Predstavnici deset organizacija civilnog društva podneli su u utorak krivične prijave Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (TVK) protiv NN ovlašćenih lica iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i policije zbog upotrebe špijunskog softvera protiv novinara i aktivista.
Oni su izneli i dokaze za ove tvrdnje, a kako je na konferenciji za medije objasnio Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, krivična prijava je podneta zbog sumnje da su počinjena tri krivična dela - neovlašćeno prikupljanje podataka, pravljenje i unošenje računarskih virusa i neovlašćen pristup zaštićenom računaru.
Sredinom decembra, organizacija Amnesti internešenal objavila je izveštaj u kojem se ističe da su vlasti u Srbiji koristile napredne špijunske softvere i forenzičke alate za hakovanje novinara i aktivista. Vlasti u Srbiji su negirale te navode.
Osim podnošenja krivičnih prijava TVK-u, predstavnici NVO u Srbiji su utorak istakli i da su se obratili i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za pokretanje nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, povodom neovlašćene obrade podataka od strane policije i BIA.
Takođe, od Zaštitnika građana traže pokretanje postupka po sopstvenoj inicijativi nad radom policije i Bezbednosno-informativne agencije. Konačno, istaknuto je i da su povodom ovog slučaja poslali pismo Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope, a najavljeno je i dostavljanje informacija telu za Specijalne procedure ispred Saveta za ljudska prava UN.
Kako je novinarima objasnila Nevena Martinović iz Fondacije Šer (Share), aktivistima i članovima civilnog društva su zaraženi mobilni telefoni tako što su oni prvo pozivani ili odvođeni na razgovor u policiju, gde im je traženo na ulazu da ostave telefone.
Nakon odlaska iz policije oni su primetili da im telefoni više ne rade kao pre, to jest da im se nešto čudno dešava sa mobilnim uređajima.
Po njenim rečima, ti tajno ubačeni softveri imaju mogućnost da snimaju ekrane, da prave snimke ekrana, a dozvoljavaju i pristup lokaciji i mikrofonu zaraženih telefona.
Prema podacima koje je Martinović iznela, telefon aktiviste organizacije „Krokodil“ je pokazao da je iz njega izvučeno 1.846 kontakata, dok je na telefonu aktiviste Nikole Ristića utvrđeno da mu je 3. novembra instalirana aplikacija NoviSpaj (NoviSpy) koja nije vidljiva, već je "u pozadini".
Istovremeno, ona je pokazala i kod aplikacije NoviSpaj iz koje se vidi da je pronađena IP adresa koja se povezuje direktno sa BIA.
Martinović je objasnila i da su detaljnom forenzičkom analizom uređaja pronađene sistemske evidencije (logovi) koje potvrđuju da je UFED – alat za digitalnu forenziku izraelske kompanije Cellebrite, korišćen za nasilno otključavanje i preuzimanje podataka sa uređaja.
Nakon takvog pristupa mobilnim telefonima, otkrivene su i promene podešavanja uređaja kako bi se omogućila instalacija špijunskog softvera. Utvrđeno je da su instalirane maliciozne aplikacije com.serv.services i com.accesibilityservice, koje su ključni delovi NoviSpaj špijunskog softvera.
Svi podaci iz sistemskih evidencija se vremenski poklapaju sa periodom tokom kojeg su novinari i aktivista boravili u prostorijama policije i BIA.
Uz podsećanje da upotreba špijunskih softvera u Srbiji ne samo da nije legalna, već je njihova upotreba propisana kao krivično delo, predstavnici civilnog društva su podsetili da je uz posredstvo Kancelarije UN za projektne usluge, Ministarstvo spoljnih poslova Norveške doniralo MUP-u Srbije alat za digitalnu forenziku.
Tim povodom iz norveške ambasade je navedeno da su optužbe iznesene u nedavnom izveštaju Amnesti internešenala “alarmantne i, ako se pokažu tačne, neprihvatljive” i najavljen je sastanak sa srpskim vlastima i UNOPS-om krajem meseca.
Odgovarajući na pitanja u vezi sa softverima, predstavnik Fondacije Šer Filip Milošević rekao je na današnjoj konferenciji za medije da softver Selebriti može da se instalira i na Android i IOS (sistem za Epl telefone) operativne sisteme, dok je korišćenje softvera NoviSpaj do sada uočeno samo na Android telefonima koje koriste aktivisti u Srbiji.
On je rekao i da je prema istraživanju Amnesti internešnala izneta sumnja da u Srbiji ima više desetina slučajeva korišćenja tih špijunskih softvera.
MUP Srbije je nedavno optužbe odbacio kao netačne, dok je BIA izdala saopštenje da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije i odbila da komentariše navode iz izveštaja.
Konferenciju za medije u utorak zajednički su organizovali Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije, YUCOM, Udruženje “Krokodil”, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
