Ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Kristofer Hil izrazio je uverenje da formalno priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), već normalizacija odnosa sa Prištinom.
Hil je u intervjuu za nedeljnik NIN rekao da EU traži od Beograda "upravo ono što kaže da traži, a to je normalizacija" i dodao da EU želi mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije.
"Mislim da su oni vrlo jasno rekli da postoje članice EU koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju", rekao je.
Istakao je i da SAD podržavaju težnje Srbije da postane članica EU i da pokušavaju da joj pomognu "u tom poduhvatu, jer je sasvim jasno da će Srbija u budućnosti biti u Evropskoj uniji".
Ipak, naveo je i da su SAD "vrlo jasno stavile do znanja" da bi želele da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji, ali je dodao da je Srbija "takođe preduzela neke važne korake kako bi jasno stavila do znanja Rusiji da se ne slaže sa agresijom koju je ta zemlja izvršila na svog suseda".
"Imamo veoma dobar dijalog sa Srbijom. I, da, Srbija je preduzela neke veoma konkretne mere da Rusiji stavi do znanja da ono što je uradila u Ukrajini ne može biti održivo. I pre ili kasnije će Rusija morati da postigne mirovni sporazum i povuče se iz Ukrajine. Tako da mislim da se dobro razumemo sa Srbijom", dodao je.
Hil je rekao da SAD sa Srbijom "imaju vrlo dobar dijalog, iako se ne slažu u svemu, na primer o Kosovu" i da bi voleo da odnos dve zemlje dodatno ojača u narednim godinama.
"Mislim da naša dva naroda imaju mnogo toga zajedničkog. Nikada ne bih tražio od ljudi da ignorišu prošlost, ali znate, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad. Zato imamo oči na prednjem delu glave, a ne na potiljku", kazao je.
Povodom "Svesrpskog sabora", koji je prošle subote održan u Beogradu, Hil je rekao da "svi moraju da shvate da je Dejtonski sporazum osnova teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i teritorijalnog integriteta entiteta unutar BiH i da te elemente Dejtona moraju poštovati sve strane".
Hil je izrazio nadu da će oružani sukob srpske paravojne grupe i kosovske policije, u selu Banjska u septembru 2023. godine, "doći do suda" i da će "postojati neka odgovornost za ono što se dogodilo".
"To svakako nije bio dan koji je pomogao srpskim interesima, a svakako nije pomogao ni američko-srpskim odnosima", dodao je.
On je rekao i da su SAD "veoma razočarane" što su u Vladi Srbije ponovo dve osobe koje su pod američkim sankcijama - potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministar bez portfelja Nenad Popović.
"Vidite, moram da sagledavam šta je najbolji put napred za stvari koje pokušavamo da uradimo sa Vladom Srbije. A kada komentarišete pojedince u Vladi Srbije, nisam siguran da je to najbolji put napred. Svakako smo izneli svoje stavove o te dve osobe, i mislim da ću to ostaviti po strani i nastaviti sa onim što radim ovde", naveo je.
Upitan o kritikama koje mu je uputio opozicioni lider Dragan Đilas zbog izjave da na lokalnim izborima 2. juna nije bilo migracija birača, uprkos tome što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik glasao na lokalnim izborima u Beogradu, Hil je rekao da Srbija "svakako ima neka pitanja koja treba da rešava na izborima" i dodao da "misli da je bilo pomaka od decembra".
"A što se tiče gospodina Đilasa, ja stvarno ne volim da komuniciram sa ljudima preko medija, radije bih to uradio direktno. Mislim da je mnogo efikasnije i mnogo poštenije to učiniti", kazao je američki diplomata.
