Decenijama, ako ne i duže, obaveštajne agencije širom sveta brinule su zbog dezinformacija, bilo da potiču od neprijatelja ili su bile deo pokušaja njihove države da utiče na druge. Problem je bio uporan, ali obični ljudi nisu tako često razmišljali o njemu.
Međutim, 2022. godine se to posvemu sudeći promenilo.
"U ovoj eri netačnih informacija - ili "lažnih vesti", teorija zavere, trolova na Tviteru i dipfejk videa - gaslajtovanje je postalo reč našeg doba", objavio je rečnik engleskog jezika Merijam-Vebster u novembru, proglašavajući tu reč zvaničnom rečju godine.
Onlajn pretrage reči koja znači "čin ili praksa kada se neko svesno i surovo obmanjuje radi sopstvene koristi" tokom godine su porasle za 1740 procenata, saopštili su izdavači rečnika, koji su uočili da postoji postojani interes za tu reč i savremene pokušaje obmane.
U Sjedinjenim Državama, zabrinutost zbog pokušaja obmanjivanja građana dominirale su javnim diskursom, počevši od apela predsednika Džoa Bajdena da se odbrani demokratija, na prvu godišnjicu napada na Kongres 6. januara 2021.
"Da li ćemo biti nacija koja ne živi pod svetlom istine nego u senci laži?", pitao je predsednik.
"Ne možemo da dozvolimo sebi da budemo takva vrsta nacije", izjavio je Bajden. "Put napred je da se prizna istina i živi u skladu sa njom."
Američki predsednik govorio je nekoliko nedelja nakon što su zvaničnici Sekretarijata za unutrašnju bezbednost upozorili na aktuelne - i agresivnije - pokušaje stranih obaveštajnih službi i terorističkih organizacija da zemlju zaspu dezinformacijama. Ta zabrinutost je porasla dok se Rusija pripremala za invaziju na Ukrajinu.
Rusija - Ukrajina
"Vidimo kako ruski državni mediji užurbano izveštavaju o navodnim aktivnostima u istočnoj Ukrajini", izjavio je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin novinarima krajem januara, u vreme kada je 100.000 ruskih vojnika zauzimalo položaje duž ukrajinske granice.
"Ovo je klasična ruska strategija", rekao je Ostin o ruskim pokušajima širenja dezinformacija. "Nas neće prevariti".
Do sredine februara, visoki zvaničnici Sekretarijata za unutrašnju bezbednost upozoravali su da je Moskva podesila svoje operacije dezinformacija, "nastojeći da kriivcu za krizu u Ukrajini i potencijalnu eskalaciju sukoba pripiše Sjedinjenim Državama."
Ruska kampanja dezinformacija je doživela novi obrt u danima posle invazije, prema zvaničnicima Pentagona, kada je Kremlj objavljivao lažne izveštaje o masovnoj predaji ukrajinskih vojnika kako bi narušio ukrajinski moral i otpor.
Mediji povezani sa ruskom vladom takođe su nastojali da iskoriste rat u Ukrajini da ojačaju položaj Moskve u Africi. Krajem februara i početkom marta su posebno naglašavali i ponavljali izveštaje da su neki Afrikanci bili izloženi rasizmu dok su pokušavali da se evakuišu iz Ukrajine.
Druge ruske kampanje dezinformacija koncentrisale su se na navode da SAD imaju laboratorije za razvoj biološkog oružja u Ukrajini, i pokušaje da se podrije zapadna podrška Ukrajini usmeravanjem dezinformacija na zemlje koje su viđene kao "slabe karike".
Odgovor na ruske kampanje dezinformacija
Ruski pokušaji širenja dezinformacija i uticaja, međutim, nisu prošli bez odgovora. I pre nego što su prvi ruski vojnici prešli granicu sa Ukrajinom u februaru, američki obaveštajni zvaničnici doneli su odluku da se bore protiv dezinformacija putem činjenica i dokaza, i preduzeli do sada neviđene korake da deklasifikuju svoje procene i podatke kako bi ih podelili sa saveznicima, pa čak i sa javnošću.
"Posao koji smo obavili, a deklasifikovanje informacija nije bez rizika za jednu obaveštajnu zajednicu, bio je veoma efikasan", rekao je članovima Kongresa u martu direktor CIA-e, Vilijam Berns.
"Nadamo se da možemo da budemo kredibilan glas o tome šta se zaista događa", dodala je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns. "To je rađeno u interesu domaće publike, ali takođe i međunarodne publike."
Druge zapadne zemlje i saveznici Ukrajine odgovorili su sopstvenim merama. Početkom marta, Evropska unija je zabranila emitere i vebsajte povezane sa medijima koje finansira ruska država.
Ukrajina je takođe pokrenula kontra-kampanju, namenjenu publici u Rusiji i Belorusiji, u nadi da će da poseje sumnje i smanji podršku ruskoj invaziji.
"Ne znam da li možemo da im promenimo mišljenje", izjavio je Heorhi Tihi iz ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova na virutelnom forumu prošlog marta, iako je dodao da Kijev, u celini, "pobeđuje u informacionom ratu, i to ubedljivo."
Domaće brige u SAD
U isto vreme dok su američke obaveštajne agencije i njihovi zapadni saveznici bili fokusirani na rusko širenje dezinformacija u vezi sa Ukrajinom, američki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost koncentrisao se na dezinformacije kod kuće.
U junu, Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS) u svom nacionalnom biltenu za upozoravanje na terorizam ukazao je na rasprostranjene dezinformacije, od kojih mnoge potiču iz samih Sjedinjenih Država.
"Mitovi i dezinformacije se ukrštaju sa aktuelnim događajima što stvara uslove za koje brinemo da bi mogli da dovedu do izbijanja nasilja", izjavio je u to vreme visoki zvaničnik sekretarijata.
Neki od tih strahova su se već obistinili mesec dana ranije, kada je 18-godišnji Pejton Gendron, koji je na internetu često konzumirao teorije zavere, ubio desetoro crnaca u jednoj samoposluzi u Bafalu u državi Njujork.
Drugi slučajevi nasilja širom Sjedinjenih Država, kao što je bila pucnjava u gej noćnom klubu u Koloradu u novembru, napad na supruga predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi i serija pretnji verskim institucijama takođe su povezani sa dezinformacijama na internetu.
Američki izbori
Neki od najkonkretnijih pokušaja širenja dezinformacija bili su usredsređeni na novembarske izbore na sredini predsedničkog mandata.
"Brine nas da bi zlonamerni sajber akteri mogli da pokušaju da šire lažne ili preuveličane tvrdnje o ugroženosti izborne infrastrukture", izjavio je jedan visoki zvaničnik FBI-ja početkom oktobra.
Drugi visoki američki zvaničnici upozorili su da bi protivnici kao što su Rusija, Kina i Iran mogli da iskoriste lažne narative koji potiču iz same Amerike da dovode u pitanje integritet izbornog procesa, i pokušaju da ih šire po društvenim mrežama.
Istraživači su takođe pronašli dokaze da su posebno Rusija i Kina ponovo aktivirale neke "uspavane" naloge na društvenim medijima u okviru pojačane kampanje dezinformacija, kako bi se širila sumnja u američke izbore.
Kako su se izbori bližili, visoki američki zvaničnici su izjavili da su veoma zabrinuti zbog mogućnosti da strane kampanje uticaja i širenja dezinformacija ne izazovu nasilje. Na kraju, strahovi od potencijalnog nasilja se nikada nisu materijalizovali iako su se američki zvaničnici našli u situaciji da odgovaraju na domaće, mahom stranačke pokušaje da izolovane kvarove na mašinama za brojanje glasova predstave kao dokaz neke veće zavere.
U izveštaju firme za sajberbezbednost Mandiant zaključeno je da su pokušaji Rusije, Kine i Irana uglavnom bili "manjeg obima."
Neki eksperti, međutim, upozoravaju da će pretnja dezinformacija ostati trajno prisutna.
Buduće pretnje dezinformacija
"Narativi kao što je velika laž su postali sistemski", rekao je Grejem Bruki, direktor Digitalne forenzičke istraživačke laboratorije u Atlantskom savetu, o osporenim tvrdnjama bivšeg predsednika Donalda Trampa da je "pokraden" na predsedničkim izborima 2020.
"Nema većeg rasta broja ljudi koji prihvataju taj narativ, ali što se tiče publike i zajednica koje već veruju u njega, njihov angažman (na društvenim mrežama) se pojačao i postali su još okoreliji u svojim uverenjima", kaže Bruki za Glas Amerike.
Neki članovi Kongresa takođe upozoravaju da pretnje ne prolaze.
"Posle svakog izbornog ciklusa, platforme za društvene medije kao što je Meta često promene ili ukinu izvesne politike o dezinformacijama, zato što su prolazne i odnose se na konkretnu izbornu sezonu", napisali su demokratski kongresmen Adam Šif, predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja i demokratski senator Šeldon Vajthaus u pismu kompaniji Meta 14. decembra.
"Takav korak u današnjoj klimi, gde dezinformacije o izborima kontinuirano podrivaju poverenje u integritet našeg izbornog procesa - bio bi tragična greška", dodali su.
"Meta mora da se obaveže na snažne mere suzbijanja dezinformacija o izborima tokom cele godine, pošto i dalje vidimo da se netačne informacije o glasanju i prethodnim izborima šire na vašoj platformi".
Drugi članovi Kongresa su zabrinuti zbog ruskih i kineskih aplikacija za društvene medije, pozivajući na zabranu nekih od njih, kao što je TikTok u SAD.
"TikTok je digitalni fentanil koji pretvara Amerikance u zavisnike, prikuplja obilje njihovih podataka i cenzuriše vesti", izjavio je republikanski kongresmen Majk Galager u saopštenju povodom predloga zakona o zabrani takvih aplikacija.
"Ovde nije reč o kreativnim video klipovima", upozorio je republikanski senator Marko Rubio, potpredsednik senatskog Odbora za obaveštajna pitanja.
"Radi se o aplikaciji koja prikuplja podatke o desetinama miliona američke dece i odraslih svakog dana. Znamo da se koristi za manipulacije i uticaj na izbore", rekao je. "Znamo da je njen gospodar Narodna Republika Kina."
Anita Pauel je učestvovala u pisanju ovog izveštaja.
