Evropska unija i Srbija trebalo bi da potpišu dogovor o zalihama sirovina za baterije, saopšteno je u sredu iz nemačke vlade, dan nakon što je Beograd ponovo otvorio vrata za sporni projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra za kompaniju "Rio Tinto".
Srbija i EU će u petak potpisati memorandum o razumevanju o "strateškom partnerstvu u vezi sa održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim vozilima", rekao je u sredu novinarima u Berlinu portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt, prenosi agencija Frans pres.
Dodao je da je sporazum planiran na "samitu o ključnim sirovinama" u Srbiji, kojem će prisustvovati nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.
"Pozadina za ovo je projekat o održivom iskopavanju litijuma u Srbiji. Ukupno gledano, reč je se o daljem razvoju evropske agende o sirovinama i smanjenju rizika kada su u pitanju njihovi izvori", rekao je Hebeštrajt.
Premijer Srbije Miloš Vučević prethodno je novinarima rekao da u ovom trenutku "ne može da potvrdi, ni da demantuje" informacije o poseti i dodao da će u slučaju posete jedna od ključnih tema o kojima će se razgovarati biti iskopavanje litijuma.
"Da bi se dalje razgovaralo o litijuma naš uslov je da nema rudarenja bez podizanja fabrika i industrijalizacije u tom kraju gde bi bio rudnik, jer je to velika razvojna šansa", rekao je još Vučević.
Šefčovič je pre par meseci uzdrmao javnost u Srbiji porukom da se uklanjaju poslednje pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo Srbije i EU oko litijuma i drugih ključnih sirovina.
Ustavni sud je prošle nedelje proglasio neustavnom i ukinuo odluku vlade Srbije iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar, čime je otklonjen deo pravnih smetnji za otvaranje rudnika litijuma.
Sa druge strane, u samom Jadru postoji veliki otpor projektu iskopavanja litijuma na tom području, a iz organizacije „Ne damo Jadar“ je vladi ostavljen rok do sredine avgusta da donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji. U suprotnom, ekološki aktivisti uz podršku građana najavljuju velike proteste širom Srbije zbog iskopavanja litijuma.
Premijer Miloš Vučević je, govoreći o dolasku Šolca i Šefčoviča u Beograd, uputio i poruku opoziciji i predstavnicima nevladinih organizacija da vlast svima nudi konstruktivan dijalog o litijumu, ali da neće biti dozvoljeno da se sprovodi nasilje.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je na poslednjoj konferenciji za medije izjavila da o svim problemima u vezi sa iskopavanjem litijuma treba slušati i stručnu javnost, kao i da sve one koji pozitivno govore o rudniku litijuma u Srbiji proglašavaju za litijum-lobiste.
Takođe je ustvrdila da je projekat Jadar zaživeo zahvaljujući predstavnicima prethodne vlasti i da su prvi dokumenti o iskopavanju litijuma u Srbiji izrađeni u vreme kada je premijer Srbije bio Vojislav Koštunica iz DSS-a, kada je predsednik države bio Boris Tadić iz DS, a predsednik parlamenta Predrag Marković iz G17+.
Odgovarajući na ove navode, lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je na konferenciji za štampu u Skupštini Srbije postavio pitanje zbog čega "sadašnji režim napada prethodne vlasti i tvrdi da su oni doveli Rio Tinto ako je, po tvrdnjama sadašnjih nosilaca vlasti, litijum neverovatno dobra stvar za Srbiju".
"Zašto ne hvalite, već napadate tu vlast", pitao je Đilas i zatražio da pokažu dozvolu za koju aktuelna vlast tvrdi da je izdala prethodna vlast.
"Ni vlada Zorana Đindića, ni Vojislava Kostunice, ni Mirka Cvetkovića nisu dale dozvale za kopanje litijuma, već za istraživanje", rekao je Đilas i naglasio da u ovom trenutku ne treba eksploatisati litijum i ocenio da za to nema uslova i tehnologije koja omogućava da se to radi bez zagađenja, ali i zato što je, kako smatra, država korumpirana.
U Evropi u ovom trenutku ne postoji ni jedan rudnik litijuma, a Srbija nije jedina evropska zemlja u kojoj postoje rezerve tog metala - projekti o litijumu postoje u mnogim državama članicama: od Austrije, Češke i Francuske, preko Nemačke, Grčke, Italije, do Irske, Portugala, Španije i Švedske.
