mislima da treba da napuste ovu zemlju“.
Kako neko ko je bio deo vlasti od 2000. do 2012. godine, Bojan Dimitrijević kaže da tadašnja vlast nije obraćala previše pažnje na medije, na taj pritisak na institucije, zbog čega je, kako smatra - „vlast lako i otišla od nas“.
„Smatrali smo da je demokratija uspostavljena i da će neke nove vlasti poštovati tu hronologiju izbora, biti lako smenjive itd. Međutim, to se naravno pokazalo kao iluzija. Današnja vlast SNS je formirana tako da je totalna, sveprisutna, da vi u društvu, a pogotovo u provinciji, ne možete da ostvarite ništa posebno ukoliko niste član, donator ili makar prijatelj ljudi iz SNS-a - od odlaska kod doktora, preko izgradnje kuće do kupovine ovog ili onog za firmu“, smatra sagovornik Glasa Amerike.
Vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u većini opština i gradova u kojima se glasalo na lokalnim izborima u Srbiji, dok opozicija tvrdi da može da formira vlast u Nišu.
