Nadležni u Srbiji još nisu reagovali, niti odgovorili na upite Glasa Amerike povodom tvrdnji moldavskih vlasti da je Srbija jedna od država u kojoj se državljani Moldavije obučavaju za izazivanje nereda i građanskih nemira uoči nedeljnih izbora u toj zemlji.
Naime, zvanični Kišinjev objavio je u četvrtak da su stotine građana pripremane za to - između ostalog i u kampovima povezanim sa privatnim vojnim kompanijama koji se nalaze u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Vlada Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i kabinet potpredsednika vlade Aleksandra Vulina, zvaničnika na crnoj američkoj listi koji održava bliske kontakte sa Rusijom, još se nisu oglasili povodom upita Glasa Amerike u vezi sa navodima moldavskih zvaničnika.
Moldavska policija je u nizu optužbi za mešanje u unutrašnje stvari te zemlje, navela i da su kriminalne grupe koje podržava Rusija podmićivale birače i planirale da poremete predsedničke izbore koji se održavaju ovog vikenda, kao referendum o aspiracijama te zemlje za članstvo u EU.
Prema istim navodima postojao je i plan da te grupe zauzmu državne zgrade.
Za sada je samo zvanična Moskva demantovala ove tvrdnje i optužila prozapadnu vladu u Kišinjevu da podstiče rusofobiju.
Uprkos ovih teških optužbi, zvanični Beograd se nije oglasio ili demantovao tvrdnje policije Moldavije.
„Za pretpostaviti bi bilo da nadležni organi Srbije reaguju na to, jer mi imamo Zakon o zabrani učešća naših državljana u ratovima i sukobima u inostranstvu. A ovde je posebno osetjivo ne samo ratovanje, nego to da je ovde bio centar za obuku, kako se navodi u Kišinjevu“, rekao je tim povodom analitičar Vuk Cvijić za Glas Amerike.
Cvijić kaže da bi bilo saglasno ovakvim optužbama da organi Srbije, a pre svih tužilaštvo, policija i službe bezbednosti reaguju na ove tvrdnje Kišinjeva.
„Ali vidimo da oni nemaju običaj da reaguju za takve stvari i da mi za neke primere ranije, gde su državljani Srbije ratovali u inostranstvu, saznajemo pre iz inostranstva nego što se to dešava ovde“, kaže još Cvijić.
General u penziji i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović odbacuje tvrdnje Moldavije i ističe da postoji neka granica koja se ne prelazi.
„Ta granica je kada se uz pomoć stranog faktora insinuiraju ovakve informacije i stvara nesigurnost, konfuzija, što bi se reklo nekada u nekoj nauci - subverzivna aktivnost sračunata da se u Srbiji, u ionako velikoj gužvi, napravi još veća gužva“, kaže Stojanović za Glas Amerike.
Prema njegovom mišljenju, apsolutno je nemoguće da su srpski organi znali za te aktivnosti, jer ako su znali, kako kaže Stojanović, onda se srpskim organima imputira da su umešani i da su sa njihovim znanjem ovi ljudi ovde obučavani i slati u Moldaviju.
Ne upuštajući se u ocene da li su tvrdnje moldavskih vlasti tačne ili ne, Vuk Cvijić ističe da tako nešto zavređuje ozbiljnu proveru i istragu nadležnih organa Srbije.
„I pretpostavljam da mora da postoji neka komunikacija između Moldavije i Srbije u vezi sa tim pitanjem. Bilo bi neophodno da naši organi komuniciraju, da naše institucije komuniciraju sa Moldavijom“, dodaje sagovornik Glasa Amerike.
Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine Moldavija je ubrzala napore da izađe iz ruske interesne sfere. Policija Moldavije saopštila je i da se veruje da je grupa povezana sa Ilanom Šorom, odbeglim biznismenom, koji je blizak Kremlju, organizovala obuku za izazivanje nemira.
