Linkovi

SAD: Deca u Juti neće moći na društvene mreže bez dozvole roditelja


Da li tinejdžeri provode mnogo vremena na internetu?  (Foto: Business Wire)
Da li tinejdžeri provode mnogo vremena na internetu?  (Foto: Business Wire)

SOLT LEJK SITI - Deca i tinejdžeri u Juti neće više imati pristup aplikacijama društvenih mreža kao što je TikTok, ako nemaju dozvolu roditelja. Očekuju ih i dodatne restrikcije, na osnovu prvog takvog zakona u SAD, čiji je cilj zaštita mladih ljudi od platformi koje bude zavisnost.

Dva zakona koja je potpisao republikanac, guverner Spenser Koks, zabranjuju deci ispod 18 godina da koriste društvene mreže između pola 11 uveče i pola 7 ujutru, zahtevaju verifikaciju godina za sve koji bi da koriste društvene mreže u ovoj državi i otvaraju vrata za sudske tužbe za decu koja tvrde da su im društvene mreže naškodile. Namera zakona je da se deca zaštite od aplikacija koje nude ovisničke sadržaje i reklame.

Očekuje se da će se kompanije žaliti pre nego što zakoni stupe na snagu u martu sledeće godine.

Rat protiv društvenih mreža u Juti, u kojoj republikanci imaju ubedljivu većinu, odraz je toga kako se percepcija koju političari imaju o tehnološkim kompanijama promenila čak i među republikancima, koji u principu podržavaju velike biznise.

Tehnološke kompanije kao što su Fejsbuk i Gugl su čitavu deceniju uživale neometan rast, ali nakon zabrinutosti oko zaštite privatnosti korisnika, govora mržnje, dezinformacija i štetnog uticaja na mentalno zdravlje tinejdžera, političari su ih napadali u kampanji i počeli da pokušavaju da uvode kontrolu.

Zakon u Juti je potpisan istog dana kada je pred Kongresom svedočio prvi čovek TikToka, između ostalog i o uticaju ove platforme na mentalno zdravlje tinejdžera.

Donošenje zakona na federalnom nivou ide sporo, pa su savezne države počele da na tome rade same.

Pored Jute, političari u republikanskim "crvenim" saveznim državama, Arkanzasu, Teksasu, Ohaju i Luizijani, ali i "plavim", demokratskim kao što je Nju Džerzi predlažu slična rešenja. Kalifornija je donela zakon prošle godine, kojim se zahteva od tehnoloških kompanija da na prvo mesto stave bezbednost dece, zabranjujući im da obrađuju podatke sa profila i da koriste lične informacije, na način koji bi mogao da deci naškodi fizički ili psihički.

Novi zakon u Juti takođe uvodi obavezu da se roditeljima da pristup korisničkim profilima svoje dece. Postoji lista pravila za ljude koji žele da tuže kompanije za štetu koju tvrde da su one napravile. Ako se zakon primeni, tužbe protiv kompanija vlasnica društvenih medija, koje se tiču dece mlađe od 16 godina, prebaciće teret dokazivanja na kompanije koje će morati da dokažu da njihovi sadržaji nisu štetni.

Kompanije društvenih mreža moraće da smisle nove alate da bi poštovale delove zakona koji zabranjuju promovisanje reklama maloletnicima i isticanje u rezultatima potrage. Tehnološke kompanije kao što su TikTik, Snepčet i Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, upravo najviše zarađuju tako što usmeravaju reklame prema svojim korisnicima.

Zakoni i fokusiranje na proveru godišta korisnika izazvali su reakciju tehnoloških kompanija, ali i grupa koje se bave privatnošću na internetu, koje su poznate po tome što razotkrivaju prakse kompanija u skupljanju podataka o korisnicima.

Fondacija "Electronic Frontier" zatražila je od guvernera Koksa da uloži veto na zakon u Juti, jer smatraju da ograničavanje vremena i provera godišta ugrožavaju prava tinejdžera na privatnost i slobodu govora. Štaviše, verifikacija godišta svih korisnika dala bi društvenim mrežama još više podataka, jer bi se tražilo da se pokažu lična dokumenta, ističe ova fondacija.

Ako se primeni zakon, navela je ova grupa za zaštitu privatnosti na internetu, "većina mladih biće uskraćena za mnoge sadržaje na internetu".

Lobisti tehnoloških kompanija smatraju da je zakon protivustavan i da krši prava ljudi na Prvi amandman na internetu.

"Juta će uskoro zahtevati da mreže skupljaju poverljive podatke o tinejdžerima i njihovim porodicama, ne samo u smislu dokazivanja godišta, već i roditeljskih odnosa, u smislu da će tražiti pokazivanje ličnih dokumenata i rodnih listova, čime se njihovi lični podaci biti ugroženi", navela je Nikol Sad Bembridž, direktorka u "NetChoice", grupi koja lobira za tehnološke kompanije.

Ono što je nejasno u novom zakonu u Juti i zakonima koji se razmatraju na drugim mestima je kako države planiraju da sprovede nova pravila.

Prema federalnom Zakonu o zaštiti privatnosti dece na internetu, kompanijama je već zabranjeno da skupljaju podatke o deci ispod 13 godina bez dozvole roditelja. Da bi sprovele taj zakon, društvene mreže su već zabranile deci ispod 13 godina da se prijavljuju kao korisnici na platformama, ali deca lako zaobilaze te zabrane, sa ili bez dozvole roditelja.

Koks je naveo da su studije pokazale da "vreme provedeno na društvenim mrežama izaziva loše posledice po mentalno zdravlje dece".

"Imamo mnogo optimizma da ćemo uspeti da sprovedemo zakon, ne samo u Juti, nego u celoj zemlji, što će jako promeniti odnos dece prema ovim destruktivnim aplikacijama društvenih mreža", naveo je on.

Set zakona ima podršku grupa roditelja i zaštitnika prava dece, koji su ih u osnovi podržali uz neke uslove.

"Common Sense Media", nevladina organizacija koja se bavi decom i tehnologijom, pozdravlja napore da se kontrolišu stvari koje stvaraju ovisnost o društvenim medijima, a prvi čovek te ogranizacije navodi da "je sad pravi momenat da i ostale države pozovu društvene mreže na odgovornost i da osiguraju bezbednost na internetu deci u celoj zemlji".

Sa druge strane, Džim Stejer, prvi čovek i osnivač "Common Sense" , naveo je da pristup roditelja dečjim objavama na internetu, "upravo može da ugrozi privatnost dece na internetu za koju se zalažemo".

"Verifikacija godišta i dozvola roditelja mogu da zaustave decu koja žele da imaju profile na određenim platformama, ali to će jako malo uticati na kompanije da uzimaju njihove podatke kada se jednom prijave kao korisnici", naveo je Stejer.

XS
SM
MD
LG