Pre godinu dana u selu Banjska, na severu Kosova, dogodio se oružani sukob između nekoliko desetina Srba i pripadnika kosovske Policije. Naoružanu grupu je, prema sopstvenom priznanju, predvodio Milan Radoičić - bivši funkcioner Srpske liste političke stranke blisko povezane sa zvaničnim Beogradom, koji se nalazi na američkoj listi sankcionisanih osoba.
Taj događaj intenzivirao je napetosti između između Beograda i Prištine, ali i srpske i albanske zajednice na Kosovu.
Napad u Banjskoj Priština smatra terorističkim aktom, dok se sa srpske strane tumači kao posledica otpora i revolta zbog poteza kosovske Vlade predvođene premijerom Aljbinom Kurtijem.
Sukob između kosovske policije i naoružane grupe ljudi trajao je oko osam sati. Poginula su četvorica muškaraca - jedan kosovski policajac i trojica Srba. Posle sukoba, selo je bilo pod policijskom blokadom pet dana, tokom kojih niko nije mogao da uđe ili izađe iz tog mesta.
Godinu dana kasnije, ulice nekada živahnog sela su gotovo puste. I dok su ljudi retki prolaznici, u gotovo svakoj ulici prisutni su psi i mačke, neretko i zajedno u društvu.
Pred turističkim centrom “Rajska banja”, koji je posle sukoba zatvoren, raspoređeni su kosovski specijalci.
U međuvremenu, zatvorena je i poslovnica srpske pošte, a otvoren je objekat Pošte Kosova. U centru sela vijore se tri pocepane srpske zastave, a u dva preostala restorana sedi desetak ljudi koji uglavnom nisu raspoloženi za razgovor pred kamerama.
Rade Nedeljković, jedini meštanin, koji je za Glas Amerike želeo da govori, prisetio se da je u noći kada se dogodio sukob bio na radnom mestu u hotelu “Rajska banja”.
“Treća smena, Boga mi, bilo je stravično. Ajde, ja sam malo stariji, odslužio vojsku, znam kako je to bilo, kako izgleda, tako da nisam imao problem. Međutim, imao sam problem sa stanarima, imao sam 12, 13 ljudi iz Makedonije i iz Novog Sada, ljudi koji najverovatnije to nisu ni videli, ni ne znaju kako to izgleda. U hotelu ima mnogo prostora, a oni su bili tamo preko mosta. Oni oko prozora hoće da vide kako to izgleda. Kažem im: ‘Ajde bre, sklonite se, skinuće vas neko snajperom, pa šta da radimo?’ To bi za mene bila tragedija, da je bilo ko odatle nešto uradio ili da su oni uradili bilo šta. Srećom, nije se desilo ništa što se hotela i banje tiče. Sutradan su pretražili, da li su nešto našli ili nisu, nemam pojma”, navodi Nedeljković.
Kako ocenjuje, danas se u Bajnskoj odvija - život bez života.
“Posledice su užasne. Najmirnije mesto na zemaljskoj kugli postalo je, evo, šta je postalo - prazno mesto, nema ništa. Srećom, ima po neko dete, ali su deca poplašena. Ovi non-stop idu: Eulex, KFOR, specijalci i saobraćajni policajci, ceo dan”, naveo je Nedeljković.
Sukob je počeo oko tri sata posle pomoći - pošto je kosovski policajac Afrim Bunjaku stradao na samom ulazu u selo.
Te noći, Bunjaku je sa kolegama došao da proveri zbog čega su dva kamiona bila parkirana na samom putu kod jednog od ulaza u selo. Poginuo je kada je prišao jednom od vozila. Nakon toga, u okršaju su ubijena trojica Srba, dok su još trojica uhapšena i nalaze se u pritvoru.
Sukob u Banjskoj, novinar i književnik Živojin Rakočević, označava potpunom katastrofom - pre svega, kako kaže, za porodice koje su izgubile svoje najbliže, ali i buduće odnose Srba i Albanaca.
"Rekli smo prošle godine da je Kurti bio na korak od poraza. On je i danas na korak od poraza, jer proba da okupira ono što se ne može okupirati i da nametne drugima svoj koncept slobode, koji ne prihvataju ni Albanci. Suština je u tome da je Banjska u nedogled i gotovo zauvek razdvojila, u institucionalnom i svakom drugom smislu Srbe i Albance i čini se da je katastrofa u Banjskoj neka vrsta uvoda u internacionalizaciju srpskog pitanja na Kosovu i Metohiji, jer je sada i poslednjem čoveku u Evropi jasno o čemu se radi", smatra Rakočević.
Analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku, s druge strane, smatra da su posle sukoba u Banjskoj, upravo Srbi na severu Kosova najveći dobitnici.
“Dobili su građani pošto su se oslobodili grupe ljudi koji su pokušavali da se predstave kao patriote, a zapravo su bili kriminalci. Na drugoj strani, Srbija bi takođe mogla da bude pobednik na javnoj sceni, ukoliko bi završila te sudske procedure protiv ove grupe. Kosovo nije dobilo ništa, osim što je bilo mnogo priče. Ova situacija je najviše upotrebljena kao neki uslov u dijalogu između Kosova i Srbije, ali u političkom smislu se nije dobilo ništa”, rekao je Maljoku za glas Amerike.
Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević je suprotnog mišljenja i smatra da je situacija na severu Kosova nikad gora.
“Kosovska vlada je Banjsku iskoristila kao argument za sve dalje akcije koje su usledile na severu Kosova, kao što su dodatno povećanje prisustva specijalne policije, jačanje baza, pojačano prisustvo na terenu, pa čak i policije u civilu, koja je sada prisutna u veoma velikom broju u Severnoj Mitrovici. Ima toliko ljudi koje jednostavno više ne poznajemo na ulici, a kamere su na svakom ćošku. Jednostavno, život se pretvorio u nešto sasvim drugačije, gde se lokalna zajednica ne oseća bezbedno, iako imamo preterano prisustvo takvih struktura na terenu”, rekla je za Glas Amerike Radosavljević.
Direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj Ljuljzim Peci za Glas Amerike kaže da dobitnika u slučaju Banjska nema.
“Ali gubitnika ima, i to dva. Prvi je Srbija, koja je donekle izgubila poverenje zapadnih zemalja, jer se priča po nekim glavnim gradovima Evrope i u Americi da iza toga stoji srpska država. To znači da je narušeno poverenje, što nije mala stvar u međunarodnim odnosima. Druga stvar je što je to uticalo na gubljenje međuetničkog poverenja, a to znači da su dva najveća gubitnika i Srbija i društvo Kosova”, naveo je Peci.
Direktor nevladine organizacije "Aktiv" Miodrag Milićević takođe smatra da su građani Kosova najveći gubitnici dešavanja u Banjskoj iz seprembra prošle godine. Prema njegovim rečima, tragedija u Banjskoj je promenila i celokupne bezbednosno političke prilike na relaciji Beograd –Priština. Kako ističe, trenutno je najvažnije vratiti se na politički teren.
“Neophodno je puno toga uraditi. Broj jedan je, naravno, vraćanje stabilnosti i mira na severu Kosova - to je prioritet, mislim, i međunarodne zajednice, ali naravno i svih nas zajedno, i Srba, i Albanaca, i svih koji žive na ovom prostoru. To je jedino moguće ukoliko se zaista dramatično, odnosno suštinski, promeni odnos Prištine prema severu Kosova. To znači da bi postojeće lokalne samouprave trebalo zameniti onim legitimnim i da je to neophodan uvod u proces normalizacije, te da se priča, kao što rekoh, vrati u političke okvire”, rekao je Milićević za Glas Amerike.
Kosovo i Srbija odvojeno procesuiraju oružani napad u Banjskoj. Dok bi u Prištini u sredu trebalo da počne sudski proces protiv 45 osoba, u Beogradu istragu vodi Više javno tužilaštvo koja još nema opipljivih rezultata.
