Publicista i novinar Veton Suroi nekoliko godina je nezavisni spoljni konsultant Vlade Kosova za dijalog Prištine i Beograda. On je za Glas Amerike naveo da će i nova administracija Donalda Trampa očekivati da Beograd i Priština primenjuju sporazume, ali je dodao da je konflikt Kosova i Srbije u globalnoj slici mali, imajući u vidu ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i politiku SAD prema Kini koja može postati novi Hladni rat.
Glas Amerike: Vi ste sada nezavisni konsultant Vlade Kosova u dijalogu sa Beogradom, sta je konkretno vaša uloga?
Suroi: Da dajem ideje, da analiziram situaciju, a moja analiza ukazuje da je ovaj proces bio nedovoljno ozbiljan, posebno sa strane međunarodnih posrednika. Evropska unija nije pokazala dovoljno zrelosti, dovoljno konzistentnosti u onome što radi, i ne samo taj deo, već uopšte deo koji tretira Zapadni Balkan nije ozbilljan. I predsednik Vučić je to uvideo veoma rano, on može pročitati signale, a signali su bili da će od jednog do drugog pregovarača ovaj proces ići, sve dok stanje ne bude sazrelo da sve strane, uključujući EU, uključujući NATO, uključujući SAD da sednu zajedno i kažu: slušajte, u jednom ovom najkraćem mogućem periodu, moramo učiniti jednu, dve, tri, četiri stvari i otvoriti vrata celom regionu da bude deo EU i pod jednim kišobranom bezbednosti. Da naš region ne bude linija susreta trvenja između geopolitičkih snaga, u proteklih četvrt veka linija razdvajanja između Kosova u Srbije je bila linija trvenja između evroatlantskog i ruskog sveta. Rusija je strateški zainteresovana da ne dozvoli normalizaciju odnosa na celom Zapadnom Balkanu, jer nedovršeni konflikt, nedovršene države su u interesu Rusije u celom regionu, od Gruzije, pa do Bosne i Hercegovine.
Sada treba postaviti jedan geostrateški interes, a to je da linija razdvajanja Kosova i Srbije ne bude linija razdvajanja između evroatlantskog sveta i evroazijskog sveta koji se već uspostavlja ratom u Ukrajini.
Glas Amerike: Šta očekujete da će uraditi nova administracija, predvođena Donaldom Trampom, s obzirom na to da je za njegovog mandata potpisan Vašingtonski sporazum, i da li će se u smislu smirivanja napetosti vratiti primeni Ohridskog sporazuma?
Suroi: Ja mislim da će se primeniti svi sporazumi, i to se dešava u diplomatiji ovde postoji istorijsko pamćenje i institucionalno pamćenje. Ono što je bitno je da se odnosi izmedju Kosova i Srbije postavljaju u jednoj široj dimenziji. Kao što znamo, postoje dva ili tri vektora koje će spoljna politika SAD još sada kreirati. Jedan je naravno odnos prema Kini, to nije ništa novo, to je nešto što je radio i Bajden i ova administracija, postavlja se istorijski jedan antagonizam koji može ići u novi hladni rat. Drugi je način na koji će doći do primirja između Rusije i Ukrajine i treći je šta će se dešavati na Bliskom istoku, koji je način na koji će se doći do primirja. Sve je to u jednoj većoj dimenziji, u nekoj konfiguraciji sveta, u jednoj veoma komplikovanoj situaciji koju nismo imali još od rušenja Berlinskog zida. I moramo shvatiti Kosovo i Srbiju unutar cele te konfiguracije, to nisu odvojena pitanja. Ono što bi Srbija i Kosovo pomogli sebi je da se istrgnu iz te velike konfiguracije i da to bude jedinstveni i ujednačen hod prema EU i uspostavljanje bezbednosnog kišobrana za Zapadni Balkan u kojem se uzima u obzir i činjenica da Srbija ne bi volela da uđe u NATO. I to izgleda komplikovano sada, ali to su činjenice sa kojima moramo baratati u naredne četiri godine.
Glas Amerike: Predsednik Tramp je u vreme prvog mandata, govorio liderima Srbije i Kosova da razumeju momenat u kome je Amerika bila zainteresovana za rešavanje tih problema. Da li mislite da će fokus ove administracije biti vraćen na to?
Suroi: Verovatno će biti vraćen. Postoje dve stvari negativne koje mogu biti pozitivne i za Kosovo i za Srbiju. Prva je to je konflikt toliko mali, da se u ovom svetu time ne može baš baviti niko. To izgleda negativno, ali može se preokrenuti u pozitivnu stvar, a to je da SAD, EU, Velika Britanija moraju naći modus bržeg rešavanja procesa normalizacije da bi jednostavmo skinuli to sa dnevnog reda, da bi se bavili većim geopolitičkim stvarima, što bi rekli u Americi "bigger fish to fry". A to onda postavlja zahteve za naša društva da brže, ozbiljnije, kreativnije priđemo ovom procesu da bi ubrzali transformaciju naših društava.
Glas Amerike: Sad kad ste rekli da u samim pregovorima postoje koraci unazad kao što je Banjska i eksplozija pre neki dan, ko bi i šta bi trebalo da se tačno preduzme u smislu utvrđivanja odgovornosti i razrešenja nastale situacije?
Suroi: To će uraditi one zemlje i sile koje rade na bezbednosti Kosova i celog tog regiona. To će naravno uraditi i Vlada Kosova, verujem da će to uraditi i Vlada Srbije. Ja mislim da je veoma bitno da srpski odbrambeni sektor, da ga tako nazovem, ili bezbednosni sektor a to znači ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova i službe bezbednosti vojne, civilne itd, počnu da daju odgovore o tome da li su znali i koliko su znali oko Banjske, i ako nisu znali zašto nisu znali, i ako su znali zašto nisu preduzeli nešto da se to ne dogodi? I to onda u kontinuitetu dovodi do pitanja koliko su te službe znale i ako su nešto znale za ovo što se desilo u Zubinom potoku. To je deo, jedan korak koji se mora uraditi da bi se uspostavilo bazično poverenje, i to ne samo prema Kosovu, već u ovom trenutku prema snagama NATO-a. Od demonstracija u Zvečanu, kada je grubo prebijano do iznemoglosti 90 pripadnika KFOR-a postoji povišeno nepoverenje i povišene tenzije u bezbednosti u regionu. Te se tenzije moraju spustiti, jedan od načina je ovaj. Ne mislim da je u interesu Srbije da ima paravojne formacije, znamo šta se desilo prošli put u devedesetim godinama kada je Srbija imala paravojne formacije i verujem da nije u interesu Srbije da postoje grupacije koje nisu pod jednim monopolom službi bezbednosti da se bave ekplozijama ili tim stvarima. To ne znači da je Srbija odgovorna, ja samo kažem da bi Srbija mogla pomoći da se uspostavi mnogo više poverenja ako bi se na ova pitanja dali odgovori.
Glas Amerike: Kako uspostaviti poverenje kada premijer Kurti i zvaničnici upravo za ovaj incident optužuju da iza toga stoji sam Beograd. Sa druge strane, u Beogradu predsednik Srbije označio je to kao hibridni napad na Srbiju. Kako onda da se uspostavi poverenje?
Suroi: Opet vratiti na činjenice, a ne na finalni rezultat krivice. Ne znamo u ovom trenutku ko je kriv, znamo da je kriva situacija kao takva u kojoj su tenzije. Ovo je konflikt koji nije završen, i nezavršeni konflikti imaju konstantne tenzije i ovo je deo tih tenzija i moramo naći načina da se ubrzano ide ka završavanju konflikta, ka uspostavljanju trajnoga mira između Kosova i Srbije i celog regiona, da ceo region ne živi u neizvesnosti. Celo vreme se insistira na ove četiri evropske slobode, slobodu kretanja, kapitala, ljudi novca itd, ali se ne insistitra na petoj slobodi - slobodi od straha. Mi smo, sva naša društva su prošla kroz te ratove koji su bili užasni, i svaka nova generacija mora odrasti u miru, a ne u tenzijama i neizvesnosti od rata.
