2009. godine, tadašnja prva dama MIšel Obama ispričala je grupi učenika koje je došla u obilazak Bele kuće da on i predsednik Barak Obama ponekad čuju neobične zvuke u hodniku tokom noći. A neki članovi porodice Obama takođe su imali osećaj da im neko "gricka" stopala.
Debra Latanzi Šutika, ekspert za folklor i poznavalac priča o duhovima, misli da je duh nekog davnog preminulog kućnog ljubimca koji je živeo u Beloj kući možda odgovoran za grickanje stopala gostiju, kao i da ne bi bila iznenađena da su Barak i Mišel Obama čuli najpopularnijeg duha Bele kuće - predsednika Abrahama Linkolna.
“Verujem da je predsednik Linkoln bio veoma ponosan što u Beloj kući živi afroamerička porodica, posle svih žrtava koje je podneo", kaže Latanzi Šutika, koja je profesor na univerzitetu Džordž Mejson.
“Ali što se tiče neobjašnjenih zvukova ili osećaja, ja bih to prosto pripisala spiritualnoj energiji koja je ostala u kući od ljudi koji su tu nekada živeli."
Porodica Obama nije jedina od stanovnika Bele kuće koji su prijavili neobična dešavanja na adresi Avenijia Pensilvanija 1600.
Džena Buš Hejger, ćerka predsednika Džordža Buša, koji je služio od 2001. do 2009. godine, izjavila je da su ona i njena bliznakinja Barbara jednom čule muziku klavira i melodiju iz 1920-ih kako dopire iz kamina u njihovoj spavaćoj sobi.
A Ronald Regan, koji je bio predsednik od 1981. do 1989. ispričao je priču kako mu je pas neprekidno lajao na ulazu u Linkolnovu spavaću sobu i odbio da uđe unutra. Reganova ćerka i zet takođe kažu da su videli duha u toj sobi.
Britanski lider Vinston Čerčil takođe je tvrdio da je video duh Abrahama Linkolna kada je odsedao u Linkolnovoj spavaćoj sobi. Linkoln, koji je ubijen u atentatu 1865. nikada nije spavao u toj prostoriji ali ju je koristio kao kancelariju.
“U njoj se nalazi poznati krevet zvani Linkolnov krevet - koji je kupila Meri Tod Linkoln dok su živeli u Beloj kući, i malo je verovatno da je on zaista spavao u tom krevetu, ali drugi predsednici - jesu", kaže istoričarka Lisa Man iz Istorijskog udruženja Bele kuće. “I naravno, budući da je u toj prostoriji takođe imao kancelariju, ona je ostala Linkolonova soba."
Lisa Man dodaje da se priče o duhovima u Beloj kući najčešće odnose na situacije iz 19. veka, i najčešće je "viđan" duh ubijenog predsednika iz ere građanskog rata.
“Mislim da to ima mnogo smisla", kaže Man. "On je ubijen sa 56 godina, na dramatičan način, bilo je to na završetku građanskog rata, neposredno pre rekonstrukcije, i zaista je promenjen tok američke istorije. I naravno, njegova smrt je bila brutalna".
Linkoln je imao nezavršene poslove, što je zajednička tema mnogih američkih priča o duhovima.
“Pouka je da uvek treba da imate red u poslovima kojima se bavite", kaže Latanzi Šutika. "Da se trudite da nemate neka otvorena poglavlja u životu tako da biste, kada umrete, mogli da počivate u miru."
"Često, te priče u suštini pomažu da se potvrdi nešto u šta veruje većina ljudi - da postoji život posle smrti", dodaje Latanzi Šutik " i da, iako možda nemamo jedan zajednički sistem uverenja u zemlji o tome šta se dešava sa našim bićima nakon smrti, nešto ipak postoji."
Osoblje Bele kuće takođe je prijavilo da je videlo duhove.
“Postojao je čovek po imenu Džeremaja Smit, i radio je u Beloj kući 30 godina, počevši od Grantove administracije", priča Man. "Počeo je karijeru kao sluga i zatim imao razne uloge u Beloj kući, i tvrdio je da je video borjne duhove, uključujući duhove predsednikova Linkolna, Granta, Mekinlija i nekoliko prvih dama, tako da je on definitivno pomogao širenju priča o duhovima krajem 19. veka."
1911. godine, predsednik Vilijam Taft ukorio je jednog od svojih vojnih saradnika zato što je pisao o duhu u Beloj kući koji je navodno obaveštavao žive o svom prisustvu tako što bi ih blago kucnuo po ramenu. Taft je zapretio da će otpustiti svakog radnika ko ponovi tu priču.
Kuće su česta mesta u kojima se dešavaju priče o duhovima i mogu da igraju aktivnu ulogu u njima. Slava, starost i istorija Bele kuće čine je idealnom pozornicom za priče o neobičnim pojavama tokom noći.
“Postoji mnogo istorije unutar same arhitekture", kaže Latanzi Šutika sa univerziteta Džordž Mejson. "Mnogo ljudi veruje da ostavljamo svoj trag na mestima u kojima živimo. Zauzmemo prostor, obavljamo svoje dnevne poslove, imamo susret, tim mestima dajemo smisao i sadržinu. A Bela kuća je, kao što znate, kada razmišljamo o našoj republici, jedno od mesta sa najvećom sadržinom, jer je to rezidencija predsednika."
A da li su sadašnji stanovnici Bele kuće, predsednik Donald Tramp i njegova porodica, prijavili da su videli nekog duha?
"Ne da ja znam", kaže Man. "Međutim, obično je potrebno da prođe neko vreme da bi se priče proširile, pa ćemo možda za nekoliko godina početi da slušamo neke od tih priča."
