Volter Kaningem, poslednji preživeli astronaut iz prve uspešne misije NASA-inog programa Apolo, umro je u utorak u Hjustonu. Imao je 90 godina.
NASA je potvrdila Kaningemovu smrt u saopštenju, ali nije iznela uzrok. Portparol agencije i Kaningemova supruga, Dot Kaningem, nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Kaningem je bio jedan od tri astronauta na misiji Apolo 7 , 1968 , što je bio 11-dnevni let oko Zemlje tokom kojeg su emitovani izveštaji uživo, i otvoren put za sletanje na Mesec, manje od godinu dana kasnije.
Kaningem, tada civil, prevodio je misiju zajedno sa mornaričkim kapetanom Volterom Širom i Donom Ajzelom, majorom vazduhoplovstva. Kaningem je bio pilot lunarne kapsule koja je lansirana iz Kejp Kenedija na Floridi 11. oktobra i kasnije pala u Atlantski okean južno od Bermuda.
NASA kaže da su Kaningem, Ajzel i Šira obavili skoro savršenu misiju. Njihov svemirski brod je bio tako dobar da je agencija poslala sledeću posadu, Apolo 8, da kruži oko Meseca kao uvod u sletanje Apola 11 u julu 1969.
Apolo 7 astronauti su takođe osvojili specijalnu Emi nagradu za dnevne televizijske izveštaje iz orbite, tokom kojih su držali smešne znakove i obrazovali građane o svemirskom letu.
To je bila NASA-ina prva svemirska misija od smrti tri astronauta Apola 1 u požaru na lansirnoj rampi 27. januara 1967.
Kaningem se prisetio Apola 7 tokom događaja 2017. u Kenedi svemirskom centru, govoreći da je to "omogućilo da prevaziđemo sve prepreke koje smo imali posle požara u Apolu 1 i da je to bio najduži, najuspešniji probni let bilo koje letelice ikada."
Kaningem je rođen u Krestonu, u saveznoj državi Ajovi, i pohađao je srednju školu u Kaliforniji pre nego što se prijavio u mornaricu 1951. Kasnije je diplomirao fiziku na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, gde je takođe doktorirao, i radio je kao naučnik za Rand korporaciju pre nego što se pridružio NASA-i.
U intervjuu godinu dana pre svoje smrti, Kaningem se prisećao odrastanja u siromaštvu i snovima da leti avionima, a ne svemirskim letelicama.
"Nikada nismo ni znali da postoje astronauti dok sam odrastao", rekao je Kaningem za jedan list.
Nakon penzionisanja iz NASA-e 1971. godine, Kaningem je radio u inženjerstvu, biznisu i investiranju, i postao je javni govornik i radio voditelj. Napisao je memoare o svojoj karijeri astronauta, "Svi američki momci."
On je takođe izrazio skepticizam u svojim kasnijim godinama u pogledu zaključaka da ljudska aktivnost doprinosi klimatskim promenama, kršeći naučni konsenzus u pisanom obliku i javnim razgovorima, istovremeno priznajući da nije bio klimatski naučnik.
Iako Kaningem nije išao ni na jednu drugu svemirsku misiju nakon Apola 7, ostao je zagovornik istraživanja svemira.
