Milioni Amerikanaca koji imaju problem sa gojaznošću bi imali pravo na popularne lekove za mršavljenje poput Vegovija ili Zepbaund koje pokrivaju vladini programi zdravstvenog osiguranja Mediker ili Medikejd, prema novom predlogu Bajdenove administracije.
Predlog Sekretarijata za zdravstvo deluje kao teren za obračun između moćne farmaceutske industrije i Roberta F. Kenedija mlađeg, otvorenog protivnika lekova za mršavljenje koji kao kandidat za Donalda Trampa za prvog čoveka sekretarijata, može i da blokira to.
Iako bi milionima ljudi omogućio pristup nedeljnim dozama injekcija koje su pomogle ljudima da izgube kilograme tako brzo da su ih neki označili kao čudotvorne lekove, najnoviji predlog bi poreske obveznike koštao čak 35 milijardi dolara u narednoj deceniji.
„Ovo je dobar dan za sve koji pate od gojaznosti. Velika stvar za Amerikance koji inače ne mogu da priušte ove lekove“, rekao je američki sekretar za zdravstvo i ljudske usluge Havijer Besera u intervjuu za Asošijeted pres.
Pravilo će biti finalizovano tek u januaru, nekoliko dana nakon što Tramp preuzme dužnost. Članovi obe partije u Kongresu lobirali su da lekove pokrije Mediker, jer smatraju da bi to moglo spasiti vladu trošenja milijardi dolara na lečenje hroničnih bolesti koje su vezane za gojaznost. Iako je nejasno kakav je stav Trampa kada je u pitanju subvencionisanje lekova za mršavljenje, njegovi saveznici i nominovani za kabinet koji su obećali da će smanjiti državnu potrošnju mogli bi da odustanu od toga.
Prema predlogu, samo oni koji se smatraju gojaznim , to jest sa indeksom telesne mase 30 ili više bi se kvalifikovali. Neki ljudi mogu već dobiti lekove preko Medikera ili Medikejda, ako imaju dijabetes ili su u opasnosti od moždanog udara ili bolesti srca.
Besera je procenio da bi dodatnih 3,5 miliona ljudi na Medikeru i 4 miliona na Medikejdu moglo da se kvalifikuje za lekove. Istraživanja pokazuju da je broj tih ljudi i veći, a Centri za Mediker i Medikejd procenjuju da se otprilike 28 miliona na tim programima smatra gojaznim.
Medikeru je zabranjeno da nudi lekove, prema decenijama starom zakonu koji zabranjuje programu osiguranja koji subvecioniše vlada da pokriva proizvode za mršavljenje. Međutim, pravilo koje je predložila Bajdenova administracija priznalo bi gojaznost kao bolest koja se može lečiti uz pomoć lekova.
Tržište lekova protiv gojaznosti značajno se proširilo poslednjih godina, a Uprava za hranu i lekove odobrila je novu vrstu nedeljnih injekcija kao što je Vegovi kompanije Novo Nordisk i Zepbaund, kompanije Eli Lilli za lečenje gojaznosti.
Ljudi mogu izgubiti čak 15% do 25% svoje telesne težine na lekovima, koji imitiraju hormone koji regulišu apetit tako što se onima koji ih uzimaju čini da im je pun stomak i takva se informacija šalje mozgu.
Cena lekova ih je u velikoj meri učinila dostupnim samo bogatima, pre svega poznatim ličnostima koje se hvale njihovim prednostima. Mesečna zaliha Vegovija je 1.300 dolara, a Zepbaunda 1.000 dolara. Nedostatak lekova je takođe ograničio zalihe.
Kenedija, koji je Trampov kandidat za sekretara za zdravstvo, treba da potvrdi Senat. On je kritikovao popularnost ovih lekova i u nastupiima i na društvenim medijima, rekao je da SAD ne bi trebalo da pokrivaju lekove preko Medikejda i Medikera, već da se okrenu zdravijoj hrani i vežbanju.
„Za pola cene Ozempika mogli bismo da kupimo organsku hranu za svakog Amerikanca, tri obroka dnevno i članstvo u teretani za svakog gojaznog Amerikanca“, rekao je Kenedi
