Dok Kremlj pripaja delove Ukrajine u nagloj eskalaciji konflikta, ruska vojska trpi nove poraze koji ukazuju na duboke probleme s kojima se ruske snage suočavaju na ratištu, ali i na podele u samom vrhu ruske vlade, prenosi agencija Asošijeted pres.
Neuspesi su naneli veliki štetu imidžu moćne ruske vojske i povećali napetosti u vezi sa loše planiranom moblizacijom. Takođe su podstakli sukobe u Kremlju, dok se ruski predsednik Vladimir Putin nalazi u sve bezizlaznijoj situaciji, ocenjuje AP.
Niz poraza na severoistoku i jugu Ukrajine
Ukrajina, koja koristi zapadno oružje, posle prošlomesečnih uspeha u severoistočnom Harkovskom regionu zašla je dublje u okupirana područja i naterala ruske snage da se povuku iz grada Limana, ključnog logističkog centra.
Ukrajinska vojska takođe je pokrenula veliku kontraofanzivu na jugu, ponovo uspostavila kontrolu nad nekoliko sela na zapadnoj obali reke Dnjepar i kreće se ka gradu Herson.
Ukrajinski uspesi u Hersonskom regionu usledili su posle neumoljivih napada na dva glavna prelaza preko Dnjepra koji su uništeni, dok su ruske snage na zapadnoj obali Dnjepra bile primorane da isključivo koriste pontonske mostove, koje su Ukrajinci takođe pogodili.
Filips P. O’Brajan, profesor strateških studija na Univerzitetu St. Endrjuz, predviđa nove ruske neuspehe u Hersonu i ocenjuje da je "teško stabilizovati situaciju kada je logistika preopterećena, trupe iscprljene, a protivnik mnogo, mnogo pametniji".
Saterane uz reku i suočene sa velikim nestašicama zaliha, ruskim snagama preti poraz koji bi mogao da otvori put za potencijalne napore Ukrajinaca da ponovo preuzmu kontrolu nad Krimom, koji je Moskva anektirala 2014. godine.
Nestašice i problemi u komandnom lancu
Vojni reporteri i blogeri, razmešteni među ruskim vojnicima u Ukrajini, izveštavaju o sumornim scenama u loše opremljenim i organizovanim snagama pod nesposobnom komandom.
Gotovo osam meseci od početka rata, ruska vojska suočena je sa akutnim nedostatkom vojnika, te nepostojanjem koordinacije između jedinica i nestabilnih lanaca snabdevanja.
U mnogim ruskim jedinicama moral je na niskom nivou, dok su ukrajinske snage snažno motivisane.
Za razliku od ukrajinske vojske, koja koristi obaveštajne podatke koje joj dostavljaju Amerika i NATO saveznici pri izboru i napadu na ciljeve, rusku vojsku opeterećuje loša informisanost.
Kada ruske obaveštajne službe odaberu metu u Ukrajini, vojska prolazi kroz dug proces dobijanja odobrenja za napad, koji se često odugovlači dok meta ne nestane.
Ruski ratni izvještači naročito kritikuju nedostatak dronova i ističu da se iranske bespilotne letelice ne koriste efikasno zbog lošeg izbora meta.
Kremlj mobiliše nove trupe, pripaja ukrajinsku teritoriju
Ruski predsednik je na ukrajinsku kontraofanzivu odgovorio naredbom o delimičnoj mobilizaciji, čiji cilj je da se angažuje najmanje 300.000 rezervista i ojačaju snage duž hiljadu kilometara duge linije fronta u Ukrajini.
Na početku invazije, Ukrajina je proglasila sveobuhvatnu moblizaciju, sa ciljem da formira snage od milion pripadnika. Rusija je do tog trenutka pokušavala da pobedi u ratu sa sve manjim brojem dobrovoljaca.
Prema američkim podacima, u Ukrajinu je prvobitno ušlo do 200.000 ruskih snaga, dok neki zapadni izvori procenjuju da je do 80.000 ruskih vojnika poginulo, ranjeno ili zarobljeno.
Dok su krugovi u Moskvi koji zauzimaju agresivniji stav o ratu u Ukrajini pozdravili mobilizaciju kao potez koji je trebalo davno preduzeti, stotine hiljada Rusa pobeglo je u inostranstvo da bi izbegli regrutaciju, a protesti su izbili širom zemlje. Sve to predstavlja novi izazov za Kremlj.
Regruti su objavili snimke kako spavaju na podu ili na otvorenom. Neki su tvrdili da im je dato zarđalo oružje i da im je rečeno da sami kupe medicinske i ostale osnovne zalihe. Putin je prećutno priznao da postoje problemi u snabdevanju i otpustio zamenika ministra odbrane koji je bio zadužen za vojnu logistiku.
Mobilizacija ne nudi brzo rešenje za probleme u ruskoj vojsci s obzirom na to da će biti potrebni meseci za obuku regruta i formiranje borbeno spremnih jedinica.
Putin je zatim dodatno eskalirao situaciju iznenadnom aneksijom okupiranih ukrajinskih regiona i izrazio spremnost da upotrebi "sva raspoloživa sredstva" da ih zaštiti, otvoreno sugerišući da to obuhvata i nuklearni arsenal.
Podele pri vrhu vlasti
Na sukobe u višim nivoima vlade ukazale su izjave saveznika Kremlja, regionalnog lidera Čečeije Ramzana Kadirova, koji je oštro kritikovao najviše vojne zvaničnike, koje je optužio za nesposobnost i nepotizam.
Kadirov je optužio general potpukovnika Aleksandra Lapina da nije obezbedio zalihe i pojačanje za ruske trupe što je dovelo do njihovog povlačenja iz Limana. Poručio je da general zaslužuje da mu se oduzme rang i da se pošalje na front kao obični vojnik "da bi svojom krvlju oprao sramotu".
Kadirov je takođe direktno optužio načelnika Generalštaba ruske vojske, generala Valerija Gerasimova, da je zataškavao Lapinove prestupe - što je podstaklo spekulacije da je čečenski lider možda u savezu sa ostalim "jastrebima" u ruskoj eliti protiv vojnih lidera.
Kadirov je takođe otvoreno pozvao Kremlj da razmotri upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine da bi se preokrenuo tok rata, što pokazuje da je ta ideja sve popularnija u pojedinim krugovima u Moskvi.
Putin je u znak podrške, unapredio Kadirova u čin generala potpukovnika na njegov rođendan, što je potez koji će verovatno izazvati nezadovoljstvo najviših vojnih zvaničnika. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da su Kadirove izjave previše emotivne, ali je pozdravio ulogu čečenskog lidera u borbama i hrabrost njegovih snaga.
Još jedan znak sve većeg nezadovoljstva su i izjave Jevgenija Prigožina - milionera poznatog kao "Putinov kuvar" - koji je osudio guvernera Sankt Peterburga, tvrdeći da podržava Ukrajinu time što nije ponudio pomoć Prigožinovoj privatnoj bezbednosnoj kompaniji Vagner.
Pojedini članovi ruske elite brzo su podržali Kadirova i Prigožina, koji su sve češći glasnogovornici krugova u Moskvi koji se zalažu za oštrije poteze u Ukrajini.
Penzionisani general poručnik, Andrej Gurulev, poslanik donjeg doma ruskog parlamenta, snažno je podržao čečenskog lidera i poručio da je ruski poraz u Limanu ukorenjen u želji vojnih lidera da Putinu prijavljuju samo dobre vesti.
"To je problem potpunih laži i pozitivnih izveštaja od vrha do dna", rekao je Gurulev.
