Skoro 2.000 dece umire svakog dana od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha, što je sada drugi najveći faktor rizika za ranu smrt širom sveta, navodi se u izveštaju američkog Instituta za zdravstvene efekte.
Izloženost zagađenju vazduha doprinela je smrti 8,1 miliona ljudi, oko 12 odsto od svih smrtnih slučajeva 2021. godine, pokazuju podaci.
To znači da je zagađenje vazduha prestiglo upotrebu duvana i lošu ishranu i postalo drugi vodeći faktor rizika za ranu smrt, iza visokog krvnog pritiska.
Mala deca su posebno osetljiva na zagađenje vazduha, a Institut se udružio sa Dečjim fondom UN, UNICEF-om u svom godišnjem Izveštaju o kvalitetu vazduha u svetu.
Zagađenje vazduha dovelo je do smrti više od 700.000 dece mlađe od pet godina, navodi se u izveštaju. Više od 500.000 tih smrti pripisano je kuvanju u zatvorenom prostoru na prljavim energentima poput uglja, drveta ili balege, uglavnom u Africi i Aziji.
"Ovo su problemi za koje znamo da možemo da ih rešimo", rekla je za AFP Palavi Pant, šefica globalnog zdravlja Instituta za zdravstvene efekte.
Duboki efekti na sledeću generaciju
Skoro svaka osoba na svetu svakodnevno udiše nezdrave nivoe zagađenja vazduha, navodi se u izveštaju.
Preko 90 odsto smrtnih slučajeva povezano je sa česticama zagađivača u vazduhu zvanim PM2,5, čija veličina je 2,5 mikrometara ili manje, navodi se u saopštenju. Utvrđeno je da udisanje PM2,5 povećava rizik od raka pluća, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i niza drugih zdravstvenih problema.
Cilj izveštaja je da poveže stope takvih bolesti sa nivoom zagađenja vazduha. Ali uprkos prilično jakim brojkama, izveštaj i dalje možda ne može da dokuči loš uticaj zagađenja vazduha, rekla je Pant.
Nije uzeto u obzir kako zagađenje vazduha može uticati na zdravlje mozga, neurodegenerativne bolesti ili kakav uticaj može imati korišćenje čvrstih energenata za grejanje, objasnila je ona.
Izveštaj je takođe otkrio da je zagađenje ozona, za koje se očekuje da će se pogoršati kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, povezano sa skoro 500.000 smrtnih slučajeva 2021.
"Sve češće se u mnogim delovima sveta javljaju veoma kratke, ali intenzivne epizode zagađenja vazduha, tokom šumskih požara, peščane oluje ili ekstremne vrućine, koje mogu povećati nivo ozona", kaže Pant.
Postoje veoma slična rešenja i za klimatske promene i za zagađenje vazduha, posebno za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dodala je ona. Takođe se može učiniti više u vezi sa upotrebom prljavih čvrstih energenata za kuvanje u zatvorenom prostoru, rekla je Pant, ukazujući na to kako je Kina napravila značajna poboljšanja u ovoj oblasti.
Više od dve milijarde ljudi kuva na šporetima ili na otvorenoj vatri u zatvorenom prostoru, udišući štetni dim.
Delimično zbog čistijih šporeta, stopa male dece koja umiru od problema povezanih sa zagađenjem vazduha pala je za više od 50 odsto od 2000. godine, navodi se u izveštaju. U maju je Međunarodna agencija za energiju objavila da su vlade i kompanije obećale 2,2 milijarde dolara za manje smrtonosne metode kuvanja.
Izveštaj objavljen u sredu koristi podatke koji pokrivaju više od 200 zemalja i teritorija koju je sproveo američki Institut za zdravstvenu statistiku i procenu.
"Svakog dana skoro 2.000 dece mlađe od pet godina umire zbog zdravstvenih posledica povezanih sa zagađenjem vazduha“, rekla je Kiti van der Hajden iz UNICEF-a u saopštenju.
„Naša neagilnost ima duboke efekte na sledeću generaciju".
