Lokalni izbori u Srbiji su završeni gotovo potpunom pobedom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i velikim razočarenjem u redovima opozicije. S obzirom da su zbog bojkota 2020. naprednjaci sami vladali u većini lokalnih zajednica, ovi izbori su ipak doneli veliku novinu - ubuduće će odbornici SNS-a morati da se navikavaju da će pored njih u odborničkim klupama sedeti i odbornici opozicije i kontrolisati njihov rad.
Upravo završeni lokalni izbori u Srbiji su u granicama očekivanog, što su i pokazivala dostupna istraživanja i stanje, kako na opozicionoj, tako i na strani vlasti, ocenjuje je u razgovoru za Glas Amerike Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i ističe da ga to čini pomalo rezigniranim.
„Ja sam od 2014. ili 2016. napisao jedan tekst sa vrlo indikativnim nazivom – Kako dobiti izbore pre izbora. Sa strane vlasti moraš da uspostaviš potpuno kontrolu nad parama, poslovima i publicitetom. A publicitet je opet dobrim delom stvar para i poslova. A sa druge strane u nekom taktičkom delovanju prema političkim konkurentima se držiš opet 2P - podeli i potkupi. I taj aranžman je stalno tu, svaki put kad mi mislimo da nema više nekog ko je zanoćio kao opozicionar - probudi se u vlasti“, kaže Stojiljković.
Kako smatra sagovornik Glasa Amerike rezultati izbora su lošiji po opoziciju pre svega zbog manje izlaznosti. Prethodno je opozicija, smatra Stojiljković, izgubila gubitnički imidž i konačno su pokazali da je Srbija protiv nasilja opstala neko vreme uprkos ogromnih izazova.
„Trebalo je još neko vreme da pokušavaju da dobiju nešto bolje izborne uslove, pa da onda se ipak oduče da uđu u trku. Jer bojkot nigde nije efikasno sredstvo ukoliko nemaš podršku međunarodne zajednice jasnu. A ovde jasnu podršku Zapada nemaš. Zapad je ovde pre svega zainteresovan da ima političkog partnera koji će obaviti poslove i biti sa ove strane. I biti 'loš momak', ali iz mojih redova. Zapad se drži cinično prema nama - ovakve vas nećemo, ali vas ne damo onima drugima. I onda su morali da nađu tu nekakvu vrstu integracije te politike“, ističe Stojiljković.
On naglašava da sad nije vreme za teške svađe unutar opozicionih redova:
„Animoziteti su se sad pretvorili u otvorene napade. Praktično, oni strateški ne mogu jedni bez drugih. Ja se ne sećam, i u najvećem usponu za vreme Đinđića, prodemokratske, proevropske, reformske koalicije za vreme Đinđića, to nije prešlo četvrtinu glasova. Zoran Đinđić je bio manje popularan kad je bio na vrhuncu nego Milošević kad je padao. To mora da se shvati“.
Po njegovom mišljenju opozicija ne bi smela da napravi grešku i produbi unutrašnje sukobe koji su postali očiti nakon podele na one koji su izašli na izbore i one koji su smatrali da se pretnjom bojkota mogu dobiti bolji izborni uslovi od vlasti.
U prvim reakcijama pale su poneke teške reči među opozicionim igračima, ali je pitanje šta i kako dalje.
„Oni su se za ovo vreme kampanje i dosta sačuvali, ali vidim da su sada pogubili nerve u čitavoj toj priči. Ali zajednički im je interes, ako naprave računicu da moraju da idu, ne u sužavanje političke formacije, nego u njihovo predizborno i postizborno još žešće objedinjavanje. Recimo, ne morate vi da imate neki krov koji uključuje ista aktere kao SPP, ona je dodatno dodala Srce Zdravka Ponoša, ali morate da imate neku vrstu i postizborne i predizborne saradnje“, smatra Zoran Stojiljković.
U svakom slučaju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da sada Srbiji sleduje novi period u kome se izbori neće održavati na svakih godinu-dve dana, već da će naprednjaci čekati da se ispuni pun mandat i da će pozvati građane na birališta tek za tri-četiri godine.
Do tada, poručuje Vučić, vlast treba da se bavi takozvanim velikim projektima koji su već najavljeni, podseća Stojiljković:
„Mora se prema tome imati strategija i pojačati neka vrsta resursa. I moraju da shvate da treba da dođu u neku vrstu pozicije koja odgovara na zahteve građana i da nije samo trenutna politička upotreba ili zloupotreba nezavisnih medija, akademske struke, organizacije poput Proglasa, nego da oni na neki način zavise od tih struktura“.
Kao pozitivno posle poraza opozicije, Zoran Stojiljković ističe dozu samokritičnosti za koju kaže da je osetio u postizbornim nastupima lidera Kreni-Promeni Save Manojlovića i čelnika Zeleno-levog fronta Dobrice Veselinovića:
„Savo nije trijumfovao što je u Beogradu jako dobro prošao jer je igrao u četiri mesta - u ostalim mestima je jednocifren. Dobrica kao da mu iznuđuju da drugi-treći put igra igru za gradonačelnika, a da nema dobru podršku, rekao je da je tu deo i njegove odgovornosti. Prosto, ta vrsta mentaliteta mora da se menja i da postoji neka vrsta samokritičnosti“.
A u krajnjem ishodu, smatra sagovornik Glasa Amerike, najvažnije je kako građani sve ovo doživljavaju i šta opozicija treba da uradi kako bi zadobila njihove glasove:
„Građani i građanke menjaju nešto kad im probudiš ponos, inat, kad oni poveruju da si realna alternativa u odnosu na vlast. Građani, samo najdisciplinovaniji deo, inače blaziranog i razmaženog opozicionog političkog tela, pogotovu u Beogradu i velikim gradovima, će izaći iz nekakve upornosti. Izlazi ako si ga osokolio i ako veruje da će to doneti neku promenu. Što se videlo“, kaže na kraju profesor FPN u penziji Zoran Stojiljković.
