Američki predsednik Džo Bajden i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisali su u četvrtak desetogodišnji bezbednosni sporazum, čiji cilj je da se poboljša ukrajinska odbrana od ruskih snaga.
Bajden ponovio da neće pomilovati sina
Američki predsednik Džo Bajden ponovio je da neće pomilovati svog sina Hantera, osuđenog po svim tačkama optužnice da je davao lažni iskaz prilikom kupovine oružja.
"Poštovaću odluku porote. Neću ga pomilovati", rekao je Bajden.
Poručio je i da je izuzetno ponosan na svog sina.
"Pobedio je zavisnost. Jedan je od najpametnijih i najpristojnijih ljudi koje poznajem", naveo je američki predsednik.
Hantera Bajdena, sina američkog predsednika, porota je proglasila krivim po optužbama da je nelegalno posedovao oružje dok je upotrebljavao narkotike.
Maksimalna zatvorska kazna za krivično delo za koje je osuđen iznosi 25 godina zatvora. Međutim, prema smernicama za određivanje visine kazne za nelegalno posedovanje vatrenog oružja, što je najteže krivično delo na koje je Bajden osuđen, kazna bi mogla iznositi od 15 do 21 mesec zatvora.
Cilj sporazuma, koji je potpisan na marginama samita G7 u Italiji, je da buduću američku administraciju obaveže na podršku Ukrajini, čak i ako bivši predsednik Donald Tramp - koji se protivi pomoći Kijevu - pobedi na izborima u novembru, rekli su zvaničnici.
Reč je je okviru za dugoročni napor SAD da pomognu da se modernizuju ukrajinske oružane snage, a trebalo bi da posluži i kao korak ka eventualnom članstvu Ukrajine u NATO-u, prema tekstu sporazuma.
"Naš cilj je da dugoročno ojačamo ukrajinske kapacitete za odbranu i odvraćanje", rekao je Bajden.
Američki predsednik je ukazao da će se Sjedinjene Države pobrinuti da se Ukrajina uspešno odbrani, ali i odvrati buduće napade na njenu teritoriju.
„Pomoćićemo da Ukrajina bude sposobna da učini oboje. To nećemo učiniti slanjem američkih vojnika da se bore u Ukrajini, već obezbeđivanjem oružja i municije, razmenom obaveštajnih podataka i obukom ukrajinskih trupa" rekao je Bajden.
Američki predsednik istakao je da je rat, koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, izazov za čitav svet.
„Da li bismo podržali Ukrajinu, suverenitet i slobodu protiv tiranije? SAD, G7 i države širom sveta dosledno su odgovarale da hoće. Ponovićemo - podržavamo Ukrajinu", rekao je Bajden tokom zajedničkog obraćanja sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da se radi o istorijskom danu.
"Potpisali smo najsveobuhvatniji sporazum Ukrajine i SAD-a od naše nezavisnosti. Reč je o sporazumu o bezbednosti i zaštiti ljudskih života. Pospešiće saradnju između naših naroda. Garantovaće održivi mir i koristiti svima u svetu", rekao je Zelenski.
Napomenuo je i da je od kineskog predsednika Ši Đinpinga dobio uveravanja da ta država Rusiju neće snadbevati oružjem za rat protiv Ukrajine.
“Imao sam telefonski razgovor sa kineskim liderom. Rekao je da neće prodavati oružje Rusiji. Videćemo, ako je osoba od reči neće to učiniti. Jer mi je dao reč", rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik dugo se zalagao za članstvo u NATO-u, ali saveznici nisu preduzeli taj korak. Zapadna vojna alijansa, u okviru petog člana NATO ugovora, smatra da napad na jednu od 32 članice predstavlja napad na sve.
"Strane prepoznaju ovaj sporazum kao podršku mostu do eventualnog članstva Ukrajine u NATO savez", navodi se u tekstu.
Prema sporazumu, SAD ponavljaju podršku ukrajinskoj odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u svetlu napredovanja ruskih snaga na istočnom frontu.
"Da bi se osigurala bezbednost Ukrajine, obe strane prepoznaju da su Ukrajini potrebni značajna vojna snaga, snažni kapaciteti i stalno ulaganje u njenu odbrambenu industrijsku bazu u skladu sa NATO standardima", navodi se u tekstu.
Zelenski je prethodno rekao da je na marginama samita potpisao 10-godišnji bezbednosni sporazum sa Japanom i da će ta zemlja dati Ukrajini 4,5 milijardi dolara ove godine.
Grupa sedam najbogatijih demokratija (G7) u četvrtak se takođe saglasila da se prihodom od kamate na zamrznutu rusku imovinu, vrednu oko 300 milijardi dolara, finansira zajam Ukrajini od 50 milijardi.
"Imamo politički dogovor na najvišim nivoima. I reč je o 50 milijardi ove godine koje će biti izdvojene za Ukrajinu", rekao je visoki američki zvaničnik na marginama samita G7 u Italiji, pod uslovom da ostane anoniman.
Zvaničnik je rekao da su SAD pristale da same obezbede do 50 milijardi dolara, ali da bi ta suma mogla značajno da se smanji s obzirom da su druge zemlje najavile učešće. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će sve članice G7 doprineti zajmu za Kijev.
"Biće servisiran od profita od ruske zamrznute imovine u Evropi. Ministri finansija sada utvrđuju detalje i daće pojašnjenja što je pre moguće", rekla je fon der Lajen novinarima na marginama samita.
Jedan visoki zvaničnik EU rekao je da će unija možda dati polovinu od predviđene sume, te da je i dalje potreban dogovor o konačnoj cifri.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da planovi G7 da obezbedi dodatnu finansijsku podršku za Ukrajinu pokazuju da su bogate zemlje i dalje posvećene toj zemlji, više od dve godine nakon početka ruske invazije.
Šolc je novinarima rekao da su propali planovi ruskog predsednika Vladimira Putina da čeka da se okonča međunarodna pomoć Ukrajini.
Zvaničnik američke administracije rekao je da će biti više načina za Ukrajinu da dobije novac koji bi mogao da se koristi u različite svrhe, uključujući za vojsku, budžet, obnovu i humanitarne potrebe. Prve rate zajma trebalo bi da budu isplaćene ove godine.
Povećanje podrške Ukrajini glavna je tema samita G7, kojem drugu godinu za redom prisustvuje ukrajinski predsednik.
Evropska unija je ranije ove godine dogovorila korišćenje profita od kamate na imovinu ruske centralne banke, koju su zapadne zemlje zamrzle nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Međutim, G7 želi da iskoristi taj novac da obezbedi veći i bržu pomoć, kroz ogromni zajam koji će Kijevu biti unapred dat, prenosi agencija Frans pres.
Zajam bi bio otplaćen budućim profitima - mada postoji opasnost da taj izvor finansiranja "presuši" ako se imovina odmrzne, na primer u slučaju mirovnog dogovora.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u četvrtak je ocenila da su pokušaji Zapada da uzme prihod od ruske imovine kriminalni i da će dovesti do "veoma bolnog odgovora" Moskve.
Lideri G7 su na samitu u Brindiziju takođe podržali napore da se obezbedi primirje u Gazi, navodi se u nacrtu zajedničkog saopštenja koje bi trebalo da bude objavljeno posle samita. Pozvali su i Izrael da se uzdrži od ofanzive u Rafi, "u skladu sa obavezama predviđenim međunardnim pravom". Bajden je rekao da nije izgubio nadu da će biti postignut dogovor o primirju, da će "to biti teško", ali da Hamas mora da nešto "preduzme" tim povodom.
Ruska zamrznuta imovina
Predlog G7 bi značio da zapadni saveznici pomoć isplaćuju koristeći prihod od kamata od 280 milijardi dolara vredne ruske imovine zamrznute u zapadnim finansijskim institucijama, koja se procenjuje na ukupno tri milijarde dolara godišnje, tokom 10 ili više godina.
Cilj je Deklaracija lidera na kraju samita, "okvir koji nije generički, koji je prilično specifičan u smislu onoga što bi podrazumevalo", rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven za Glas Amerike dok je razgovarao sa novinarima tokom Bajdenovog puta u Italiju. Međutim, "osnovni operativni detalji" bi tek trebalo da se razrade.
U aprilu, Bajden je potpisao zakon o zapleni oko pet milijardi dolara ruske imovine koja je bila imobilisana u američkim finansijskim institucijama. Ali najveći deo novca, 190 milijardi dolara, nalazi se u Belgiji, a veći deo ostatka je u Francuskoj i Nemačkoj.
Veliki izvor zabrinutosti za Evropljane je ko će biti odgovoran za pokrivanje gubitaka ako kamatne stope padnu ispod očekivanih ili ako se ne obnove sankcije koje onemogućavaju priliv tih sredstava. Rusija smatra imobilizaciju svoje imovine nakon invazije na Ukrajinu krađom i zapretila je odmazdom.
Iako Ukrajina nije članica G7, ovo je druga godina zaredom da Zelenski prisustvuje samitu. Iz Italije odlazi u Švajcarsku na mirovnu konferenciju u Ukrajini tokom vikenda.
Nove američke sankcije zbog Rusije
Dok je Bajden putovao ka Italiji, Sekretarijat finansija SAD objavio je nove sankcije koje su usmerene na strane pojedince i kompanije koje pomažu moskovskoj vojnoj industrijskoj bazi. Među njima su kompanije sa sedištem u Kini, koje prodaju poluprovodnike Rusiji.
To uključuje proširenje sekundarnih sankcija koje omogućavaju Sjedinjenim Državama da stave na crnu listu sve banke širom sveta koje posluju sa ruskim finansijskim institucijama koje se već suočavaju sa sankcijama. Cilj je sprečiti manje banke u Kini i drugim zemljama da finansiraju ruske ratne napore.
Sankcije su takođe usmerene na mreže koje Rusija koristi za nabavku kritičnih materijala za izradu vazdušnih dronova, opreme protiv bespilotnih letelica, industrijske mašine i za program hemijskog i biološkog oružja zemlje, saopštio je Sekretarijat za finansije.
"Povećavamo rizik za finansijske institucije koje se bave ruskom ratnom ekonomijom, eliminišemo puteve za izbegavanje i smanjujemo sposobnost Rusije da koristi pristup stranoj tehnologiji, opremi, softveru i IT uslugama", rekla je sekretarka finansija Dženet Jelen u saopštenju.
Moskovska berza, najveće rusko finansijsko tržište, objavila je da zaustavlja trgovinu dolarima i evrima nakon što je uvrštena u nove sankcije.
EU uvodi tarife na kineska električna vozila
Bajden je u maju nametnuo drastično povećanje tarifa kako bi se suočio sa onim što on naziva kineskim prevelikim kapacitetom u strateškim zelenim tehnologijama i poziva G7 da učini isto.
Evropska unija je u sredu odgovorila na poziv najavljujući da će na kineska električna vozila (EV) uvesti više tarife, do 38,1 odsto, saopštavajući da uvoz ima "velike koristi od nepravednih subvencija" i da predstavlja "pretnju ekonomske štete" za proizvođača u Evropi.
Američke tarife na kineska električna vozila su učetvorostručene na stopu od 100 odsto, dok su uvozne tarife za solarne ćelije i poluprovodnike udvostručene na 50 odsto. Stope na određeni uvoz čelika i aluminijuma su utrostručene na 25 odsto. Dodatne carine su pokrivale 18 milijardi dolara u kineskim proizvodima.
Evropa preduzima akcije kako bi se pozabava prevelikim kapacitetom Kine baš kao što su to učinile Sjedinjene Države, rekao je Saliven. "Zajednički okvir" o tome kako se baviti različitim pitanjima ekonomske bezbednosti koje postavlja Kina verovatno će biti uključen u konačno saopštenje G7, dodao je on.
Kazneni potezi mogli bi da izazovu odmazdu Pekinga, koji optužuje Zapad da pospešuje tvrdnje o prevelikim kapacitetima kako bi otupio konkurentsku prednost Kine.
Bajden je na globalni forum stigao posle porodične drame. U utorak, dan pre polaska na samit, njegov sin Hanter Bajden proglašen je krivim po saveznim optužbama za posedovanje oružja dok je bio zavisnik od droge.
Bajden je rekao da neće koristiti predsednička ovlašćenja da pomiluje svog sina. Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer odbila je da odgovara na dalja pitanja, uključujući mogućnost ublažavanja kazne Hanteru Bajdenu kada je izrekne sudija.
