Amerikanci u ponedeljak obeležavaju Dan predsednika, federalni praznik u čast svih predsednika SAD.
Praznik se obeležava trećeg ponedeljka februara, u mesecu rođenja dva najistaknutija predsednika države - Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD, i Abrahama Linkolna, koji je državu vodio kroz građanski rat.
Iako neki američki radnici imaju slobodan dan, uključujući zaposlene u federalnbim institucijama i bankare, mnogi i danas rade.
Održavajući se usred zime, taj praznik nije povezan sa roštiljanjem i izletima poput praznika koji se slave tokom leta i često se koristi kao prilika za kompanije da ponude sniženje za kupovinu automobila i drugih maloprodajnih artikala.
Ove godine aukcijska kuća sa sedištem u Bostonu, RR Aukšen, pokrenula je aukciju za prodaju predsedničkih suvenira oko praznika. Gotovo 300 predsedničkih artefakata dostupno je za nadmetanje na internet aukciji, uključujući džemper sa Harvarda Džona F. Kenedija, pramenove Vašingtonove kose i potpisanu Linkolnovu fotografiju.
Aukcija obuhvata i dokumenata mnogih predsednika, uključujući i Džona Kvinsi Adamsa, Džejmsa Medisona i Julisiza Granta.
Počeci
Dan predsednika počeo je da se obeležava proslavljanjem rođendana Džordža Vašingtona svake godine 22. februara.
Kongres je zvanično odredio za taj dan federalni praznik 1968. godine, kada ga je takođe premestio na treći ponedeljak februara kako bi napravio trodnevni vikend.
Tada su neki zagovarali da bi praznik trebalo da uključuje proslavu Linkolnovog rođendana, koji pada 12. februara, a da praznik bude preimenovan iz Rođendan Vašingtona u Dan predsednika.
Zakonodavci su, međutim, odbacili tu ideju, a praznik se i dalje zvanično naziva Rođendan Vašingtona.
Ipak, taj dan je danas poznat kao Dan predsednika i većina ga doživljava kao slavljenje svih predsednika SAD.
46. predsednik
Kada je Džo Bajden inaugurisan 20. januara, postao je 46. predsednik zemlje.
On je 15. predsednik koji je ranije bio na funkciji potpredsednika. Od toga, osam je preuzelo predsedničku funkciju zbog smrti predsednika, dok je jedan - Džerald Ford - preuzeo funkciju nakon ostavke predsednika, Ričarda Niksona.
Bajden, koji je služio pod predsednikom Barakom Obamom, tek je drugi potpredsednik koji je zauzeo mesto predsednika sa zadrškom od bar jednog mandata. Jedina druga osoba koja je to učinila bio je Nikson, koji je bio potpredsednik predsednika Dvajta D. Ajzenhauera od 1953. do 1961. godine, ali je mesto predsednika osvojio tek 1968. godine.
Bajden, koji je takođe službovao u Senatu 36 godina, prati trend predsednika koji su ranije služili u Kongresu, postajući 26. predsednik koji je prethodno bio kongresmen ili senator.
Sedamnaest senatora uspelo je da stigne do Bele kuće, uključujući Bajdena, ali samo tri senatora prešla su direktno iz Senata u Belu kuću - Voren G. Harding, Kennedi i Obama.
Novi predsednik je tek drugi katolički predsednik, posle Kenedija, dok su svi ostali predsednici bili protestanti.
Nijedan predsednik nije bio Jevrejin niti musliman i iako niko nije javno ispovedao ateizam, Tomas Džeferson, Linkoln i Vilijem Havard Taft smatrani su agnosticima ili ateistima.
Bajden je jedinstven po tome što je najstariji predsednik koji je ušao u Belu kuću, u 78. godini, nadmašivši Donalda Trampa koji je ranije imao titulu, preuzimajući funkciju 2017. u 70. godini.
Najmlađi predsednik, Teodor Ruzevelt, postao je predsednik sa 42 godine, a sledio ga je Kenedi, koji je u Belu kuću došao u 43. godini.
