Sjedinjene Države pridružile su se kritikama Evropske unije upućenim Vladi Srbije zbog usvajanja Predloga zakona o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu.
“Saglasni smo sa Evropskom unijom da predlog zakona kojim se tvrdi da Srbija ima pravnu nadležnost na Kosovu krši obaveze koje proističu iz dijaloga”, objavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler na društvenoj mreži “Eks”.
“Kosovo i Srbija treba da primene sporazum iz 2023, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i rešenja iz dijaloga koja se odnose na sve građane - uključujući i Srbe na Kosovu”, istakao je Miler u objavi.
Nacrt, čiji je pun naziv "Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova", Vlada Srbije je usvojila u ponedeljak.
Tada je saopšteno da predlog predviđa da nadležnost u predmetima za krivična dela u prvom stepenu imaju Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a za postupanje u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu.
Potezu vlasti u Beogradu prethodio je istup predsednika Aleksandra Vučića, koji je tokom septembra nakon zatvaranja institucija na Kosovu koje su radile u sistemu Srbije, rekao da će srpsko tužilaštvo i sudska veća krivično goniti one koji progone pripadnike srpske zajednice na Kosovu.
“Tužilaštvo će imati poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika institucija u Prištini”, rekao je tada Vučić.
Povodom usvajanja predloga zakona reagovala je i jedna od portparolki Evropske unije Nabila Masrali, koja je u sredu pozvala srpske vlasti da preispitaju svoju odluku u skladu sa obavezama koje Beograd ima u procesu evropskih integracija.
Masrali je naglasila da je predloženi zakon u suprotnosti sa nedavnim stavovima zvaničnika Srbije o posvećenosti dijalogu.
“Još od Briselskog sporazuma iz 2013. godine, Kosovo i Srbija imaju jasno definisane obaveze u vezi sa svojim nadležnostima”, istakla je Masrali povodom poteza srpskih vlasti.
Suprotne tvrdnje izneo je Petar Petković, direktor Kancelarije vlade Srbije za Kosovo.
„Zakoni koje donosi Srbija kao vid podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji nemaju nikakve veze sa obavezama iz dijaloga, već su direktna posledica i reakcija na ugnjetavanje srpskog naroda od strane režima u Prištini“, objavila je vlada Srbije.
Takođe, Petković koji je glavni pregovarač Srbije u tehničkom dijalogu sa Kosovu, ustvrdio je da su usvojeni zakoni posledica izostanka, kako je naveo, vidljivih akcija misije Evropske unije na Kosovu da zaštiti Srbe i obezbedi vladavinu prava.
Sa druge strane, Besnik Bisljimi zamenik kosovskog premijera i glavni pregovarač Prištine u tehničkom dijalogu, poručio je da Srbija nastavlja da opstruiše dijalog.
“Kršeći principe i duh sporazuma, na koncu, i predlogom zakona koji služi progonu. Dok Evropskoj komisiji Srbija pokazuje spremnost da primeni obaveze iz dijaloga, samo da bi od Unije dobila milione evra, sa druge strane nastavlja da krši sporazume, teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, čineći sve da blokira napredak u procesu normalizacije”, napisao je Bisljimi na društvenoj mreži “Eks” povodom zakona koji su usvojile vlasti u Beogradu.
Kosovo i Srbija su februara 2023. postigli sporazum o normalizaciji odnosa čiju potpunu primenu traže Evropska unija, kao posrednik, i drugi međunarodni partneri.
Međutim, umesto toga, odnose dve strane karakterišu učestale trzavice i izostanak napretka u dijalogu – koji traje duže od decenije.
Razgovori su, između ostalog, opterećeni i zbog poteza vlasti u Prištini prema, kako ih označavaju, paralelnim srpskim institucijama. Zatvaranju opština koje su radile u sistemu Srbije, prethodilo je zatvaranje ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova, što je izazvalo kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Očekivalo se da će Ohridski sporazum i aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, doprineti ubrzanju rešenja njihovog spora.
Međutim, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane i razmenjivana oštra retorika.
