Kakvu su poruku uputili birači na izborima 3. novembra i šta to znači za američku demokratiju u naredne četiri godine - razgovarali smo sa analitičarima Damirom Marušićem, višim saradnikom Atlantskog saveta i Sinišom Vukovićem, profesorom Univerziteta Džons Hopkins. Razgovor je vođen pre nego što je zvanično objavljeno da je demokratski kandidat Džo Bajden osvojio dovoljno elektorskih glasova za pobedu na izborima.
Uz svu neizvesnost koja prati ovogodišnje američke izbore, nekoliko stvari je sada – jasno. Izbori su, prema oceni posmatrača protekli regularno, uprkos okolnostima pandemije i najavama mogućih napetosti na biralištima. Izuzetno tesni rezultati su iznenadili analitičare i anketare a birači nisu masovno odbacili politiku predsednika Trampa kao što su se nadale američke demokrate.
„Mene je iznenadilo da se izbori još nisu odlučili. Činilo mi se pre izbora da bi Bajden pobedio na jači način i brže. Kada Floridu nisu uspeli osvojiti, to je bio znak da će biti duža noć“, kaže Damir Marušić iz Atlantskog saveta.
"Ako pogledamo kako su se odvijali ovi izbori, od nekog možda preoptimističnog očekivanja Demokratske stranke da će doći do apsolutne i neupitne pobede, do toga da se prebrojavaju u desetine glasova u odredjenim okruzima u Nevadi i Pensilvaniji u ruralnim okruzima, samo pokazuje da je Trampova politika itekako prihvatljiva u određenim segmentima američkog društva", primećuje Siniša Vuković sa Univerziteta Džons Hopkins.
"Trampova zaostavština će ostati duboko ukorenjena, pre svega u ruralnom delu Amerike koji nije zanemarljiv, on je vrlo aktivan, vrlo politički oblikovan i njegov legat će nastaviti da živi i posle njega. Ništa ne isključuje mogućnost da se predsednik Tramp ili neko sličan njemu ponovo kandiduje, jer je "njegov recept upalio", dodaje Vuković.
"Ako uzmemo u obzir da su ovi izbori održani u toku pandemije, jake ekonomske krize i velikih društvenih nemira, koji su izazvani određenim brutalnim akcijama američkih policijskih snaga širom zemlje, uprkos svim pritiscima koje je ova adminitracija preživljavala, predsednik ima jaku bazu i podršku u velikom delu američkih država", podseća Vuković.
"Meni se čini da su se birači rešili Trampa ali u istom momentu nisu dali Bajdenu šansu da radi sve šta hoće", navodi Damir Marušić. On, pri tome, misli na trku za Senat. U trenutku dok smo razgovarali, izgledalo je da će republikanci očuvati svoju većinu u Senatu dok je sada situacija neizvesnija jer dve senatske trke idu u drugi krug.
"Videćemo kakva će biti vlast, da li će u Senatu većinu imati demokrate ili republikanci. Ako vlast bude tako podeljena, biće teško, biće puno rasprava i neće se mnogo stvari rešavati u američkoj unutrašnjoj politici. Biće neki stimulus, sigurno, ali neće biti zeleni stimulus jer to republikanci neće dopustiti. Da li će se reforma policije sprovesti – može biti, postoji jedan konsnzus gde bi se nešto moglo desiti ali će biti napeto", veruje Marušić.
Dok svet prati šta se događa u SAD, sam predsednik Tramp izrazio je sumnju u regularnost celog procesa prebrojavanja glasova. Siniša Vuković, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da je takva situacija bez predsedana u novijoj američkoj istoriji.
"Teško je naći primer da predsednik, koji je još uvek na vlasti, toliko sumnja u sopstvene instituacije sistema, toliko dovodi u pitanje legimitet onoga što je ustvari suština njihovog demokratskog poretka – a to su demokratski izbori svake četiri godine, upravo dovodeći u pitanje legimitet svega onoga što Amerika projektuje kao svoju najveću vrednost a to je demokratija."
Izbori su potvrdili da je Amerika veoma podeljeno društvo, podseća Vuković.
"Veoma se teško prihvataju razlike u političkom smislu i ovako mala razlika kada je pobeda u pitanju može dovesti do situacije u kojoj nepriznavanje ishoda može biti veoma izvesno, a eventualno nepriznavanje rezultata samo jača mogućnost dodatnih tenzija, dodatnog produbljavanje podela i razlika u društvu koje je ovaj sistem proživljavao u poslednje četiri godine."
"Dobra volja prema Balkanu"
U spoljnoj politici, u slučaju Bajdenove pobede očekuje se povratak multilateralizmu. Analitičari ne misle da će Balkan biti u direktnom fokusu potencijalne nove administracije, ali veruju da neće biti zanemaren.
"Balkan će se razumeti mnogo temeljnije nego do sada", smatra Siniša Vuković. "Do sada se tretirao na jedan veoma transakcioni način, način na koji "dam ti nešto da mi daš nešto za uzvrat", nije se kontekstualizovao problem, nisu se redefinisali odnosi nego se tražilo brzo i ponekad ishitreno rešenje bez puno promišljanja kakve mogu biti posledice po region."
Damir Marušić, s druge strane, veruje da je praktični pristup i angažman Trampove administracije u odnosima Srbije i Kosova bio dobar za region, ali očekuje i od potencijalne Bajdenove administracije da bude aktivna na Balkanu.
"Pitanje je ko su ljudi u administraciji, ima puno ljudi koje znam, koji dobro poznaju Srbiju i koji se nadaju da će ući u Bajdenovu administraciju, koji nisu pristrasni na jedan način ili drugi već gledaju regiju i žele dobru buućnost celom regionu. Verujem da će to preovladavati. To što predsednik ima svoju istoriju, i dok je bio u Senatu je glasao na jedan ili drugi način, ne mislim da će to imati uticaj. Mislim da će američka politika imati jednu bazu, i jedan takav kontinuitet da žele da se regija integrira u Evropu i širi zapad i takvu će politiku voditi."
A što se tiče vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova koji je postigla Trampova administracija, Siniša Vuković smatra da će svaka nova administracija, bilo Bajdenova ili ponovo Trampova, morati da detaljno razmotri njegovu primenu, i veruje da će biti potrebna određena vrsta revizije ili dopune.
