Vest da je Sekretarijat za pravosuđe SAD postigao sporazum o priznanju krivice koji će dovesti do slobode osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža predstavlja zadivljujući vrhunac dugotrajne sage međunarodnih intriga koja se prostirala na više kontinenata.
Njen centralni lik je donkihotski internet izdavač koji suboko prezire državne tajne.
Pogled na Asanža, slučaj i najnovija dešavanja:
Ko je Džulijan Asanž?
Australijski urednik i izdavač, najpoznatiji je po tome što je osnovao veb sajt VikiLeaks koji razotkriva tajne i koji je stekao ogromnu pažnju - i ozloglašenost - zbog objavljivanja skoro pola miliona dokumenata u vezi sa američkim ratovima u Iraku i Avganistanu 2010.
Njegov aktivizam ga je učinio slavnim među zagovornicima slobode štampe koji su poručivali da je njegov rad na razotkrivanju nedoličnog ponašanja američke vojske u stranim zemljama učinio da se njegove aktivnosti ne razlikuju od onoga što se od tradicionalnih novinara očekuje da rade kao deo njihovog posla.
Ali te iste radnje dovele su ga na nišan američkih tužilaca, koji su 2019. godine objavili optužnicu koja je teretila Asanža — koji je u to vreme bio u ambasadi Ekvadora u Londonu — da je bio u zaveri sa vojnim redovom kako bi nezakonito pribavio i objavio osetljive vladine zapise.
"Džulijan Asanž nije novinar", rekao je tada Džon Demers, nekadašnji visoki zvaničnik za nacionalnu bezbednost u Sekretarijatu za pravosuđe. "Nijedan odgovoran akter, novinar ili bilo koji drugi, ne bi namerno objavio imena pojedinaca za koje je znao da su poverljivi ljudski izvori u ratnim zonama, izlažući ih najvećoj opasnosti".
Za šta je optužen?
Sekretarijat za pravosuđe Trampove administracije optužilo je Asanža da je usmeravao bivšu analitičarku vojne obaveštajne službe Čelsi Mening (rođenu kao Bredli Mening) u jednom od najvećih slučajeva razotkrivanja poverljivih informacija u istoriji SAD.
Optužbe se odnose na Vikiliksovo objavljivanje hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata, pri čemu tužioci optužuju Asanža da je pomogao Meningovoj u krađi poverljivih diplomatskih depeša za koje kažu da su ugrozile nacionalnu bezbednost i za zaveru da provali lozinku Sekretaraijata odbrane.
Izveštaji iz ratova u Avganistanu i Iraku koje je objavio Asanž uključuju imena Avganistanaca i Iračana koji su davali informacije američkim i koalicionim snagama, rekli su tužioci, dok su diplomatske depeše koje je objavio razotkrivale novinare, verske vođe, zagovornike ljudskih prava i disidente u represivnim zemljama.
Mening je osuđena na 35 godina zatvora nakon što je proglašena krivom za kršenje Zakona o špijunaži i drugih krivičnih dela zbog odavanja poverljivih vladinih i vojnih dokumenata Vikiliksu. Predsednik Barak Obama ublažio joj je kaznu 2017. godine, dozvoljavajući joj puštanje na slobodu posle oko sedam godina iza rešetaka.
Zašto već nije u američkom pritvoru?
Asanž je proveo poslednjih pet godina u britanskom zatvoru visoke bezbednosti, boreći se da izbegne ekstradiciju u SAD i dobijajući povoljne sudske presude koje su odlagale transfer preko Atlantika.
On je izbačen u aprilu 2019. iz ambasade Ekvadora u Londonu, gde je tražio utočište sedam godina ranije usred istrage švedskih vlasti o tvrdnjama o seksualnom nedoličnom ponašanju koje je on dugo negirao i koje su kasnije odbačene. Južnoamerička nacija Ekvador opozvala mu je politički azil nakon optužbi vlade SAD.
Uprkos njegovom hapšenju i zatvaranju od strane britanskih vlasti, napori SAD za ekstradiciju su zaustavljeni pre sporazuma o priznanju krivice.
Britanski sudija je 2021. odbacio zahtev SAD za ekstradiciju 2021. godine na osnovu toga što će se Asanž verovatno ubiti ako bude držan u teškim zatvorskim uslovima u SAD. Viši sudovi su poništili tu odluku nakon što su od SAD dobili uveravanja o njegovom tretmanu. Britanska vlada potpisala je nalog o ekstradiciji u junu 2022.
Zatim, prošlog meseca, dvoje sudija Višeg suda presudilo je da Asanž može da uloži novu žalbu na osnovu argumenata o tome da li će dobiti zaštitu slobode govora ili će biti u nepovoljnijem položaju jer nije državljanin SAD. Datum ročišta je tek trebalo da bude određen.
Šta će zahtevati dogovor?
Asanž će morati da se izjasni krivim za krivično delo po Zakonu o špijunaži za zaveru radi nezakonitog pribavljanja i širenja poverljivih informacija u vezi sa nacionalnom odbranom Sjedinjenih Država, navodi se u pismu Sekretarijata za pravosuđe podnetom federalnom sudu.
Umesto da se suoči sa zatvorskom kaznom u SAD, očekuje se da će se vratiti u Australiju nakon izjašnjavanja o krivici i izricanja presude. Taj postupak zakazan je za sredu ujutro po lokalnom vremenu na Sajpanu, najvećem ostrvu Severnih Marijanskih ostrva.
Saslušanje se održava tamo zbog Asanžovog protivljenja putovanju u kontinentalni deo SAD i blizine suda Australiji.
U ponedeljak uveče je napustio britanski zatvor pred sudsko saslušanje za koje se očekuje da će rezultirati njegovim puštanjem na slobodu.
Da li je ovaj slučaj povezan sa izborima 2016. godine?
Nije, ali osim interakcije sa Meningovom, Asanž je dobro poznat po ulozi Vikiliksa na predsedničkim izborima 2016, kada je objavio ogromnu tranšu demokratskih mejlova za koje savezni tužioci kažu da su ih ukrali ruski obaveštajni operativci.
Zvaničnici su rekli da je cilj bio naštetiti izbornim naporima demokratske kandidatkinje Hilari Klinton i podstaći njenog republikanskog kandidata Donalda Trampa, koji je tokom kampanje rekao: "Vikiliks, volim Vikiliks".
Asanž nije optužen kao deo istrage specijalnog tužioca Roberta Malera o vezama između Trampove kampanje i Rusije. Ali istraga je ipak pokazala neugodnu ulogu Vikiliksa u promovisanju, kako tužioci kažu, drske kampanje ruskog mešanja u izbore.
Asanž je negirao u intervjuu za Foks njuz koji je emitovan u januaru 2017. da su Rusi bili izvor hakovanih mejlova, iako je ta poricanja osporava Malerova optužnica iz 2018. protiv 12 ruskih vojnih obaveštajaca.
