Klimatske promene prete da preokrenu decenije napretka ka boljem zdravlju i dobrobiti, posebno u najranjivijim zajednicama, navodi se u novom izveštaju agencije Ujedinjenih nacija za vremenske prilike.
U svom godišnjem izveštaju o stanju klimatskih uslova, Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorila je u četvrtak da klimatska kriza stvara globalnu zdravstvenu krizu i istakla da bi mere za adaptaciju i prevenciju mogle da ublaže mnoge loše efekte klimatskih promena.
SMO ističe da klimatske promene izazivaju zagrevanje sveta bržim tempom nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji.
"Nema više povratka na staru dobru, blažu klimu prošlog veka. U stvari, mi idemo ka toplijoj klimi u narednim decenijama ", rekao je generalni sekretar SMO-a, Peteri Talas.
"Ako ne uspemo da postupno eliminišemo taj negativni trend ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 ili 2 stepena Celzijusa, videćemo da se situacija pogoršava“, rekao je on.
U izveštaju se zaključuje da su zemlje u Africi i južnoj Aziji najviše ugrožene klimatskim promenama, koje, kako se navodi, podstiču bolesti kao što su denga i malarija, čak i na mestima gde ih ranije nije bilo.
"I stvaramo uslove za više nezaraznih bolesti kao što su rak pluća i hronične respiratorne infekcije, zbog lošeg kvaliteta vazduha koji udišemo", rekla je Marija Neira, direktorka sektora za životnu sredinu, klimatske promene i zdravstvo Svetske zdravstvene organizacije. "Ekstremni vremenski događaji očigledno će imati dramatične posledice po zdravlje ljudi."
Talas je istakao da nesigurnost u snabdevanju hranom takođe raste i da sve češći talasi vrućine pogoršavaju uticaj ekstremnih vremenskih događaja.
"Na primer, na rogu Afrike, u protekle tri godine, imali smo vrlo ozbiljne situacije u snabdevanju hranom, koje su bile povezane i sa vrućinom i sušom", rekao je on. "I prilično često u tim epizodama kada imamo talase vrućine, takođe imamo vrlo loš kvalitet vazduha."
SMO navodi da ekstremne vrućine izazivaju više smrtnih slučajeva nego bilo koji drugi ekstremni vremenski događaj. Procenjuje se da je preterana vrućina usmrtila oko 489 hiljada ljudi godišnje u periodu od 2000. do 2019. godine, od čega 45 odsto u Aziji i 36 odsto u Evropi.
U izveštaju se naglašava da toplotni talasi takođe pogoršavaju zagađenje vazduha, "koje je već odgovorno za oko 7 miliona prevremenih smrtnih slučajeva svake godine i da je četvrti po veličini po faktoru zdravstvenog rizika."
"Postoji značajan izazov za zdravstvenu zajednicu da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama", rekla je Džoj Šumake-Gilemo, koja predvodi zajedničku kancelariju Svetske zdravstvene organizacije i SMO za klimu i zdravlje.
"Vidimo velike praznine, posebno u sistemima ranog upozoravanja za klimatske uticaje, kao što je ekstremna vrućina, gde samo polovina zemalja sada dobija poruku o tome kako opasni toplotni uslovi mogu da utiču na njih."
Međutim, dok 74 odsto nacionalnih meteoroloških službi obezbeđuje podatke za zdravstvene sisteme u zemljama širom sveta, "samo oko 23 odsto ministarstava zdravlja zaista koristi te informacije na sistematski način u sistemima zdravstvenog nadzora da bi pratilo bolesti na koje, kako znamo, utiče klima“, rekla je ona, dodajući da se sistemi za obaveštavanje o klimi moraju dodatno razvijati da bi se prevazišle te praznine.
Šef SMO Talas složio se sa tom ocenom, ukazujući da informacije i resursi vezani za klimu mogu da imaju važnu ulogu u pomaganju državama da izlaze na kraj sa ekstremnim vremenskim događajima, prognoziraju zdravstvene rizike i spasavaju živote.
Na primer, on je rekao da su veoma važni sistemi ranog upozoravanja za ekstremnu toplotu i polen, da bi se pomoglo onima koji imaju alergije. Nažalost, funkcionalne službe za rano upozoravanje u afričkim zemljama i drugim državama bile su vrlo ograničene.
"Jedan od sektora u kojima afričke zemlje nemaju te usluge jeste zdravstveni, a mnoge afričke zemlje nisu u stanju da obezbede upozorenja na toplotu za svoje stanovništvo", rekao je on.
Da bi se ispravio taj propust, Talas je rekao da je SMO uspostavila veliki program za rano upozoravanje kako bi pomogla zemljama u Africi i drugde da poboljšaju zdravstvene i klimatske službe.
