Srbija je slobodna zemlja u sferi interneta, pokazalo je istraživanje američke organizacije Fridom Haus u 2024. godini. Srbija ove godine ima 70 poena, što je za jedan manje nego prošle i pretprošle.
Od osam pretnji po slobodu na internetu koje prati ova organizacija sa sedištem u Vašingtonu, u Srbiji su zabeležene dve, i to prvo u kategoriji u kojima provladini učesnici rasprava na internetu manipulišu narativ. Navodi se da provladini mediji šire sadržaje koji su lažno optuživali opoziciju da je kupovala glasove uoči izbora u 2023. godini.
Druga kategorija od osam je ona koja beleži slučajeve fizičkih napada i ubistava blogera ili osoba koje deluju na internetu.
U izveštaju za Srbiju navodi se da se novinari često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama u vezi sa onlajn i oflajn izveštavanjem.
Nezavisno udruženje novinara Srbije dokumentovalo je 183 napada u 2023. godini i 36 dodatnih napada na novinare u periodu od januara do aprila 2024, kako onlajn tako i oflajn. Brojka iz 2023. predstavlja povećanje u odnosu na 2022. kada je bilo ukupno 137 napada, navodi se u izveštaju. Od ukupno 219 slučajeva u 2023. i početkom 2024, 15 su bili fizički napadi. Ostali napadi su verbalni, pritisci i pretnje, kao i napadi na imovinu novinara.
Kada takvi slučajevi stignu do suda, sudski postupci su dugi i često se opstruišu. Nekoliko novinara koji su izveštavali o lokalnim izborima u junu 2024. godine, bili su izloženi maltretiranju i fizičkim napadima. Na dan izbora, urednik internet portala "Mašina" napadnut je ispred sedišta SNS-a u Beogradu. Tokom napada uspeo je da pošalje kolegama snimak dok su ga jurili i fizički napadali članovi SNS, piše u izveštaju Fridom hausa.
U maju 2024, Vuka Cvijića, novinara nedeljnika "Radar" napao je na ulici direktor Srpskog telegrafa Milan Lađević. Cvijić je napomenuo da je napad verovatno bio odgovor na njegove priče o povezivanju bivšeg funkcionera novosadske policije sa Lađevićem. Nekoliko trenutaka posle napada, Srpski telegraf na svom portalu objavio je priču u kojoj tvrdi da je Cvijić zapravo napao Lađevića. I pored toga što je Više javno tužilaštvo u Beogradu izdalo nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu za istragu, Radar je izvestio da nedelju dana kasnije nije pronađen nijedan snimak sa više od 20 nadzornih kamera na ulici gde se napad dogodio.
U martu 2024. godine, Vericu Marinčić, novinarku onlajn portala "IN Media", obezbeđenje je nasilno udaljilo iz zgrade opštine. Radnik obezbeđenja je rekao da nije bila na listi novinara za prisustvovanje konferenciji o protestima u vezi sa odlukom vlade da zatvori železničku stanicu.
U januaru 2024. godine, novinari Željko Veljković i Vanja Đurić bili su izloženi organizovanim napadima na društvenim mrežama pošto su komentarisali snimak nastupa mlade pevačice. Snimak o kojem je reč prikazuje 14-godišnjakinju kako peva nacionalisičke pesme, a novinari su doveli u pitanje upotrebu deteta za širenje zapaljive retorike. Veljković i Ðurić dobili su mnoge poruke mržnje i pretnji, a našli su se i na meti rodno i etnički zasnovanih napada, što je navelo Đurić da deaktivira svoj nalog na Eksu.
Pretnje smrću nisu neuobičajene na društvenim mrežama i skoro isključivo se koriste protiv nezavisnih novinara, aktera civilnog društva, opozicionih političara, pa čak i pojedinaca čija se mišljenja razlikuju od narativa koje sponzoriše država, navodi se u izveštaju Fridom hausa. Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić, novinarka i antiratna aktivistkinja Aida Ćorović i profesor i novinar Dinko Gruhonjić našli su se na meti na internetu pošto su izašli video snimci panel diskusije o nacionalizmu u regionu.
Pisac i voditelj podkasta Marko Vidojković dobio je pretnje smrću na društvenim mrežama posle emitovanja epizode u januaru 2023. u kojoj se govori o genocidnoj egzekuciji više od 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. godine, i vođi masakra, osuđenom srpskom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Na kraju, Vidojković i njegova porodica morali su da napuste zemlju i da se presele na tajnu lokaciju zbog pretnji i pravnih pritisaka, kao i nekoliko tužbi potpredsednika SNS Aleksandra Šapića. Šapić, koji je sledeće godine postao gradonačelnik Beograda, rekao je i da će (Vidojkoviću) golim rukama „istrgnuti srce iz grudi“ ako ga ikada vidi. Vidojković je podneo krivičnu prijavu protiv Šapića zbog pretnji, za šta ga je tužilaštvo teralo da odustane. Ubrzo posle toga, tužioci su odbacili slučaj sa obrazloženjem da je Šapić govorio šta bi uradio "u teoriji".
U novembru 2023. godine, uoči decembarskih parlamentarnih izbora, provladini tabloidi su procureli intimni snimak opozicionog političara Đorđa Miketića.
U izveštaju za Srbiju navodi se i slučaj novinara portala "Žig" Milana Jovanovića.
Najnovije u ovom slučaju je da je Jovanović, posle saznanja da je bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović na izdržavanju zatvorske kazne u Zabeli, izjavio da je došlo vreme da pravosuđe konačno počne da radi svoj posao i štiti novinare, objavio je sajt Udruženja novinara Srbije (UNS).
Simonović se javio na izdržavanje četvorogodišnje kazne zatvora zbog paljenja kuće Jovanovića. Svi zahtevi da se odloži izdržavanje kazne su odbijeni, objasnio je on.
Napadi zasnovani na rodnoj pripadnosti, na novinarke i dalje postoje. U izveštaju sastavljenom na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog 2020. godine u okviru međunarodne kampanje Media4Women, 71 odsto novinarki u Srbiji reklo je da su u poslednjih pet godina bile izložene mizoginom i rodno zasnovanom uznemiravanju na internetu, a 54 odsto je reklo da su doživele neki oblik onlajn seksualnog uznemiravanja.
Podsticanje sumnje u integritet izbora
Kampanje dezinformacija tokom izbora obično emituju lažne i obmanjujuće priče koje ili pružaju sliku da su izborne institucije i procesi kompromitovani, uz navodno strano mešanje, kako bi se izbori predstavili kao namešteni, ili u najautoritarnijim državama, da se stvori slika da su neregularni izbori legitimni, navodi se u izveštaju.
Uoči izbora u Srbiji u decembru 2023. provladini tabloidi objavljivali su lažne i obmanjujuće informacije o opoziciji i nezavisnim medijima, uključujući lažni snimak koji navodno prikazuje opoziciju kako kupuje glasove. Kako se navodi u izveštaju Fridom hausa, u autoritarnim zemljama, provladini komentatori mobilisani su da prikažu neregulane izbore kao slobodne i poštene.
Situacija u SAD pred izbore
Pritisak na nezavisne stručnjake u SAD ljude čini manje informisanim o predstojećim procesima i uticajima pred novembarske izbora. Koalicija istraživača poznata kao Partnerstvo za integritet izbora (EIP), koje je sprovelo analize, a ponekad obaveštavalo kompanije društvenih medija o lažnim informacijama u vezi sa izborima tokom kampanje 2020, suočila se sa jakim pritiscima i istragama. Lažne optužbe o radu EIP, kao i to da podstiče vladinu cenzuru, izazvale su talas pravnih procesa, sudskih poziva najviših republikanih predstavnika u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma SAD, kao i uznemiravanje na mreži usmereno na učesnike EIP-a.
Kompanije su takođe smanjile pristup podacima o aktivnostima na njihovim platformama, i tako smanjile mogućnost provera činjenica i kao i prostor za nezavisne istraživače da prouče tu oblast. U avgustu 2024, kompanija Meta je zatvorila CrowdTangle, ključan za analizu sadržaja u realnom vremenu za Fejsbuk i Instagram, i zamenila ga sa ograničenijom alternativom.
U septembru 2023, Eks je zabranio skoro sve provere na svom sajtu, i odsekao primarni izvor podataka za istraživače. Ograničavanje pristupa ovim informacijama otežava tehničke intervencije za jačanje slobode interneta.
U izveštaju se zaključuje da zdrava demokratija 21. veka ne može funkcionisati bez pouzdanog onlajn okruženja, u kojem preovlađuje slobodno izražavanje i pristup raznovrsnim informacijama. Dodaje se da je globalna sloboda interneta opala 14. godinu za redom. Zaštita ljudskih prava na internetu smanjena je u 27 od 72 zemlje obuhvaćene izveštajem o Slobodama na internetu u 2024. godini.
