Predsednik Džo Bajden pridružio se članovima sindikata Ujedinjenih automobilskih radnika (UAV) dvanaestog dana njihovog štrajka protiv velikih auto-kompanija, kao prvi predsednik u američkoj istoriji koji se direktno uključio u neki štrajk.
Bajden je stigao u Mičigen predsedničkim avionom Er Fors 1, a na pisti ga je dočekao predsednik sindikata Šon Fejn, posle čega su se predsednikovom limuzinom odvezli do skladišta za distribuciju delova kompanije Dženeral motors, u predgrađu Detroita, gde su se okupili radnici u štrajku.
"Nema dogovora, nema točkova!", skandirali su radnici. "Nema plata, nema delova!"
Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je novinarima na putu za Mičigen da se "Bajden bori da osigura da će se automobili budućnosti praviti u Americi i da će ih praviti američki radnici, članovi sindikata, sa dobro plaćenim poslovima, umesto da se prave u Kini".
Tokom štrajka UAV, Bajden je tvrdio da automobilske kompanije nisu otišle dovoljno daleko da ispune zahteve radnika. U ponedeljak je podržao zahtev radnika za povećanje plata od 40%, navodeći da "zaslužuju mnogo više nego što dobijaju.".
“Mislim da se UAV odrekao mnogo toga u vreme kada je automobilska industrija bila u problemima. Odrekli su se svega, od penzija nadalje, i spasili automobilsku industriju", rekao je Bajden u ponedeljak u Beloj kući. Dodao je da radnici sada treba da imaju koristi od profita kompanija "kada se industrija vratila i cveta."
Stručnjaci za predsedničku istoriju i istoriju radničkih pokreta u Americi kažu da nema primera da se neki aktuelni predsednik pridružio štrajku koji je trajao u tom trenutku, čak i za vreme mandata predsednika koji su još vatrenije podržavali radničke sindikate kao što su bili Frenklin Delano Ruzvelt i Hari Truman.
Članovi Kongresa se često pojavljuju tokom štrajkova da iskažu solidarnost sa sindikatima, a Bajden se pridružio radnicima kockarnica u Las Vegasu i automobilskim radnicima u Kanzas Sitiju dok se borio za demokratsku predsedničku nominaciju 2020.
Međutim, predsednici na položaju, koji moraju da balansiraju radnička prava sa zahtevima ekonomije, lanaca snabdevanja i drugim faktorima iz svakodnevnog života, držali su se podalje od štrajkača, sve do Bajdena.
“Ovo je apsolutno bez presedana. Nijedan predsednik nikada nije došao do štrajkača", kaže Erik Lumis, profesor na Univerzitetu Rod Ajlenda i stručnjak za istoriju radničkog pokreta u SAD. Predsednici su istorijski "izbegavali direktno učešće u štrajkovima. Sebe vide više kao medijatore. Nisu smatrali da je njihova uloga da direktno intervenišu u štrajku ili aktivnostima sindikata."
Bajden je stigao u Mičigen dan pre najavljene posete bivšeg predsednika Donalda Trampa Detroitu. Tramp će održati sopstveni skup u želji da se poveže sa automobilskim radnicima iako lideri sindikata ističu da on nije njihov saveznik.
Bajden i druge demokrate energično ističu predsednikove rezultate u borbi za prava radnika u vreme dok Tramp pokušava da poveća broj glasača u ključnim državama u kojima su sindikati i dalje uticajni, među kojima su Mičigen i Pensilvanija. Bajden se oslanja na podršku sindikata u vreme kada oni uživaju veću podršku javnosti. U istraživanju koje je Galup sproveo u avgustu, 67% Amerikanaca izjasnilo se da podržava radničke sindikate.
Sindikat Ujedinjenih radnika na farmama u utorak je objavio da podržava Bajdenovu kandidaturu za predsednika, nazivajući ga "autentičnim borcem za radnike i njihove porodice, bez obzira na njihovu rasu i nacionalno poreklo." Menažderka Bajdenove kampanje, Džuli Čavez Rodrigez, je unuka Cezara Čaveza, ko-osnivača tog sindikata.
