“Cilj klevetničke kampanje protiv novinarke Tamare Skrozze je da diskredituje njen rad, ućutka je i učini metom države. Pošto su te vrste napada sve učestalije, potrebno je podržati žene koje se bave novinarskim poslom i usmeriti globalnu pažnju na nasilje kom su izložene u javnom prostoru”, upozorila je američka Međunarodna ženska fondacija za medije.
Stav Ministarstva informisanja Srbije
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije saopštilo je da je zabrinuto zbog, kako je navelo, učestalog govora mržnje i poziva na nasilje nakon što je nekoliko tabloidnih medija objavilo da se novinarka Tamara Skrozza zalaže za smrt predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Ministarstvo izražava zabrinutost zbog sve češćih manifestacija govora mržnje i otvorenih poziva na nasilje i/ili čak i ubistva neistomišljenika koji ispunjavaju naš javni prostor“, navodi se u saopštenju i dodaje da je najnoviji primer deo intervju Skrozze koji je emitovan početkom juna.
„Teško je oteti se utisku da je Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u tim dramatičnim okolnostima neki državni zvaničnici nisu izgubili život. Svako naknadno pojašnjavanje ovog poprilično jasnog iskaza predstavljalo bi učitavanje u reči gđe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže”, navedeno je u saopštenju.
„Imajući u vidu ovaj primer govora mržnje ili izražavanje žaljenja zbog propuštene prilike za izvršenje nasilja, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija još jednom apeluje na sve da se uzdrže od izjava koje eksplicitno ili implicitno predstavljaju govor mržnje ili poziva na nasilje“, ukazano je u saopštenju.
„Ministarstvo odlučno osuđuje svaki oblik pretnji, odnosno poziva na verbalno ili fizičko nasilje nad neistomišljenicima, posebno novinarima“, dodaje se u tekstu.
Taj stav, vašingtonska nevladina organizacija, saopštila je na upit Glasa Amerike povodom okolnosti u kojima je nekoliko tabloidnih medija, bliskih vladajućim strukturama Srbije, objavilo sadržaje prema kojima je Skrozza navodno pozivala na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon petooktobarskih promena 2000. godine.
U vlasti, oličenoj u režimu Slobodana Miloševića Vučić je kao funcioner Srpske radikalne stranke (SRS) haškog osuđenika Vojislava Šešelja, bio ministar informisanja. Tadašnja Vlada Srbije primenjivala je izrazito represivne zakone prema nezavisnim medijima u Srbiji - što im je znatno otežavalo rad ili primoravalo na gašenje.
„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, rekla je Skrozza u jednoj televizijskoj emisiji emitovanoj početkom juna.
Time je tumačila da nakon petotobarskih promena i svrgavanja Slobodana Miloševića, koji nije želeo da prizna izborni poraz, u novim vlastima Srbije nije trebalo da bude mesta za neke od kadrova koji su se sačinjavali pre septembarskih izbora i demokratske tranzicije.
Za tabloidne medije to je, međutim, bio dovoljan razlog za formulisanje i plasman neutemeljenih tvrdnji da je priznata dugogodišnja novinarka tvrdila da je Vučić trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000.
Atila Mong, predstavnik njujorškog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), rekao je Glasu Amerike da ta organizacija sa, kako je naznačio, velikom zabrinutošću prati klevetničku kampanju protiv kritički orijentisane novinarke.
“Takvi novinari u Srbiji postaju sve češće mete orkestriranih kampanja koje sprovode provladini mediji, pristalice, političari i javni zvaničnici. Vlasti Srbije treba da prestanu sa omalovažavanjem kritičkih novinara. Umesto toga, potrebno je odlučno da osude svako nasilje, intenziviraju napore u procesuiranju napadača na novinare i obezbede neophodnu policijsku zaštitu”, ustvrdio je Mong za Glas Amerike.
To, međutim, nije prvi put da je novinarka Skrozza targetirana. Pre šest godina našla se na meti televizije Pink, vlasnika Željka Mitrovića koji ne krije podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zbog istraživanja kojim je utvrđeno da se predstvnici stranaka na vlasti u medijima pojavljuju četiri puta više od opozicionara.
Skrozza najavljuje tužbe
Novinarka Tamara Skrozza izjavila je da do sada na slične optužbe nije odgovarala tužbama, ali da sada je to jedino što preostaje.
„Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, rekla je Skrozza za portal Cenzolovka.
Ukazala je da se oseća ugroženo, ali da više brine za bezbednost ćerke i majke.
“Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim“, navodi novinarka.
Ukazala je i da je situacija u kojoj se nalazi veoma nezahvalna - jer je potrebno da objašnjava stav koji nije izrekla.
„Zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave“, rekla je Tamara Skrozza.
Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u komentaru Glasu Amerike izrazila je punu solidarnost sa Tamarom Skrozzom.
Opisuju je kao novinarku koja predstavlja kvalitetno i etičko novinarstvo što je, kako ukazuju, sušta suprotnost onima koji je napadaju.
“Orvelovska propaganda pokušava da ubedi Srbiju da Skrozza priželjkuje smrt predsednika, a sve što je uradila bila je kritika Milođevićevog režima. Kampanja protiv nje predstavlja otkriće: kritikovanje diktatora Slobodana Miloševića smatra se opasnim za predsednika Aleksandra Vučića. Ostaje pitanje: da li Vučićev režim pokušava da nam pokaže da prednost daje Miloševićevoj diktaturi u odnosu na demokratsku državu?”, kaže za Glas Amerike Pavol Salaj –u Reporterima bez granica zadužen za zemlje Evropske unije i Balkana.
Salaj upozorava da, kao što se već ranije dešavalo, klevetničke kampanje na televiziji i internetu mogu da dovedu do fizičkih napada na novinara.
“Ako se Tamari Skrozzi nešto dogodi za to ćemo odgovorne smatrati vladu i njene smatraćemo odgovornim vladu i medije koji rade u sprezi sa njom. Potrebno je da se nadležni postaraju za bezbednost novinarke Tamare Skrozze”, ističe Salaj.
Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od nedavnih zaključaka Reportera bez granica u njihovom izveštaju o stanju svetskih medijskih sloboda. U dokumentu je navedeno i da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.
Pavol Salaj je uveren da se kampanje, poput trenutne koja obuhvata novinarku Skrozzu, ne mogu pokrenuti bez eksplicitnog ili implicitnog odobrenja samih vlasti.
“Vlasti ne samo što treba da se uzdrže od napada na novinare, već i da ih aktivno štite. U zemlji vladavine prava, nezavisni medijski organ bi delovao protiv nedozvoljenog sadržaja koji se emituje u medijima. REM u Srbiji ne deluje. Time postaje saučesnik u opasnim postupcima po novinare i novinarstvo”, zaključuje Salaj za Glas Amerike.
Srbija se, prema izveštaju Reportera bez granica nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
Kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent koji je, kako je zaključeno, neprijateljski nastrojen prema novinarima.
Takođe, Srbija se prema poslednjem izveštaju Saveta Evrope, nalazi među državama u kojima je počinjen najveći broj napada na novinare - čime su ugroženi njihova bezbednost i integritet.