Američki Stejt department u ponedeljak je izrazio zabrinutost zbog upotrebe špijunskih softvera za praćenje novinara i disidenata, ali je odbio da direktno komentariše izveštaj Amnesti internešenala da su vlasti u Srbiji koristile softvere da špijuniraju aktiviste i novinare.
"Ne mogu da komentarišem taj izveštaj, jer nisam u poziciji da ga potvrdim, ali šire gledano, ova administracija je od početka jasno izražavala zabrinutost zbog vlada koje koriste špijunske softvere da prate novinare, disidentske grupe i druge koji se legitimno protive vladinim aktivnostima ili izveštavaju o njima. SAD su preduzele korake da zaustave upotrebu tih softvera", rekao je portparol Metju Miler na konferenciji za novinare, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
“Svaki potvrđeni pokušaj nelegalnog pristupanja podacima građana, uključujući novinare i političke neistomišljenike, je neprihvatljiv”, reakcija je Evropske komisije povodom navoda nevladine organizacije Amnesti internešenel.
Na upit Glasa Amerike, Evropska komisija je saopštila da je na području Evropske unije istraga takve vrste pitanja odgovornost država članica.
Milanov: Ugroženi smo ja, moja porodica i kolege
„Ugroženo se ne osećam samo ja, već i moja porodica i kolege - jer država, umesto da nas štiti, vrlo lako može podatke do kojih je došla da zloupotrebi protiv nas“, kaže za Glas Amerike Slaviša Milanov, novinar dvojezičnog nezavisnog lokalnog portala „Far“ iz Dimitrovgrada – mesta na granici Srbije i Bugarske.
Milanov je jedan od novinara na čiji je telefon instaliran špijunski softver – što je utvrdila nevladina organizacija Amnesti internešenel i objavila u izveštaju „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“.
„Ako nam se bilo šta desi, smatraću da je država odgovorna za to. Ne vidim nikog drugog“, ističe Milanov.
U dokumentu Amnestija se ukazuje da su policija Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno instaliraju viruse u uređaje pojedinaca dok su boravili u pritvoru ili tokom razgovora sa policajcima.
BIA je odbacila navode izveštaja Amnestija – navodeći da se radi o besmislicama.
Milanov za Glas Amerike upozorava da instaliranje malicioznih softvera na uređaje novinara može imati daleskosežne posledice.
„Radim u dvojezičnom mediju koji na srpskom i bugarskom objavljuje raznovrsne sadržaje, u vezi sa korupcijom, potrošnji u vezi sa građevinskim projektima. Bavimo se i ljudskim i manjinskim pravima, temama od kojih zaziru lokalni političari i vlasti. To tumačim kao vid pritiska sa kojim se inače godinama suočavamo. Targetirani smo kao opozicioni medij, na udaru smo diskriminacije, ekonomskih i političkih pritisaka“, kaže Milanov.
Sumnja da je maliciozni softver na njegov uređaj instaliran februara 2024. godine, kada je nekoliko časova proveo na ispitivanju u policijskog stanici – za šta, kako kaže, ne zna konkretne razloge.
„Sa kolegom sam se uputio u grad Pirot. Na ulazu nas je zaustavila saobraćajna policija, koja nas je legitimisala. Od mene su zatražili da pođem sa njima u Policijsku upravu da bih uradio test na psihoaktivne supstance. Naravno, prihvatio sam to bez ikakvog pogovora. Na ulazu u Policijsku upravu traženo mi je da isključim telefon i da ga sa ličnim stvarima ostavim na prijavnici. Tako da sam od jutarnjih sati pa sve do okončanja policijskog zadržavanja bio bez telefona. Rečeno mi je da će sve da traje maksimalno trideset minuta. Test na supstance je bio negativan. Policajac je nakon toga komunicirao sa nekim putem poruka, a ja sam pitao mogu li da idem – pošto treba da radim svoj posao. Dobio sam odgovor da se čeka šef“, opisuje za Glas Amerike novinar Milanov.
Navodi da su se posle dvadesetak minuta pojavila dvojica muškaraca u civilu, za koje je veovao da su bili inspektori.
„Otišli smo u drugu stanicu policije gde su me ispitivali čime se bavim, kako se finansiramo i neke opšte stvari. Pitao sam ih zbog čega sam ovde i rekao da bi to neko trebalo da mi objasni. Upitali su me da li sam putovao u Bugarsku i odgovorio sam da jesam. Zanimalo ih je da li su izvesne osobe putovale sa mnom, na što sam odgovorio da se nije dogodilo i da se mogu proveriti snimci sa graničnih prelaza. Počelo je da mi deluje da se tu događa nešto što nije u redu, a već sam zadržan bio duže od dva sata. U međuvremenu je pregledan automobil kojim smo se vozili i rečeno mi je da sam slobodan. Kada su mi vratili telefon, video sam da se nešto dešavalo sa njim. Tokom popodneva istog dana sam utvrdio da je moj telefon koji je trebalo da bude isključen, dok sam bio u policiji, u stvari bio uključen. Kontaktirao sam novinarska udruženja i tako smo došli do Amnesti internešenela kako bi mi forenzički testirali uređaj. Iznenadio sam se kad je utvrđeno da mi je instaliran špijunski softver“, kaže za Glas Amerike Slaviša Milanov, čiji portal dvojezično - na srpskom i bugarskom, izveštava o temama u vezi sa lokalnom samoupravom, finansiranju projekata u zajednici, korupciji, ljudskim i manjinskim pravima.
“EK očekuje da nacionalne vlasti temeljno da istraže takve optužbe i povrate poverenje građana. To se odnosi na Srbiju, kandidatkinju za članstvo u EU, koja se posvetila usaglašavanju sa pravnim tekovinama Unije, kao i evropskim starndardima i vrednostima. Komisija će blisko nastaviti da prati oblast vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u Srbiji”, navedeno je u odgovoru Evropske komisije na upit Glasa Amerike o upotrebi špijunskih softvera za nadzor novinara i nevladinih aktivista.
U izveštaju pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentavni su načini na koji se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Selebriti koriste za izvlačenje podataka sa uređaja novinara i aktivistima.
Takođe, u dokumentu Amnestija se ukazuje da su policija Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno instaliraju viruse u uređaje pojedinaca tokom dok su boravili u pritvoru ili tokom razgovora sa policajcima.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u svojoj reakciji ustvrdila da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice.
Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica, kaže za Glas Amerike da saznanja o prismotrama novinara u Srbiji izuzetno zabrinjavaju.
“Špijunski softver i nadzor ubijaju novinarstvo bez prolivanja krvi novinara. Prisluškivanje podriva poverljivost izvora - što je osnova medijskih sloboda”, upozorava Salaj - koji je u okviru Reportera bez granica zadužen za praćenje stanja u državama Balkana i Evropske unije.
“Kada je reč o reakciji srpske bezbednosne službe, ona je obeshrabrujuća. Očekivao sam da saopšte da planiraju istragu da istraže je li bilo zloupotrebe nadzora u slučaju novinara. Srbija bi zbog ovoga trebalo da odgovara pred međunarodnim telima čiji je član i čijih bi principa trebalo da se pridržava, a posebno pred Savetom Evrope i Ujedinjenim nacijama u vezi sa slučajevima proizvoljnog nadzora novinara”, zaključuje za Glas Amerike Pavol Salaj - predstavnik Reportera bez granica usredređene na zaštitu slobode medija i novinara.
U reakciji nevladine organizacije Fridom haus za Glas Amerike ukazano je da je u poslednjem izveštaju te organizacije o slobodama na internetu notirana upotreba takozvanih špijunskih softvera.
"Vlada Srbije treba da sprovede nepristrasnu istragu i obezbedi pravdu za oštećene građane. Takođe, potrebno je izmeniti zakone kojima se reguliše nadzor, kako bi bili usklađeniji sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i Međunarodnim principima u vezi sa ljudskim pravima i nadzoru komunikacija. Uz to, međunarodna zajednica jasno može da ukaže da bi nadzor u nekim slučajevima mogao predstavljati pretnju demokratiji", ocenio je za Glas Amerike Grent Bejker - istraživač i analitičar tehnologije i demokratije u vašingtonskoj nevladinoj organizaciji Fridom haus.
Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od zaključaka izveštaja međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
Srbija se nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
U izveštaju je navedeno da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.
Takođe, kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima.
Tome je, kako navodi RSF u protekle dve godine, pridodata i ruska ratna propaganda.
Takođe, prema merilima Evropske komisije, Srbija nije dovoljno odmakla u reformskim procesima pokazuje nedavno objavljeni izveštaj o napretku.
Evropski partneri Srbiju učestalo upozoravaju na neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, problemi u vladavini prava, kao i odnosi sa Kosovom – sa kojim, uz posredstvo EU, pregovara o normalizaciji odnosa.
