Oni dremaju u garažama, u sporednim ulicama, u ležaljkama za dremku koje se iznajmljuju na sat ili u krevetu dok rade od kuće. Ljudi koji spavaju na poslu čine svojevrsno tajno društvo među zaposlenima u Americi.
Inspirišu ih istorijske ličnosti koje su volele da dremaju kao što su Vinston Čerčil i Albert Ajnštajn, i umeju da koriste kratke pauze jer misle da će ova praksa poboljšati njihove performanse, ali i dalje nosi stigmu.
Više studija veliča prednost dremanja, kao što su poboljšana memorija i fokus. Sijesta sredinom popodneva je normalna u delovima Španije i Italije. U Kini i Japanu se ohrabruje "kljucanje glavom" jer rad do iznemoglosti znači da je radnik posvećen, prema studiji objavljenoj u časopisu Sleep.
Ipak, teško je uhvatiti nekoliko minuta dremke tokom radnog vremena u Sjedinjenim Državama, gde se smatra da su ljudi koji dremaju lenji. Federalna vlada zabranjuje spavanje u zgradi na poslu, osim u retkim okolnostima.
Pojedinci koji žele da promene status kvo sve manje se srame da govore o tome koliko se isplati malo "odmoriti oči. Marvin Stokvel, osnivač PR firme Champion the Cause, nekoliko puta nedeljno kratko dremne.
„To me čini mlađim, i mnogo efikasnjim, konstruktivnijim i kreativnijim, nego kada se primoravam da izdržim umor“, rekao je Stokvel.
Umetnost dremanja
San je jednako važan za dobro zdravlje kao ishrana i vežbanje, ali previše ljudi ne spava dovoljno, kaže Džejms Rauli, programski direktor Studije spavanja u Medicinskom centru Univerziteta Raš.
„Mnogo toga ima veze sa elektronikom. Nekada su to bili televizori, ali sada su mobilni telefoni verovatno najveći krivci. Ljudi ih samo odnesu u krevet sa sobom i gledaju“, rekao je Rauli.
Dremanje nije uobičajeno u akademskim krugovima, gde postoji stalni rokovi, ali profesorka Univerziteta Južne Kalifornije Džulijana Kiršner uklapa dnevne dremke kada može. Ona proučava društvene mreže, za koje kaže da pravljene da isporuče nalet dopamina u mozak. Ljudi gube pojam o vremenu na platformama, prekidajući san. Kiršner kaže da nije imuna na to, otud i povremena potreba da odspava.
Ključ za efikasno dremanje je da dremke budu kratke, rekao je Rauli. Kratko spavanje može biti regenerativno i bićete budniji, dodao je.
„Većina ljudi ne shvata da bi dremke trebalo da traju od 15 do 20 minuta. Bilo šta duže, možete imati problema sa snom, teškoće sa buđenjem, a vi ste umorni. Ljudi koji stalno dremaju da bi nadoknadili nedovoljan san verovatno bi takođe trebalo da preispitaju navike pred spavanje", rekao je on.
Tajming
Sredina popodneva je idealno vreme za dremanje jer se poklapa sa prirodnim cirkadijalnim ritmom, dok dremanje posle 18 časova može ometati noćni san za one koji rade tokom dana, rekao je Majkl Či, direktor Centra za spavanje i kogniciju na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
„Bilo koje trajanje dremanja, osećaćete se ispunjeno. To je ventil. Postoje jasne kognitivne prednosti", rekao je Či.
Studije dremanja ističu da je pola sata optimalno trajanje u smislu praktičnosti i koristi, rekla je Rut Leong, naučna saradnica u Singapurskom centru.
„Kada ljudi predugo dremaju, to možda nije održivo, plus zaista duga dremka koja prelazi dva sata utiče na spavanje noću“, rekla je Leong.
Stručnjaci preporučuju postavljanje alarma na 20 do 30 minuta, ali čak i šestominutno spavanje može delovati kao potpuni odmor i poboljšati učenje, rekao je Valentin Dragoi, naučni direktor Centra za restauraciju neuronskih sistema, ustanove za istraživanje i lečenje koju vode metodistička bolnica u Hjustonu i Univerzitet Rajs.
Kako je nastao trend?
Dok je dremanje na radnom mestu neuobičajeno u SAD, neke kompanije i menadžeri to podstiču. Vil Brik, osnivač startapa Exa za pretraživanje veštačke inteligencije, kune se u 20-minutne dremke i naručio je dve kapsule za spavanje koje će zaposleni koristiti u njegovoj kompaniji u San Francisku.
Proizvođač sladoleda Ben & Jerry's ima sobu za spavanje u svom sedištu u Vermontu već nekoliko decenija, a nekolicina zaposlenih je koristi, rekao je portparol kompanije Šon Grinvud.
„Zaposleni koji se znaju da imaju tu mogućnost mnogo će verovatnije koristiti ovo odgovorno“, rekao je on.
Arijana Hafington, slavna autorka, jedna od osnovača veb stranice Huffington Post, postala je zagovornica dobrog sna i povremenih dremki nakon što je kolabirala od iscrpljenosti 2007.
Napravila je sobu za spavanje u svojoj bivšoj kompaniji, koja se sada zove HuffPo, i u Thrive Global, kompaniji za velnes u kojoj je i direktorka.
"Ako ljudi ne spavaju celu noć zbog bolesnog deteta ili odloženog leta, ako imaju priliku da odspavaju, biće mnogo produktivniji i kreativniji umesto da se vuku ili pokušavaju da se razbude kafama ili slatkišima“, rekla je Hafington.
Kirsten Perez, ima 33 godine i ne može bez dremanja. Pauzu za ručak na poslu je koristila da odmori oči nekoliko puta u svom autu. Kada je dobila kancelariju, zatvorila je vrata za odmor dok je sedela za svojim stolom. Sada radi od kuće kao marketinškia menadžerka u Nvidiji, i ova stanovnica Atlante obično dnevno drema u krevetu. Ona postavlja alarm na 15 minuta, zaspi za minut i budi se 30 sekundi pre nego što alarm zazvoni.
„Mogu da primetim kada se moje rasuđivanje, moje raspoloženje spušta, samo nekako osećam napor“, kaže Perez.
U tim situacijama, ona se pita: „’Imam li malo vremena u narednih sat vremena?’ I onda nađe 15 minuta i ode u horizontalni položaj.
Stvaranje prostora za spavanje
Dremanje je prihvaćeno, pa čak i neophodno u nekim zanimanjima. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti podržavaju da medicinske sestre koje rade noćne smene dremaju. Mnoge medicinske sestre ne mogu da spavaju u bolnicama u kojima rade jer su previše zauzete i nemaju pristup krevetima.
Medicinske sestre se „redovno bore da imaju dovoljno vremena da odu u kupatilo ili izađu na svež vazduh, ništa manje da odspavaju“, rekla je Mišel Moris, portparolka Nacionalnog sindikata medicinskih sestara.
Inspirisan svojom majkom koja je radila kao medicinska sestra, Nil Vong je osnovao Nap York, koji nudi kapsule za spavanje na Menhetnu i Kvinsu koje se mogu iznajmiti za oko 27 dolara na sat. Njegove redovne mušterije su ljudi koji putuju na posao, dostavljači, čuvar koji radi dva posla sa punim radnim vremenom i doktori koji rade u obližnjim bolnicama.
Njegova firma takođe pruža popust radnicima kao što su policajci, vatrogasci i osoblje hitne medicinske pomoći.
„U ovom društvu zaista imate samo dva mesta za spavanje: imate krevet kod kuće i imate hotelsku sobu koju verovatno možete dobiti za 100 dolara“, rekao je Vong. „Zaista ne postoji treći prostor koji je miran, koji pruža malo privatnosti, gde se takođe možete odmoriti".
