S obzirom na to da Ukrajina zavisi od vojne pomoći Zapada nakon ruske invazije i da Moskva pod sankcijama troši svoje zalihe, obe strane strahuju da će im se isprazniti zalihe municije - granata, bombi i projektila, kažu stručnjaci.
Ekonomska izolacija Moskve znači da "mora da kupuje artiljerijske granate od Severne Koreje", rekao je nedavno novinarima koordinator američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, ukazujući na dogovore za "milione metaka, raketa i artiljerijskih granata".
U međuvremenu, britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je ove nedelje da je "verovatno da se Rusija bori da održi zalihe" bespilotnih letelica. Sankcije otežavaju Moskvi da nabavi vitalne komponente potrebne za zamenu dronova uništenih u borbi.
Kremlj navodno kupuje dronove od Irana.
I zapadne vlade i Kijev kažu da Rusija ima ozbiljne logističke probleme.
Zastarelo oružje
Precizni udari zapadnim oružjem visoke tehnologije potkopavaju sposobnost Rusije da se bori, a Moskva se okreće zastarelom oružju jer joj zalihe modernije opreme ponestaju.
"Misterija je šta su Rusi ostavili", rekao je Pjer Graser, istraživač povezan sa pariskim univerzitetom Sorbona.
"Imali su dovoljno zaliha za svoj prvobitni plan", rekao je on. "Ali činjenica je da rat traje duže nego što se očekivalo i da uništavanje njihovih rezervi američkim raketama HIMARS menja postavke".
"Moskva nema mnogo saveznika koji bi mogli da je snabdevaju ili priteknu u pomoć njenim proizvođačima", dodao je on. A "Kina i dalje odbija da se uključi van diplomatskog polja".
Što se tiče izolovanog komunističkog režima Severne Koreje, "verovatno će postojati granica onoga što Pjongjang može da pruži — dovoljno da se zalihe popune za nekoliko nedelja", rekao je on.
Prošle nedelje, francuski istraživač Bruno Tertre iz Fondacije za strateška istraživanja, rekao je: "Šanse za ruski vojni zamor su mnogo veće od ukrajinskog vojnog umora".
Ali Kijev, koji i sam možda dostiže granice svojih kapaciteta, nastavlja da traži oružje i municiju od Zapada.
U četvrtak su Sjedinjene Države rekle da će isporučiti još 675 miliona dolara vojne opreme.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin saopštio je u Nemačkoj, gde su se saveznici Ukrajine sastali da razgovaraju o koordinaciji svojih isporuka.
Vašington je takođe rekao da će obezbediti još dve milijarde dolara zajmova i grantova Ukrajini i njenim susedima za kupovinu američke vojne opreme.
Ovo je povrh 4 milijarde dolara koje je odobrio u fiskalnoj godini koja se završila u junu.
Nalozi na društvenim mrežama koji su specijalizovani za identifikaciju oružja uočili su pakistanske i iranske granate koje ispaljuje ukrajinska artiljerija, što sugeriše da je Kijev izgradio više lanaca snabdevanja za svoje trupe.
Međutim, nemački Institut za svetsku ekonomiju (IFV) saopštio je prošlog meseca da je "tok nove međunarodne podrške Ukrajini... prestao u julu", bez novih obećanja velikih zemalja Evropske unije poput Nemačke, Francuske ili Italije .
S druge strane, IFV je primetio da sve više zemalja konačno ispunjava svoja obećanja o pomoći Kijevu.
NATO zalihe
Zemlje NATO-a isporučile su skoro pola miliona granata za otprilike 240 topova od 155 milimetara koje su poslale Ukrajini da zameni sovjetsko oružje čija je municija istrošena, rekao je Graser.
"Od jula, oni se troše po stopi od 3.000 granata dnevno. Tehnički, Ukrajina može da nastavi do početka zime", dodao je on. "Međutim, pored toga postoje neka pitanja o tome koliko NATO može da isporuči".
S obzirom na relativne snage i gubitke dveju strana, zapadna pomoć Ukrajini je znatno manja od onoga što je potrebno za pobedu u ratu i zamenu uništene opreme, rekao je Andrej Ilarionov, bivši ekonomski savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Illarionov, koji sada radi za Centar za bezbednosnu politiku sa sedištem u SAD, rekao je da su tokom Drugog svetskog rata saveznici zaista počeli da potiskuju sile osovine tek 1943. godine, kada su njihova potrošnja bila veća od potrošnje njihovih protivnika.
"Vojna pomoć koja se isporučuje Ukrajini ne iznosi više od tri milijarde dolara mesečno. Ukupni rashodi Ukrajine plus koalicije čini se da su sedam milijardi dolara mesečno", rekao je on prošle nedelje na događaju u Bukureštu koji je organizovao istraživački tink-tenk Nju stratedži center.
Što se tiče Rusije, "nedavno su date različite procene — između 500 i 900 miliona dolara dnevno — što znači 15 do 27 milijardi dolara mesečno", dodao je on.
"U ratu iscrpljivanja, ključni osnovni faktor po pitanju toga ko bi mogao da pobedi u dugom ratu je odnos vojnih izdataka", rekao je Ilarionov.
"U vojnom smislu", rekao je Graser, "dve strane su izjednačene. Ukrajinci imaju manje oružja od Rusa, ali su sada mnogo precizniji".
Ali, primetio je, "u svoju korist, Moskva ima pristup vitalnim sirovinama za ratne napore".
"Ulazimo u period nestabilne ravnoteže. Ko god krene u jednu kontraofanzivu previše, verovatno će izgubiti u bici iscrpljivanja", zaključio je Graser.
