Srbija se prema novoj listi percepcije korupcije međunarodne organizacije Trasnaprensi internešenal (Transparency International - TI) u 2022. godini nalazi na 101. mesetu od 180 posmatranih zemalja, što je pad od dva mesta u odnosu na 2021. godinu.
Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) objavljenom u utorak u ponoć, Srbija beleži rezultat 36 od 100, pri čemu je 100 najčistije društvo, a 0 najkorumpiranije.
Srbija je ovim nastavila kontinuirani pad koji traje od 2016. godine, kada je zabeležila prvi skok nakon takođe kontinuiranog pada od 2013.
"Srbija je pala na istorijski nizak CPI, uglavnom zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rastuće autokratije. Od 2018. godine vlada nije uspela da proizvede novu strategiju za borbu protiv korupcije i dozvolila je da se nastavi sa problematičnim politikama", kaže se u izveštaju Transparensija.
To uključuje, nastavlja se, direktne pregovore o vrednom razvoju infrastrukture i skrivanje informacija o javnim ugovorima od javnosti.
"Takođe je zabrinjavajuće to što većina menadžera u državnim preduzećima – zaduženih za trošenje milijardi evra javnih sredstava – ostaje u 'privremenom' statusu dugo vremena dozvoljenom zakonom, što značajno povećava rizike od korupcije".
TI ocenjuje da je srpsko pravosuđe je "pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na umešanost visokih zvaničnika".
S druge strane, navodi se, istraživački novinari, uzbunjivači i pripadnici organa za sprovođenje zakona koji su otkrili potencijalno koruptivnu praksu, bili su pod pritiskom državnih institucija.
Zapadni Balkan poznat po niskoj otpornosti na organizovani kriminal
Transparensi u odeljku svog izveštaja u kom se bavi Zapadnim Balkanom pod naslovom "Defektni demokratski procesi i procvat kriminala", ocenjuje da je nedavna eskalacija tenzija između Kosova i Srbije povećala bezbednosne rizike u regionu, "uključujući podrivanje prekogranične saradnje, koja je ključna za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala".
Šta je Indeks percepcije korupcije (CPI)
CPI je najrasprostranjenija globalna rang lista korupcije u svetu, navode autori izveštaja. Njime se meri koliko se javni sektor svake zemlje smatra korumpiranim, prema mišjenju eksperata i poslovnih ljudi, a rezultat svake zemlje je kombinacija najmanje tri izvora podataka iz 13 različitih istraživanja i procena korupcije. Ove izvore podataka prikupljaju različite renomirane institucije, uključujući Svetsku banku i Svetski ekonomski forum.
"Zapadni Balkan je poznat po svojoj niskoj otpornosti na organizovani kriminal. Zemlje su bile spore u rješavanju ovog rizika, a odgovornim institucijama još uvijek nedostaju adekvatna sredstva i nezavisnost", kaže se.
"Transparentnije i odgovornije političko donošenje odluka, uključujući i dijalog između Kosova i Srbije, stvorilo bi klimu koja bi bila pogodnija za konstruktivno rešavanje ovog zamrznutog konflikta i omogućila sprovođenje ključnih reformi kao preduslova za integraciju u EU", navodi se u izveštaju.
Crna Gora: Za jedan ispod istorijskog maksimuma, ali...
Pad u odnosu na 2021. godinu zabeležia je i Crna Gora - za jedno mesto, što je svrstalo na 65. poziciju, ipak najbolju u regionu Zapadnog Balkana.
CPI pozicionira Crnu Goru blizu sredine tabele, sa ocenom 45 od 100, što je tek za jedan niže od najviše ocene (46) koju je u poslednjih 10 godina ta zemlja dobila dva puta - 2017. i 2021.
Iako ima više bodova na CPI od svojih suseda, Crna Gora izlazi iz decenija autokratske vladavine i stagnira na CPI poslednjih pet godina, navodi Transparensi u obrazloženju rezultata.
Nova vlada, ocenjuju, nije ispunila očekivanja za poboljšanje institucionalnih i zakonskih okvira za borbu protiv korupcije i nastavlja sa praksom skrivanja informacija od javnosti.
"Nekoliko hapšenja zbog navodne zloupotrebe službenog položaja i umešanosti u organizovani kriminal, uključujući bivšeg šefa Vrhovnog suda, daje izvesnu nadu da najgori kriminalci i njihovi pomagači više neće uživati nekažnjivo. Međutim, politička borba za moć koja je paralisala Ustavni sud ukazuje na to da ljudi na vlasti žele da zadrže nezavisnost pravosuđa pod političkom kontrolom i podrive napore u borbi protiv korupcije", kaže se u izvešaju TI.
Kosovo: Druga godina poboljšanja, istorijski maksimum
Kosovo je na tabeli Transparencija o percepciji korupcije dobilo 41 poen od 100, a svrstano je na 84. od 180 mesta.
Time je nastavljen rast drugu godinu za redom, a rezultat takođe predstavlja istorijski maksimum, budući da je bolji od 2017. godine kada je dobijena ocena 39.
"Kosovo je postiglo napredak sa poboljšanim pravnim okvirom za finansiranje političkih i izbornih kampanja, ali će implementacija takvih reformi biti ključna u narednim mesecima", navodi se u obrazloženju TS.
"Vlada tek treba da poboljša transparentnost i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja u pravosudni sistem. Iako korupcijski skandali nisu izašli na videlo u protekloj godini, to ne znači da je korupcija pod kontrolom", kaže se u izveštaju.
Zakjučuje se da je niska potrošnja budžeta za kapitalne investicije poslednjih godina smanjila mogućnosti za korupciju u raspodeli javnih ugovora, "što je bio problem u prošlosti".
Na Zapadnom Balkanu, Severna Makedonija beleži 40 od 100 bodova i rast za jedno mesto u odnosu na 2021, pa je tako sada 85.
Bosna i Hercegovina ima 34 boda. sa padom u poslednjih godinu dana za jedno mesto, na 110.
Albanija beleži rezultat od 36 i napredak za jedno mesto na 101. poziciju.
Svet: Hitno potrebna akcija
Dajući globalnu ocenu za 2022, Transparensi navodi da je da većina zemalja ne uspeva da zaustavi korupciju,
Globalni prosek ostaje nepromenjen više od jedne decenije na samo 43 od 100. Više od dve trećine zemalja ima ispod 50, dok je 26 zemalja palo na najniže rezultate do sada. Uprkos zajedničkim naporima i teškom dostignućima nekih, 155 zemalja nije postiglo značajan napredak u borbi protiv korupcije ili su u padu od 2012, navodi se u uvodu izveštaja.
"Globalni mir se pogoršava već 15 godina. Korupcija je bila i ključni uzrok i rezultat ovoga", ocenjuje TI.
"Korupcija podriva sposobnost vlada da zaštiti ljude i narušava poverenje javnosti, provocirajući sve više i teže kontrolisati bezbednosne pretnje. S druge strane, sukob stvara mogućnosti za korupciju i podriva napore vlada da je zaustave", kaže se u izveštaju i ocenjuje da čak i zemlje sa visokim indeksom potrošačkih cena igraju ulogu u pretnjama koje korupcija predstavlja za globalnu bezbednost.
"Decenijama su pozdravljali prljavi novac iz inostranstva, dozvoljavajući kleptokratama da uvećaju svoje bogatstvo, moć i destruktivne geopolitičke ambicije", naglašava se.
"Lideri mogu da se bore protiv korupcije i promovišu mir odjednom. Vlade moraju da otvore prostor za uključivanje javnosti u donošenje odluka – od aktivista i vlasnika preduzeća do marginalizovanih zajednica i mladih ljudi", izjavio je Denijel Erikson, direktor Transparensi internešenal: "U demokratskim društvima, ljudi mogu da dignu svoj glas da pomognu u iskorenjivanju korupcije i zahtevaju bezbedniji svet za sve nas".
