Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) uputio je pismo predstavnicima Evropske komisije u kojem je istakao da građani Srbije ostaju posvećeni sprečavanju iskopavanja litijuma u dolini Jadra i da Evropska unija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj ne bi trebalo da pružaju bilo kakvu podršku projektu Jadar.
Pismo je upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, potpredsedniku Evropske komisije Marošu Šefčoviču, predsednici Evropske investicione banke Nadiji Kalvino i predsednici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso.
Kako se navodi, pismo je upućeno zbog "izenenadne žurbe" potpredsednika Šefčoviča da na kraju mandata Komisije postigne "kontroverzan sporazum o prometu retkih sirovina između EU i Srbije".
"Uprkos tome što deluje uopšteno, ovaj dokument očigledno ima za cilj da pomogne političkim i poslovnim lobijima koji pokušavaju da ožive litijumski projekat Jadar koji su stotine hiljada građana Srbije odlučno odbacile peticijama i uličnim demonstracijama, a zatim ga je Vlada Srbije nevoljno napustila u januaru 2022. godine", navodi se u saopštenju.
Postavlja se i pitanje da li Fon der Lajen može da potvrdi da evropska budućnost Srbije neće biti uslovljena rudarskim projektom koji su građani Srbije odbacili.
"Budite uvereni da ostajemo potpuno posvećeni sprečavanju da se litijumski projekat Jadar ikada implementira. Ako bude potrebno, a kao što smo uradili 2022. godine, biće organizovane masovne demonstracije i građanska neposlušnost", istakao je SEOS.
Protiv kopanja litijuma građani su masovno protestovali i blokirali puteve u Srbiji krajem 2021. i početkom 2022. Povod za proteste je bila namera britansko-australijskog rudarskog giganta da otvori rudnik litijuma u području reke Jadar, vredan 2,4 milijarde dolara.
Pod pritiskom javnosti, Vlada Srbije je donela odluku da stavi van snage sve odluke u vezi s projektom "Rio Tinta".
Međutim, ekološki aktivisti nastavili su sporadične proteste i akcije, smatrajući da na projekat "nije stavljena tačka". Traže da se zakonom trajno zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji. Rio Tinto je nastavio aktivnosti i istraživanja u Srbiji, a najviši čelnici Srbije ponovo su počeli da pokreću temu iskopavanja litijuma.
Brnabić: Litijum ne može pre 2028.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da nije reč o litijumu, već o tome da li će Srbija biti zavisna zemlja i sve uvoziti.
Brnabić je za televiziju Hepi rekla da su protivnici litijuma usporili sve, te da će Evropa pre Srbije iskopavati litijum, da će do 2026. biti litijumskih projekata u Nemačkoj, Češkoj i Finskoj i da čak i da Srbija nastavi sutra, neće moći da počne da iskopava litijum pre 2028.
"Litijum nećemo izvoziti, već ćemo ga ovde koristiti, da ovde bude čitav lanac vrednosti, do proizvodnje baterija, skladišta za baterije", rekla je Brnabić i dodala da je Srbija u poziciji da bude evropski lider u narednih 100 godina.
Ona je kritikovala javne ličnosti koje govore protiv iskopavanja litijuma u Srbiji i da je poenta svega toga - "destabilizacija Srbije".
Đedović: Jadarit - put ka samoodrživosti
A ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, učestvujući na konferenciji posvećenoj očuvanju prirode, "Serbia goes green", da jadarit kojim Srbija raspolaže jeste nešto čime Srbija može da ide putem samoodrživosti, na kom se kreće i čitava Evropa, istakavši da je važno da Srbija iskoristi potencijal koji ima kada je reč o mineralnim sirovinama.
"Srbija ima jedinstvenu priliku ne samo da bude izvoznik već gotovih proizvoda, ne samo baterije, nego i prozvodnja električnih vozila. Imamo priliku da iskoristimo mineralne sirovine. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da Srbija to ne čini ako raspolaže mineralima kao što je jadarit", rekla je ona.
Đedović Handanović je istakla da se povodom tog projekta očekuje velika, transparenta javna diskusija sa akcentom na zaštitu životne sredine i pronalaženje najboljih rešenja.
Ona je ukazala da je prioritet Srbije da ima energetski sistem koji je siguran stabilan i održiv, sa što većim obnovljivim izvorima energije i što manjim uticajem na životnu sredinu, kao ida je važno balansiranje, odnosno da u zelenoj tranziciji sačuvamo i bezbednost i sigurnost energetskog sistema.
"Havarija koja pogodila energetski sistem u zemljama u regionu prošle nedelje je znak da moramo da radimo zajedno, jer i jesmo povezani i regionalno ali i sa sistemom EU", rekla je Đedović Handanović.
Žiofre: Imperativ EU "pomirenje sa prirodom"
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da je imperativ naše generacije "pomirenje sa planetom i prirodom".
"Imamo preveliko zagađenje, eksploataciju bogatstava, uništavanje šuma i to su sve znakovi da je naša veza sa planetom pokvarena", rekao je Žiofre.
Naglasio je da je EU u potunosti posvećena ovom generacijskom poduhvatu i da su postavljeni ambiciozni ciljeve kako za države članice, tako i one druge.
"Želimo da postanemo neutralni kontinent do 2050. godine, sličan nivo želimo i na svetskom nivou. Srbija je deo toga. Sa vlastima u Srbiji i civilnim društvom treba da preduzmemo neke aktivnosti, a možemo da se utešimo nekim ispitivanjem javnog mnjenja koja kažu da već 94 odsto građana Srbije podržava tranzciju", dodao je Žiofre.
On je naglasio da je želja EU da Srbija postane partner u ovom izazovu i stalo nam je do budućnosti građana Srbije.
