Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u petak je poručio američkim i drugim savezničkim vojnim liderima da su Ukrajini sada potrebni kapaciteti da može da gađa mete duboko na ruskoj teritoriji. Kijev tvrdi da je bez napada oružjem dugog dometa i jačanja protivvazdušne odbrane suočen sa teškom zimom.
Zelenski se sastao sa najvišim vojnim liderima Sjedinjenih Država i više od 50 partnerskih zemalja u Nemačkoj kako bi zatražio dodatnu podršku u oružju, pošto je Vašington najavio da će Kijevu obezbediti dodatnih 250 miliona dolara bezbednosne pomoći.
“Moramo da imamo te kapacitete za dugi domet, ne samo na podeljenoj teritoriji Ukrajiine, već i na ruskoj teritoriji, kako bi Rusija bila motivisana da se zalaže za mir. Moramo da nateramo ruske gradove i čak ruske vojnike da razmisle šta im je potrebno: mir ili Putin", rekao je Zelenski na sastanku takozvane Kontakt grupe.
SAD su do sada oklevale da dodatno ublaže ograničenja na upotrebu raketa dugog dometa koje isporučuje Ukrajini, strahujući da bi moglo da dovede do eskalacije konflikta.
"Ruski pokušaji da povuče crvene linije jednostavno ne daju rezultate", poručio je ipak Zelenski.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin upozorio je međutim da ne postoji "samo jedan kapacitet" koji bi omogućio Kijevu da stekne prednost u ratu. Ostin je u odgovoru na pitanja novinara odbacio ideju da bi davanje dozvole Ukrajini da zapadnim oružjem gađa dalje mete na ruskoj teritoriji bio odlučujući trenutak u ratu.
Dodao je da je Rusija već premestilla određene letelice van dometa američkih raketa dugog dometa, i da Ukrajina ima svoje kapacitete - kao što su dronovi - da gađa mete u Rusiji koje su van dometa američkih i britanskih raketa.
Međutim, kanadski ministar odbrane Bil Bler rekao je da ga je Zelenski ubedio da podrži upotrebu oružja dugog dometa za napade i da se nada da će drugi zapadni saveznici da to podrže. Kanada nema tu vrstu municije koju bi mogla sama da pošalje Kijevu, rekao je Bler.
"Predsednik Zelenski i njjegovi ministri stavili su do znanja da su meta značajnih napada iz vazduhoplovnih baza i vojnih instalacija u Rusiji. Podržavamo njihov zahtev da im se da dozvola, ali o tome i dalje odlučuju naši saveznici", rekao je Bler.
Litvanski ministar odbrane Laurinas Kačiunas rekao je da mnoge zemlje podržavaju zahtev Ukrajine ali da nije pitanje broja zemalja, već da li je reč o oonima koje daju te "rakete".
Kačiunas je dodao da Litvanija podržava zahtev i da se nada da će to "ubediti ostale zemlje".
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da je ofanziva u Kursku primer kako Ukrajina pokušava da stekne prednost na ratištu.
"Vojska Kremlja odgovorna za agresiju sada se brani na svom terenu", rekao je Ostin na sastanku Kontakt grupe.
Ostin je međutim u svom obraćanju bio više usredsređen na šire zapadne napore da podrži ukrajinsku kampanju da potisne ruske snage sa svoje teritorije.
"Putinova zloba je velika. Moskva nastavlja ofanzivu na istoku Ukrajine, naročito oko Pokrovska. Putin razmešta trupe u Kursku. I Kremlj nastavlja da bombarduje ukrajinske gradove i napada ukrajinske civile", rekao je Ostin.
Do sada, iznenadni napad Ukrajine na rusku teritoriju oko Kurska nije poremetio fokus ruskog predsednika Vladimira Putina sa želje da zauzme ukrajinski grad Pokrovsk, kroz koji prolaze kritične železničke veze i veze za snabdevanje ukrajinske vojske. Gubitak Pokrovska mogao bi da ugrozi druge ukrajinske gradove
SAD su takođe fokusirane na nabavku raznih raketa vazduh-zemlja koje novoisporučeni borbeni avioni F-16 mogu da nose, uključujući raketu vazduh-zemlja AGM-158 JASSM, koja bi Ukrajini mogla da da omogući upotrebu krstareće rakete većeg dometa, rekao je Bil Laplent, najveći kupac oružja za Pentagon, koji je razgovarao sa novinarima koji su putovali sa Ostinom.
Nikakve odluke o municiji nisu donete, rekao je Laplent napominjući da će kreatori politike još morati da odluče da li će Ukrajini dati mogućnost većeg dometa.
"Ja bih samo stavio JASSM u tu kategoriju, to je nešto na šta se uvek gleda", rekao je Laplent. "Uvek se gleda na sve što je oružje vazduh-zemlja".
U protekle dve godine, članovi Kontakt grupe za odbranu Ukrajine sastajali su se kako bi obezbedili ogromnu artiljeriju i protivvazdušnu odbranu Kijevu, u rasponu od stotina miliona komada municije za malokalibarsko oružje do nekih od najsofisticiranijih sistema protivvazdušne odbrane Zapada, a sada i borbenih mlaznjaka.
Od 2022. godine, zemlje članice zajedno su obezbedile oko 106 milijardi dolara bezbednosne pomoći Ukrajini. Od tog iznosa, SAD su obezbedile više od 56 milijardi dolara.
Nemačka vlada je saopštila da kancelar Olaf Šolc planira da se sastane sa Zelenskim u Frankfurtu u petak popodne.
