Američki predsednik Džo Bajden uputio je javno izvinjenje američkim starosedeocima - Indijancima zbog državnog školskog sistema internata, koji je decenijama odvajao decu indijanskog porekla od roditelja, označivši to mrljom u američkoj istoriji.
“To je greh koji nosimo na duši. Nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Gile u Arizoni.
U obraćanju je govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata, sramna prošlost koja se mora obelodaniti.
„Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada ranije nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa – koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana, zamenjena brojevima ili engleskim”, rekao je Bajden.
Kako je ukazao, mnoga od te dece su u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje.
“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni, u fizilkom i psihičkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964, zločini prema njima su nastavljeni”, ukazao je Bajden.
Decenijama su savezni internati upotrebljavani za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo, navela je Bela kuća.
Njih najmanje 973 preminulo je u, kako je označen, nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina okončanog 1969. godine. Podaci su to američkog Sekretarijata za unutrašnja pitanja – koji je od američkih vlasti zatražio da upute izvinjenje.
Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih neka uzrasta od 4 godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju.
“Predsednik Bajden zaslužuje priznanje što je konačno ukazao na to i druga pitanja koja utiču na zajednicu“, izjavila je sedamdeset sedmogodišnja Ramona Šaret Klajn, jedna od učenica državnih internata.
Dodala je da je potrebno da naredni američki predsednik nastavi sa otklanjanjem posledica koje su internati naneli indijanskim plemenima.
Bajden je izvinjenje uputio u završnici izborne kampanje uoči predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.
Demokrate očekuju da će njegova poseta indijanskoj zajednici u Arizoni pružiti podsticaj naporima potpredsednice i predsedničke kandidatkinje Kamale Haris da poveća izlaznost građana u Arizoni - jednoj od ključnih država za ishod novembarskih izbora.
U izveštaju Sekretarijata za unutrašnja pitanja navedeno je da su deca, u slučaju kada nisu postupala po propisanim standardima ili kršila pravila, bila kažnjavanja.
To je podrazumevalo boravak u samici, bičevanje, šamaranje i vezivanje lisicama.
Starija deca su često bila primorana da kažnjavaju mlađe drugove iz razreda.
Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je predsednik Lindon Džonson. Državnom sekretaru za unutrašnja pitanja naložio je osnivanje indijanskih školskih odbora koje bi činili pripadnici tih zajednica.
Legislativa čija je svrha bila poboljšanje uslova obrazovanja indijanske zajednice usvajana je tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Američki Kongres je 1972. usvojio Zakon o obrazovanju Indijanaca - koji je trebalo da reguliše obrazovne potrebe američkih Indijanaca i starosedelaca Aljaske.
