Evropska komisija nedavno je preporučila otvaranje pregovora o pridruživanju Ukrajine i Moldavije Evropskoj uniji. Ukrajina i mnogo manja Moldavija, imaju mnogo toga zajedničkog — obe bivše sovjetske države se obraćaju Zapadu za pomoć u modernizaciji svoje vojske. Glas Amerike imao je ekskluzivni pogled na bezbednosne izazove Moldavije.
Skoro 30 godina vojska Moldavije bila je nedovoljno finansirana. Jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, bivša sovjetska republika proglasila je sebe vojno neutralnom državom nakon što je stekla nezavisnost 1991. godine. Broj njenih vojnika konstantno je opadao na oko 6 hiljada vojnika, manje od 25 odsto od nivoa iz sovjetskog doba.
Zatim je Rusija napala severnog suseda Moldavije, Ukrajinu.
“Čuli smo prve bombe koje su eksplodirale u Odesi, Kišinjevu, jer je bio oblačan dan i zvuk je putovao daleko. Ceo Kišinjev se probudio u panici misleći da su bombe eksplodirale u blizini", kaže Kent Logsdon koji je je stupio na dužnost američkog ambasadora u Moldaviji nedelju dana pre ruske invazije u februaru 2022.
On kaže da je invazija predstavljala otrežnjenje, naročito kada se proširila vest o zverstvima u ukrajinskom gradu Buča.
“Ovde su ljudi bili šokirani. To nisu Rusi koje su poznavali, Rusi sa kojima su sarađivali generacijama i koji su živeli ovde. To je na neki način zabilo klin između onoga što ljudi misle o Rusiji i onoga što su mislili da Rusija misli o Moldaviji", objasnio je Logsdon.
VOA: “Da li mislite da je neutralan status i dalje garancija protiv ruske agresije?”
Ministar odbrane Moldavije Anatolie Nosati odgovara da on lično ne misli da je tako:
“I Ukrajina je takođe bila neutralna država."
Ministar Nosati istakao je da su, kada su članovi prozapadne vlade u Kišinjevu videli invaziju na Ukrajinu i ruske ratne planove koji ukazuju na mete unutar Moldavije, shvatili da treba da ubrzaju svoje planove za dovođenje moldavske vojske u 21. vek.
“Kao što smo videli u njihovom planu, čuli njihovu retoriku, definitivno smo bili cilj i smatrali se sledećom metom. Zato trenutno da naporno radimo da bi poboljšali operativnu sposobnost. Na ovom položaju sam samo dve godine, ali smo u ovom periodu uspeli da identifikujemo resurse za povećanje budžeta", ističe on.
VOA: “Koliko ste povećali budžet?"
Nosati: “Počeli smo sa budžetom od 0,3 odsto BDP-a. To je bio jedan od najnižih u Evropi, i mislim na svetu. Trenutno imamo 0,55 i to nam je omogućilo da obavimo neke akvizicije."
VOA: “Šta vam je napotrebnije?”
“Oko 90 odsto opreme je zastarelo. Održavanje postaje veoma skupo. U određenim slučajevima, nemoguće je naći rezervne delove jer ih niko više ne proizvodi. Moj prioritet sada je modernizacija opreme, da bismo primenili NATO standarde", zaključio je Nosati.
Glas Amerike je otputovao na vojni poligon udaljen oko sat vremena vožnje istočno od prestonice da bi iz prve ruke proverili potrebe Moldavije u oblasti odbrane. Nismo morali daleko da odemo pre nego što smo naišli na jedan stari sovjetski tenk.
Sergiu Cirimpei, zamenik načelnika Generalštaba vojske Moldavije objašnjava da taj tenk "pruža određenu zaštitu, ali ne i zaštitu koju sadašnje bojno polje zahteva."
VOA:“Da li bi to stvarno morali da koristite da sada počne rat?”
“Morali bi da koristimo takva vozila. Da", ističe Cirimpei i navodi da "kad 30 godina ne investirate u vojsku, teško je to promeniti preko noći. Treba vam vremena, morate da integrišete opremu, tako da radimo na svemu tome.”
D-20, artiljerijska oruđa su iz sovjetskog doba. Ukrajina je prešla sa njih na standardne NATO-ove haubice kada je za vreme rata počelo da nestaje zaliha. Moldavija sada želi modernizaciju sa zapadnim haubicama.
Od početka rata u Ukrajini, Sjedinjene Države i Evropska unija obećale su Moldaviji skoro 90 miliona dolara u inostranoj vojnoj pomoći kako bi pomogli njenoj maloj vojsci da uhvati korak. Međutim, za unapređenje čak i male snage potrebne su godine, tako da zvaničnici kažu da će za sada moldavske trupe morati da se oslone na ono što imaju.
