Stranke krajnje desnice ostvarile su uspeh na izborima za Evropski parlament u nedelju, dodajući neizvesnost budućem političkom pravcu EU.
Izlazne ankete predviđaju da bi centar, liberalne i socijalističke partije zadržale većinu u parlamentu od 720 mesta, ali bi izgubile oko 28 mesta.
Francuskog predsednika Emanuela Makrona potukla je krajnje desničarska partija Marin Le Pen.
Makron je rekao da je rezultat EU bio sumoran za njegovu vladu i da nije mogao da ga ignoriše, što ga je navelo da raspiše vanredne nacionalne izbore.
Ako partija Le Penove, Nacionalni skup, osvoji parlamentarnu većinu, Makron bi ostao bez uticaja na unutrašnje poslove.
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe je proveo bolnu noć.
Njegove socijaldemokrate postigle su najgori rezultat ikada, trpeći poraz od mejnstrim konzervativaca demohrišćana i tvrdo desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
U međuvremenu, izlazne ankete pokazale su da je italijanska premijerka Đorđa Meloni ojačala svoju poziciju, sa svojom arhikonzervativnom grupom Braća Italije na vrhu.
Uprkos prodoru krajnje desnice u nedelju, centralizovana izlazna anketa pokazala je da će Evropska narodna partija desnog centra, ili EPP, i dalje biti najveća politička porodica u novom sazivu, pa čak i dobiti pet mesta više, odnosno imati ukupno 189 poslanika.
To su dobre vesti za članicu EPP Ursulu fon der Lajen koja se nada drugom petogodišnjem mandatu na čelu moćne izvršnog tela EU.
Dok su pristizali rezultati, Fon der Lajen se ubrzo predstavila kao štit od ekstrema.
"Centar se drži", rekla je ona. "Ali istina je i da su ekstremi na levoj i na desnici dobili podršku, i zato rezultat donosi veliku odgovornost za stranke u centru".
Prema analitičarima, uzrok za dobitke nacionalističkih partija širom Evrope je u nezadovoljstvu zbog rastućih cena, zabrinutosti oko migracija i cene zelene tranzicije, kao i rata u Ukrajini.
Konzervativci će sada nastojati da svoje pobede pretoče u uticaj na politiku EU.
Pomeranje udesno unutar Evropskog parlamenta može otežati donošenje novih zakona koji bi mogli biti potrebni da se odgovori na bezbednosne izazove, uticaj klimatskih promena ili industrijsku konkurenciju iz Kine i Sjedinjenih Država.
Postizborne reakcije: EPP partnere traži među onima koji su za Evropu, za Ukrajinu i vladavinu prava
Generalni sekretar Evropske narodne partije (EPP) Tanasis Bakolas izjavio je u ponedeljak da su građani na izborima poslali jasnu poruku da žele da ta politička porodica vodi i oblikuje politiku u Evropskoj uniji (EU), a partnere za saradnju će tražiti među onima koji su za Evropu, za Ukrajinu i za vladavinu prava.
Građani su rekli da smo dobro vodili EU kroz pandemiju, migracije, rat, ali oni nisu glasali za prošlost, već za budućnost. Oni su zabrinuti za prihode, konkurentnost evropske ekonomije, bezbednost na ulici, migracije, bezbednost van EU, rekao je Bakolas na panelu portala Politiko "Izborni mamurluk" u Briselu.
Bakolas je rekao da su sa ovih izbora jasno poslate dve poruke - građani žele da EPP vodi i definiše buduće procese i žele centrički dogovor u Evropi.
Prema njegovim rečima, većina koja će biti formirana u Evropskom parlamentu za izbor najvažnijih funkcija u EU je jedna stvar, a drugo je saradnja širom država članica.
Gledamo prvo u svoje partnere, a potom u racionalne, razborite ljude koji na umu imaju najbolje interese EU, odgovorio je Bakolas na pitanje o saradnji sa strankom italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Bakolas je ponovio da je EPP pobedila i zna se koju poziciju će imati, aludirajući na predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i njen drugi mandat.
Socijalisti i demokrate pozitivno na najave EPP-a, ali uz crvene linije
Generalni sekretar Partije evroskih socijalista (grupacija Socijalisti i demokrate) Đakomo Filibek rekao je da je zadovoljan porukom koja je stigla iz EPP da su građani poslali jasnu poruku da su zadovoljni onim što je prethodna koalicija, u kojoj su i Socijalisti i demokrate, u EU zajedno radili.
Spremni smo da sednemo, radimo i da se izborimo sa izazovima koji su pred nama, sa onim strankama sa kojima delimo zajedničke vrednosti na kojima je osnovana EU, dodao je Filibek.
Nema načina da bude proširenja pregovora van te platforme, rekao je Filibek, koji podseća da su lideri EPP u nedelju uveče posle izbora govorili o saradnji tri "velike porodice" - EPP, Socijalista i demokrata i Obnovimo Evropu.
Ako nema Zelenih u tom širenju platforme, već se uključuju Evropski konzervativci i reformisti (ECR), onda nas nema, naglasio je Filibek, dodavši da nema saradnje ni sa ECR, niti sa strankama koje pripadaju grupaciji Identitet i demokratije.
Želimo da Evropski savet poštuje rezultate izbora u Evropskom parlamentu, kao i da mi poštujemo prerogative Saveta EU. Očekujemo da naši lideri i države članica budu koherentni u tom smislu, rekao je Filibek.
Kao druga snaga u parlamentu i lojalni poštovalac procesa kandidovanja, odnosno da se zna kome pripada "glavni kandidat", mi očekujemo mesto lidera Evropskog saveta, naglasio je Filibek i dodao da je bivši portugalski premijer Antonio Košta jedan od najboljih kandidata.
Liberali i demokrate: Nema saradnje sa krajnjom desnicom
Generalni sekretar Alijanse liberala i demokrata Didrik de Secen ocenio je da je pred EU period kompromisa. Neko je dobio, neko je izgubio, zavisno od države do države, ali sada moramo da se pripremamo za kompromis, radimo na onome što nas ujedinjuje i kako da radimo u narednih pet godina, dodao je on i podsetio da je grupacija Obnovimo Evropu zadržala treću poziciju po jačini.
Nema saradnje sa krajnjom desnicom na evropskom nivou, to je jasna linija, naglasio je De Secen. Ne mislim da će raspisivanje izbora u Francuskoj uticati na dogovore u zgradi Evroskog saveta, odgovorio je na pitanje Politika o odluci francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše izbore posle uspeha stranke krajnje desnice Marin le Pen.
"Zeleni su pouzdan partner"
Generalna sekretarka Evropske partije Zelenih Benedeta De Marte dodala je da su u toj grupaciji bili svesni da ne mogu da postignu dobar rezultat kao 2019. godine. Izgubili smo 18 poslaničkih mesta, ali izbori nisu završeni i možda bude još neki mandat. Izgubili smo u Nemačkoj i Francuskoj, koja su nam bila najjača uporišta, predočila je De Marte.
Prema njenim rečima, dvosmislenosti mejnstrim stranaka su omogućili krajnoj desnici da ostvari ovakav rezultat.
De Marte je rekla da su Zeleni, kad su i u opoziciji, veoma pouzdan i konstruktivan partner.
Kada ste u opoziciji birate šta činite, naš cilj je da promenimo stvari. Nikad ne bismo bili u vlasti samo da bismo održavali status kvo, rekla je ona upitana da li bi podržali kandidaturu Ursule fond der Lajen za drugi mandat predsednice Komisije.
Otvoreni smo za pregovore da budemo u budućoj većini, ako su drugi otvoreni za to, pre svega zbog Zelenog dogovora, navela je De Marte.
